Весна Веизовић: Расим Љајић, шиптарски лобиста

Расим предлаже да уместо директног признања, кренемо „нормализацијом“ у три фазе.

Прво од запада тражимо неке уступке, које нам они никада нису чинили, а које и када чине – чине на личну корист љигама из политике. А на конто тих уступака ми, односно тренутни властодржци ће дозволити пријем Косова у међународне институције.

Одакле Љајићу право да располаже србским територијама, територијама које је наш народ бранио и одбранио толико пута и то у борби са његовим народом? Како се тај Љајић декларише и чиме је он доказао да је лојалан грађанин републике Србије?

И уопште којим поводом се он оглашава и даје предлоге? Па зар смо дошли дотле да ће се предлог једног Расима прихватити?

Албанци су каже Љајић, увек знали шта хоће на Косову, а Срби углавном нису знали или су знали шта неће. Што је неистина!!! Срби ни онда а ни сада нити су могли да се изборе за оно што хоће нити им је власт Јосипа Броза србоубице то дозвољавала. Док је са Шиптарима и онда и сада иста ствар –  и ономад и данас Шиптари имају политичаре који се боре за њихове интересе и који ослушкују дух и вољу свог народа.

Срби данас ни у центру Београда не могу да буду истински Срби и да се изборе за своја права. Нико их није позвао на расправу о Космету, а они који су се сами позвали били су непожељни гости, јер једноумље партије не сме да се трује здравим, реалним и конкретним идејама.

Али зато ни Вучић ни Расим, а ни остали политиканти не мањкају са епитетима у пежоративу када их додељују Србима и називају их нерадницима, ленштинама, незналицама. Јер треба оправдати ту српску немоћ, партијско гушење сваког вида иницијативе и индивидуалности а најпре јер треба оправдати сопствене неуспехе, издају и продају државу.

Зато је најлакше рећи: Срби ни не знају шта хоће, Албанци знају – па зато по Љајићу и имају право да претендују на наше територије.

Расим даље наводи како ни Шиптарима (што је логично) а ни Србима (?) не одговара повратак на старо. Односно на укидање свих бриселских договора, успостављање србских власти на Космету, укидање нелегалних шиптарских институција, повратак србске војске и полиције на Косово,  укидање пограничних прелаза, укидање шиптарских докумената, повратак србске имовине у руке државе Србије, обнавља!

Овај повратак на старо би само за шиптарске окупаторе и домаће политиканте и издајнике значио корак уназад, док би за Србе то коначно значило корак напред после дуже од деценије.

Србији, тврди овај заступник шиптарских интереса, није потребна „нефункционална држава са два милиона становника, коју ти становници мрзе“.

Србији Косово као држава није потребно, али као њен саставни део је свакако потребно и неопходно! Ни у једној држави која је мултинационална суживот није савршен, али шта то значи – да сви треба да се издвајају једни од других? Да се физички елиминишу они који су различити?

Како другачије схватити ову Љајићеву поруку него као лобирање за шиптарску страну. Јер по њему оваква „држава“ не одговара Србима, али зато одговара Американцима и Шиптарима.

У прилог тврдњи да Љајић не заступа интересе Србије и да је нелојалан нашој држави, не само као њен државни службеник, на жалост потпредседник Владе, већ и као обичан грађанин, стоји и то да он наводи како Косово не може да буде држава са међународним субјективитетом све док Србија не призна Косово и самим тим признањем одузме право Кини и Русији право да заступају интересе Србије и бране њен суверенитет:

„Косово без договора са Србијом и сагласности Русије и Кине тешко да може остати држава са пуним међународним субјективитетом“.

Три фазе до пуног признања, које се не може преко ноћи десити, не јер они неће, него јер се плаше осуде јавности која још увек није спремна да се ослободи „тог политичког баласта“,  по Љајићу би биле:

1. Отклањање свих баријера за пуну економску и трговинску сараднику између Србије и Косова, као и слободно кретање, без постојећих административних ограничења људи, роба и капитала.

