Остоја Симетић: Ко је у праву, Дуле Вујошевић или Истина

Црногорски кошаркашки тренер, Душан Вујошевић, звани Дуле, оптужио Србе да сносе највећу одговорност за рат у СФРЈ.

Само по себи, мишљење овог Душана о новијој српској историји није ништа значајније од става другог Душана, исте професије, о страначкој политици у Срба, о чему сам раније писао. Проблем је томе, што значајан број оних који се, неосновано, сматрају елитом, образованом или „нормалном“ и „пристојном“ Србијом, дели овај притупи утисак.

И више од тога, они пречесто своју „нормалност“ доказују процентом преклапања својих и ставова креатора хрватско, муслиманско, шиптарске ратне пропаганде из деведесетих.

Логика, напротив, каже да је за рат крив онај који га је желео. И Туђман лично каже да је Хрватска желела рат како стекла независност. Србија, парадоксално, није желела независност, а вероватно је ни данас огроман број Срба не жели, па није имала никакав интерес да започне рат.

Рат су почели и скривили они којима је била потребна драматична промена, а то су Туђман, Алија и Кучан.

Они су хтели да се оцепе, док је Србија желела очување федерације. Савезни устав, највиши правни акт СФРЈ, јасно је прописивао да је питање граница искључиво у надлежности савезне скупштине. Тај орган никада није одобрио апетите идеолошких настављача НДХ.

У недостатку правних средстава, сепаратисти су дограбили оружје. Зашто допуштено да се наоружавају, да ли је неко одавде зрадио на томе, је ли било глупости, кукавичлука, издаје… на српској страни? Да, да, да… То ипак ништа мења.

Оно што свако у Србији, нарочито ако има претензија да се бави политиком или на било који начин јавно оглашава, мора да зна јесте: Србија и Срби, па чак ни Слоба и његови полтрони, нису изазвали, желели нити скривили рат у ком се распала бивша Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

Прво је брањена Југославија, а затим куће животи Срба на теренима на којима вековима живе.

Кад то схватимо, онда можемо да се, без комплекса и страхова, на сваком кораку, одупиремо пропагандистичким лажима бивших народа и народности, те прохтевима ка нашим територијама, које нам континуирано испостављају терористи крвавих руку и њихови империјални спонзори.

Такође, моћи ћемо да на своје место, а то ће рећи у интелектуално моралну каљугу, поставимо припаднике псевдоелите који од злокобног Петог октобра, владају српском културом и образовањем.

Елем, презир према дукљанском кошаркашком тренеру и његовим прљавим лажима о нама, јесте први корак до унутрашњег ослобођења које ће једном довести и до државно територијалног.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!