Саша Недељковић: ЗИМСКИ СПОРТОВИ У САВЕЗУ СОКОЛА

Соколи су у међуратном периоду радили на ширењу нових спортова. Међу зимским спортовима било је смучање. Смучање се појавило у Соколима у Југославији око 1924-1925. међу жупама Дравске бановине (Словенија). Савезно начелништво увидело је значај скијања за соколство. Начелник Бајжеј истакао је на збору жупских начелника у Београду 7.12.1930. : „Како сматрамо смучарство за важну грану соколског телесног узгоја у зими, издали смо уз правилник за смучарство и посебну окружницу, коју смо послали свим жупским начелништвима, а у којој смо предложили најмањи распоред за ову зиму. Да би све жупе могле полагано да уведу и смучарство, препоручујемо свим жупским начелништвима, која још не познају ову грану, да пошаљу по једног или два члана и чланице у смучарски течај какве друге жупе, да би се упознали са смучарством. Наглашавамо, да Соколству не сме бити сврха само гајење смучарских такмичења, јер би се тиме силило пренапорно вежбање, “ У зиму 1930-1031. било је у Савезу Сокола око 1.000 скијаша и смучање се практиковало у 5 жупа, следеће је зиме било преко 3.000 скијаша у 12 жупа. Испред свих је била жупа Крањ, која је имала 500 скијаша, Марибор 200 скијаша, Љубљана 150, Загреб 90 и Тузла 12 скијаша. Такође године 1930-1031. приређена су 2 жупска и 75 друштвених излета, као и два жупска и три друштвена течаја. Идуће зиме било је 224 излета и 4 жупска и 11 друштвених течајева. Савез Сокола приредио је две смучарске школе. Био је течај за чланове сокола на Похорју. На течају који је трајао 14 дана, било је 46 течајаца из свих жупа Савеза. За 47 чланица одржан је истовремено течај на Планици. Савез Сокола није тада имао своје воднике за течајеве. Са Југословенским зимско-спортским савезом је те зиме склопљен уговор о међусобном потпомагању и сарадњи. У чланку објављеном у 11 броју „Сокола”у 1931. истакнуто је да соколи не смеју да користе туђе речи „ски” и „скијање” него домаће називе „смучка” и „смучање” „Не смемо да заборавимо, да Соколство уз своје остале задаће мора да пази и на чистоту језика. Соко, дакле, увек употребљава смучке и смуча се”. Зими 1932-1933. у 12 жупа било је 140 јединица са скоро 6.000 скијаша. Савезно начелништво је издало правилник за смучарске предњаке Савеза Сокола. Зими 1933-1934. било је преко 8.000 скијаша, од чега је у жупама Словеније било скоро 6.000. Смучарских излета било је око 300, а учествовало је око5.500 сокола. На течајевима је било око 800 течајаца. Важни су били жупски течаји жупа Београд, Цеље, Марибор, Сарајево, Ужице и Загреб. Течајци су били способни да воде мање друштвене течајеве. У години 1934-1935. скијање је било у 22 жупе, у свима сем жупама Сплит, Шибеник-Задар и Цетиње.

