АЛЕКСА МИЈАИЛОВИЋ: ЈАВНО ИЗВИЊЕЊЕ ЈЕРМЕНСКОМ НАРОДУ

Захваљујући накарадном систему образовања наше младе генерације много тога из сопствене историје не знају, а камоли из историје са нама судбином повезаних народа. Тако је и када су Јермени у питању. Ретко ко од њих зна да је прва хришћанска држава у свету била Јерменија јер је признала хришћанство за државну рели-гију још далеке 301. године. То је што се тиче државе док је Јерменски народ прихватао хришћанство још од I века. Дакле, Јермени нису примили хришћанство ни од једне друге државе нити ни од једног другог народа већ непосредно од Апостола и због тога се њихова црква и зове Јерменска апостолска црква.
Између историје Јерменије и историје Србије постоје невероватне сличности. Тако се на пример од давнина Јерменија налазила између два велика и непомирљива царства, Византијског и Персијског, која су скоро непрекидно међусобно ратовала и то баш најчешће на територији Јерменије о коју су се и отимала. Много касније у сличној ситуацији била је и Србија налазећи се између Турске и Угарске, а затим између Турске и Аустрије.
Врхунац свог развоја, политичког, економског, културног, Јерменија је досегла у IX и X веку. Тадашњи њен културни ниво оставио је неизбрисив траг у европској култури од богослужења па све до архитектуре. Крсташким ратовима од краја XI века европљани, крсташи, упознали су се у Јерусалиму и у Палестини са јерменском културом и потом је пренели у Европу. Научно је доказано да се Готска архитектура у многоме заснива на јерменској, а такође је непобитно да је и српска средњевековна архи-тектура преко јадранског приморја била под јаким утицајем готике.
У XI веку Турци Селџуци су освојили Јерменију. Многи Јермени нису се са тиме помирили те су се одселили на друге територије где су оформили своју нову државу. Слично Србима, зар не. Али временом је и она потпала под турску власт те су се Јермени распршили по целом Отоманском царству. Од тада они трпе страшну тортуру од стране Турака, муслимана, али и поред тога, без обзира на све, љубоморно чувају свој национални идентитет, свој језик, своју веру и своју културу. Такође, због својих изузетних способности Јермени су стално изазивали мржњу, завист и подозрењне Турака. Турско садистичко изживљавање над Јерменима достиже своју кулминацију почетком XX века када је за веома кратко време убијено преко милион Јермена. Чак данас, читав век касније, Европска Унија инсистира, захтева од Турске да призна да је тада починила геноцид над Јерменским народом.
Срби и Јермени, живећи као православни хришћани у Турском царству, делили су исту, заједничку, веома горку судбину и одржавали су међусобне веома блиске, пријатељске односе. Нормално, понекад је било и свађа. Дакле, вековима су Срби и Јермени били пријатељски народи.
Много година касније, при крају XX века, распадом Совјетског Савеза Јерменија је поново постала независна држава али је веома брзо ушла у оружани сукоб са суседном новонасталом државом Азербејџаном због области Нагоро-Карабах која се налази унутар Азербејџана, а насељена је Јерменима који ни за живу главу нису пристајали да поново живе под турском влашћу. Турском јер су Азербејџанци турски народ.
Невероватно али поново се са Јерменима дешава скоро исто као и са Србима који приликом распада Југославије нису пристали да живе под туђом влашћу, под католицима у Хрватској и под Муслиманима у Босни, те је рат наметнут и Јерменима и Србима. И данас између Јерменије и Азербејџана постоји крхко примирје као и стална, реална опасност од обнављања сукоба.
. . .
Народ у Србији већ је престао да се чуди, да се крсти и левом и десном руком, да се изненађује, због често невероватних, несвакидашњих потеза десетогодишње досовске власти.
Почетком јуна месеца 2011. године у званичној посети Србији био је Председник Азербејџана Илхам Алијев. Осмог јуна гост је заједно са Председником Србије Борисом Тадићем засадио дрво пријатељства, а затим су свечано открили огроман споменик азербејџанском државнику Хејдару Алијеву, оцу Илхамовом, у централном београдском парку Ташмајдану. Сутрадан су у Новом Саду открили споменик азербејџанском композитору Узеиру Хаџибеју. То изненадно, ничим изазвано, велико пријатељство српске и азербејџанске власти утемељено је и на скоро 2 милиона евра азербејџанске донације за уређење Ташмајданског парка и на 13 милиона динара њихове донације за уређење будућег парка музике на новосадском кеју.