2. Друга фаза би, према његовим речима, укључила отварање преговора о имовини Србије на Косову, културној баштини и формирању Заједнице српских општина.

3. И најзад трећа фаза би била признање.  Србија би дозволила пријем Косова и Метохије у све међународне институције, сем у Уједињене нације. За овакав историјски уступак, Љајић наводи да бисмо од Европске уније добили  не директан пријем и не повлашћен статус, али отворен пут у ЕУ, без непредвиђених препрека.

Након што би био постигнут договор око ова три питања, наводи, потписао би се споразум о нормализацији, када би почео такозвани прелазни период који би трајао пет година, а у којем би се пратила реализација постигнутих договора.

Љајић, баш попут својих претходника, завршава своју колумну у Бљицу са надом да ће можда баш идеја додељена њему бити узета у озбиљније разматрање, али да то ипак није коначно решење ка коме треба да тежимо не би ли смо најзад решили то питање које нас као „камен вуче на дно дипломатског мора.“

Треба имати у виду да је врло могуће да су идеје које ови страни плаћеници а државни службеници износе као предлоге, а чији је садржај све од гори од претходног, управо психолошка игрица како бисмо лакше прихватили поделу Косова.

Додуше, не треба сметнути са ума ни ко су „идеолози“ решења, те самим тим сваки њихов предлог ваља примати као пут којим сигурно не треба ићи.

 

2 коментара


  1. Tender за градњу ауто-пута Јаинци-Алеја Великана(Ново гробље) и друге грађевинске радове

    Провођењем Господа Бога и милошћу мојом, ја Александар Вучић, господар Србски, идејни вођа свих Албанаца света, светац на вечном путу Европском и садејственик Мила, владара од Montenegra, објављујем овај ТENDER, за градњу објеката у моју славу:

    1) Ауто пут Јаинце-Алеја Великана
    општи услови:
    а) по осам(8) трака у оба правца(да би се избегла гужва када ме нестали народ поздравља на путу до Алеје Великана;
    б) на обе стране ауто-пута засадити жуто-плаво цвеће са редом булки између;
    в) иза цвећа поставити трибине, за стајање народа, уплаканог од среће, поздрављајући мој пут да Алеје Великана.

    2) Неколико споменика у моју славу и славу мојих дела
    А) споменик на тргу, у Приштини
    општи услови:
    а) споменик поставити одмах уз споменик Била Клинтона, мог вечног пријатеља и пријатеља његове жене;
    б) споменик излити од бронзе и, моју фигуру излити за главу вишом, од фигуре мог вечног пријатеља;
    в) моја глава да буде украшена белим кечетом(кече=Qeleshe, за нас који не говоримо Шиптарски), а моја фигура да биде одевена у ШИПТАРСКУ народну ношњу;
    г) моја десна рука да буде подигнута а кажипрст буде уперен према Београду.

    Б) Споменик у Brussels
    општи услови:
    а) да Ана Брнабић без одлагања затражи дозволу за постављање мог споменика испред главног улаза, седишта ЕУ;
    б) да се споменик изради од гранита плаве боје, најбољег квалитета;
    в) моја фигура да буде исклесана са главом савијеном на доле и, снажном руком, на мојој глави;
    г) у мојој руци да буде исклесана књига на чијим се корицама види Max Weber.

    В) Споменик на Северу Србије, у Војводини
    општи услови:
    а) споменик да се постави испред фарме свињара Тениса, из Немачке;
    б) споменик излити од бронзе;
    в) споменик да буде висок 2 метара, рачунато од бетонског постоља;
    г) на огромној фигури вепра(SUS-свиње, вепар-мужјак свиње), умсто њушке излити моју главу, са наочарима и белим гајтаном на слушалицама, постављеним у мојим ушима, које воде до I-phone, који је постављен између предњих шапа фигуре вепра;
    д) на постољу споменика, изливену у бронзи, поставити плочу на којој исписати: „АВ, владар и утемељивач модерног свињогојства применом ГМО технологије“.