Због временских прилика у тим жупама скијање је било отежано, па и делимично немогуће. Скијаша је било преко 10.000. Од тог броја отпадало је две трећине на жупе Дравске бановине. Како су у крајевима јужно од Саве соколи први почели са скијањем, морали су да почну са градњом смучарских домова, кућа и склоништа.(1) Соколи су преко радија и филма пропагирали смучање. Приказивани су соколски филмови о скијању као што је био „Смучање у Фрушкој Гори“. (2) У „Соколском Гласнику”, за 27 фебруар 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане Душана Подгорника из Љубљане о теми “Соколско смучање”.(3) У организацији Савеза Сокола на Копаонику је 1936. одржан савезни месечни курс за смучарске предњаке. (4) У Извештају о раду Соколске жупе Београд од 18 априла 1937. истицало се да је Одсек за зимска гране давао упутства соколским јединицама за смучање, и припремао је такмичаре за савезне смучарске утакмице. Одсек је одржао суви смучарски течај у Београду за чланове београдских соколских друштава. У 14 друштава жупе Београд постојали су смучарски одсеци. (5)
Жупа Сарајево приредила је VII савезне смучарске утакмице на Јахорини. Такмичења су била одређена за 21, 22 и 23 јануар 1938. Дана 23 јануара 1938. наступиле су чланске извиднице на 10 километара са гађањем. Извиднице мушког и женског нараштаја наступиле су на 4 километра са запрекама. Уз теклићско смучање женског нараштаја одржани су и скокови чланова. Од 412 пријављених такмичило се 239. На такмичењима је учествовало 10 жупа. Београд (12 такмичара), Крагујевац (3), Сарајево (44), Загреб (10), Ново Место (4), Вараждин (4), Марибор 83), Цеље (4), Ужице (1) и Крањ (11). Такмичари су становали у официрском дому, а чланице у дому Романије. Утакмице је отворио заменик савезног начелника Мирослав Војиновић, поздравивши такмичаре Представник савезне управе Николић поздравио је посланике министра војске, армијске области и дивизије. Утакмице су посматрали слушаоци војничког смучарског течаја, гости на Јахорини и они, који су дошли из Сарајева. Трећи дан присуствовало је 30 течајника са планине на Греполском, који су дошли на скијама под вођством Б. Полића, који је истовремено заступао и министарство телесног васпитања. Најуспешнија је била жупа Крањ. (6) У „Историја смучања” од др. Слободана Алексића истиче се да су 22 јануара 1938. соколи приредили „Смучарски шампионат Сокола” на Јахорини. Следећег дана одржано је алпско такмичење у спусту на стази дугој 4 километра. Учествовало је 58 такмичара. Прво место је освојила Розика Ајсингер, из Словеније, друга је била Тања Билинић из Ски-клуба Сарајево. (7)
Соколи из Југославије учествовали су на такмичењима у Чехословачкој. Чехословачка соколска општина приредила је зимска такмичења у Високим Татрама. Такмичења су одржана од 6 до 13 фебруара 1938. као први део јубиларног X свесоколског слета у Прагу. Такмичења су обухватала : XI смучарска такмичења ЧОС, VI смучарска такмичења ССС и такмичења за покал југословенског министра за телесно васпитање. За првенство ССС и Ханжеков покал такмичили су се чланови ССКЈ, ЧОС, Јунака и ПСС. Олга Сковран такмичила се у такмичењима ССС као водница чланица. (8) Са погоршањем прилика у Европи смучарски одсеци су ушли у оквир Народно-одбрамбених одсека. Начелништво Соколске жупе Сарајево образовало је 1938. Народно-одбрамбени одсек, на челу са генералом Мирославом Томићем. У одсеку су били реферати : смучарски, стрељачки, једриличарски, велосипедски, за предвојничко образовање, организација прве помоћи и одбране од ваздушних напада. (9) На седници збора начелника Соколске жупе Београд октобра 1939. поднет је реферат. У реферату се посвећивала нарочита пажња оним гранама соколског васпитања које су биле важне за народну одбрану и то излети, смучање и бициклизам. Излетима је требало дати што више војноманеварски карактер (сналажење на терену, служба везе и гађање). Бициклизам и смучање требало је форсирати као средства за службу везе. (10)
У „Соколском Гласнику” најавили су одржавање осмодневног Савезног смучарског течаја за старији мушки нараштај, од 16, 17 и 18 година, од 23 децембра 1940. до 4 јануара 1941. на Копаонику, Јахорини и у жупи Крањ. На Копаонику је требало одржати течај за нараштајце из жупа Цетиње, Крагујевац, Нови Сад, Ниш, Петровград, Скопље и Београд. А на Јахорини за жупе Бања Лука, Мостар, Сарајево, Сплит, Осијек, Тузла и Ужице. У жупи Крањ за жупе Бјеловар, Цеље, Карловац, Крањ, Љубљану, Марибор, Ново Место, Сушак, Вараждин и Загреб. Распоред је био направљен ради жупа које су имале слабо развијено смучарство, како би могле послати већи број нараштајаца на течај, као и ради јефтинијег превоза течајаца. Жупе одређене за Копаоник и Јахорину слале су по три нараштајца на течај, а одређене за жупу Крањ слале су по два течајца. (11)
Соколи су радили на увођењу нових спортова као што су били смучање, хазена, одбојка, кошарка. Скијање се развило у редовима Савеза Сокола 1924-1925. у Словенији. Напорима савезног начелништа смучање је раширено међу члановима соколских друштава широм Краљевине Југославије. Соколи су преко радија и филма пропагирали смучање. Са погоршањем прилика у Европи смучарски одсеци су ушли у оквир Народно-одбрамбених одсека. Смучање су сматрали као средство за службу везе у рату.

Сваког четврта пише Саша Недељковић,
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

Фердинанд Мајник, „Наше смучарство”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15 фебруара 1938, бр. 2, стр. 59;
Павле Врачарић, “Специфичне функције и облици васпитног и културно-просветног рада у соколским друштвима“, стр. 109, „Саветовање о улози обновљеног соколства …“, Соко Југославије, Београд, јуни 1996; Љубодраг Димић, Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941, I, Београд 1997 стр. 456,
„Соколска радио-предавања”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 8 фебруара 1935, бр. 7, стр.2;
Др. Слободан Алексић, „Историја смучања”, Приштина 1997, стр. 75;
„Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVII редовну годишњу скупштину 18 априла 1937 год.”, стр. 13, „Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5;
Фердинанд Мајник – Мирослав Војиновић, „VII савезне смучарске утакмице”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15 фебруара 1938, бр. 2, стр. 61;
Др. Слободан Алексић, „Историја смучања”, Приштина 1997, стр. 138;
Фердинанд Мајник, „Зимска такмичења ССС у Високим Татрама”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15 марта 1938, бр. 3, стр. 106-112;
„Ваздушно једриличарство у Соколству”, „Соколски гласник“, Београд, 25 октобар 1938, бр. 39, стр. 2;
М.Ј, „Са седнице збора друштвених начелника-ца”, „Око Соколово”, Београд, 1939, бр. 9, стр. 124;
„Савезни смучарски течај за старији мушки нараштај”, „Соколски гласник“, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, бр. 48, стр. 9;

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!