За те бедне, мизерне, ситне паре, постадосмо највећи пријатељи највећим Јерменским непријатељима док смо вековима са Јерменима делили исту судбину и имали много тога заједничког и пријатељског, а нарочито су нам заједничке биле патње и муке од Турака којима несумњиво припадају и Азербејџанци. Наиме, Азербејџанци припадају скупини Турских народа, језик им припада групи турских језика, а по вери су муслимани шиити. За њих већина Срба не би ни знала да постоје да није пре неколико година било фудбалских утакмица измеду наших репрезентација. О каквом пријатељству са њима може бити речи кад малте не незнамо ни да постоје? Такође, коликогод Срби имају заједничког са Јерменима толико год немају ама баш ничег заједничког са Азербејџанцима па чак и много више од тога.
Па шта је онда у питању? Откуд одједном ова политичка комедија, смејурија, од пријатељства српске и азербејџанске власти? Блискост и пријатељска осећања између два народа свакако нису у питању. Ни паре нису у питању. Ако се мало боље погледа свакоме ће бити јасно да је ту пре свега у питању интерес Запада, интерес Сједињених Америчких Држава и Европске Уније. Наиме, и једна и друга власт су под патронатством Запада и то је оно што их спаја, што их чини блиским. То им је заједнички именитељ. Запад је одавно ставио под своју контролу Азербејџан, а нарочито његова богата налазишта нафте и гаса, а од 05.октобра 2000. године под своју доминацију и у своју интересну сверу угурао је и Србију.
Последњих година Запад увелико ради на изградњи гасовода Набуко чија траса треба да иде од Азербејџана па преко Црног Мора до Румуније и даље на запад. Он треба да буде противтежа и конкуренција руском гасоводу Јужни Ток. Имајући у виду да Азербејџан не излази на Црно море ето онда и правог разлога због којег је избио рат у Грузији.
С обзиром да Јужни Ток треба да пролази кроз Србију и од изузетног је значаја за њу, пре свега економског, док Набуко не пролази кроз Србију, поставља се оправдано питање у чему је ту, у сарадњи са Азербејџаном и у изградњи гасовода Набуко, интерес Србије? И то се да објаснити.
Наиме, већ безброј пута је у пракси потврђено да досовској власти у Србији није примаран интерес Српског народа и државе Србије већ јој је најпречи, најважнији, најбитнији и изнад свега, интерес Запада. Такође, наведеним активностима она покушава да избегне тешње економско и свако друго повезивање Србије и Русије што ће да проузрокује непроценљиве штете српској привреди и стандарду становништва, а посебно ће бити погођена наша пољопривреда тј. сељаци као и прерађивачка индустрија везана за њу.
За разлику од Србије Јеременија је, због своје угрожености од прозападњачког Азербејџана, те да би се заштитила, ступила у веома блиске односе са Русијом те су се тако Србија и Азербејџан нашли на једној страни, а Јерменија на супротној.
Ето због чега је данашња прозападна српска власт погазила вишевековне пријатељске, скоро братске односе, између Срба и Јермена и напрасно супротно осећањима, симпатијама, традицији, вери, историји два народа, почела да развија пријатељске односе са Азербејџаном. Може она по налогу Запада да се са њим спријатељује колико год хоће али ће Српски народ увек бити пријатељ Јерменском народу, а не Турцима.
Тиме што развија пријатељске односе са Азербејџаном, а не са Јерменијом очигледно је да је актуелна власт у Србији на историјски погрешном путу, на историјској странпутици, а такође је очигледно да она не заступа Српске националне интересе.
Због свега до сада реченог као Србин дајем себи за право, јер то пре мене нико други није учинио, да се у име Српског народа јавно извиним Јерменском народу и држави Јерменији због понашања српске власти и да им кажем да оно нема благе везе са ставом, мишљењем и осећањима Српског народа већ да је једино у складу са прозападњачким понашањем одавно од Српског народа отуђене власти у Србији.

11.07.2011

Напомена:
Приликом своје посете Јерусалиму Свети Сава је посетио Јерменску државу на југу Мале Азије.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!