    Г) Споменик испред Скупштине
    општи услови:
    а) два метара да буде виши, од највише тачке на куполи Скупштине;
    б) да буде изливен од бронзе;
    в) да на мом левом длану буде изливена фигура Маје колибри, Председнице, са њеном руком на звону;
    г) у мојој десној руци да буде изливена копија писма ЕУ да ме проглашава за најоомиљнијг путника на путу без алтернативе.

    Д) Споменик испред „Београда на води“
    општи услови:
    а) споменик мора бити постављен на месту безбедном од подземних вода;
    б) материјал све фигуре споменичког комплекса излити од бронзе;
    в) композиција споменика: излити моју фигуру како предводи групу визионара-специјалиста
    за претварање „свачије“ имовине у приватну имовину и стручњака за конвертовање „непознатог“ капитала у страно улагање;
    г) моја фигура да буде највиша у групи фигура, обавезно за висину главе;
    д) иза моје фигуре поставити фигуру Њ.В. Бин Зајед-а, на леђима двогрбе камиле, тако да Њ.В леву руку држи, опуштено, по врату камиле, а у његовој десној руци поставити чип(не чипс) , који је направљен у нашој, заједничкој фабрици, подигнутој у оази LIVA, 300км од Dubai, путем Е11;
    ђ) поред камиле Њ.В поставити фигуру Али Рашед Алабар-а, излити у бронзи копију уговора, у његовој руци, кога чита Њ.В Бин Зајед-у;
    е) иза назначених фигура, под ђ, излити фигуре Мила, владара Монтенегра и морске пучине и Мохамеда Дахлана. Фигура Мила да буде нагнута према Дахлановој фигури тако да се види да Мило шапће Дахлану, а у у Миловој десној руци излити копију чека који пружа Дахлану;
    ж) на растојању од ове две фигуре поставити ,мање димензије, Томислава Николића и Маје колибри;
    з) иза Томе Николића и Маје колибри, од бронзе , излити багер, кога вози особа са маскирном капом на глави, а до ње, у кабини и фигуру Синише Малог, како у десној руци држи маскирну капу, а кажипрстом леве руке показује правац возачу;
    и) преко пута споменичког комплекса поставити велику фигуру патке иза које су мали пачићи(и ове фигуре излити од бронзе).

    Ђ) Пирамида Триумфа над Србијом
    Када моје велико дело буде завршено и, сва, Србија оде у будућност, без повратка, они који нису на време, успели да ускоче, у мој пројекат будућности, одређени су вољом Бога и мојом владарском милошћу, да у границама територије која се звала Србија, подигну Пирамиду Триумфа!
    општи услови:
    а) постоље пирамиде да обухвати површину територије што се звала Србија;
    б) материјал: камен и мермер;
    в) радна снага: Срби који су преостали после ноје владавине. Док трају радови дозволити им да скину пелене, али обавезни су ,док радови трају, да ми кличу: слава великом! слава великом!
    г) последњи камен, на пирамиди, да постави последњи Србин ;
    д) пројекат и друга документација: поверена на чување и умножавање Ани Брнабић, председници ?….

    ПОШТОВАНИ ЧИТАОЧЕ,
    Честитам ти ако си успео да прочиташ горњи текст. Да, текст је досадан и, као и сваки текст који се користи да опише жељу наручиоца шта жели да гради, који материјал жели да користи, рокове да се радови окончају, типичан је текст за tender.
    Вама који учествујете на овом tenderu, или ће те бити приморани да изводите радове, или сте већ приморани, желим да скренем пажњу: наручилац ових радова неће вам платити ништа. Радове изодите безплатно и у част наручиоца. Ваш живот, док траје, припада њему. Ви уживајте хранећи се његовим лажима и мрвицама које остају после његових инаугурација.
    Па, поштовани НАРОДЕ СРБСКИ, остало је мало времена за коначни избор: или ћемо у част
    господара подизати споменике наше пропасти или ћемо подигнути само један споменик-господару и његовој идеји да подигнемо Пирамиду Триумфа .

    Живела, небеска, Србија!!!
    mislitidrugacije.blogspot.com

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!