Горан Бујић: Муке разведених очева

Не желим да причам о себи, као о појединцу  који се суочио са многобројним проблемима, дискриминацијом и институционалним насиљем од стране појединаца запослених у центру за социјални рад, суду, тужилаштву, полицији. Ја нисам сам. Има нас преко сто хиљада, а биће нас много више ако се ништа не предузме. Мушкарци, жене, сви породични људи, грађани Србије, морају се тргнути, освестити и спасити будућност наше деце. Судбине њихове деце налазе се у њиховим рукама.

Oчеви су суочени са дискриминацијом на основу пола, коју спроводе центри за социјални рад, судови, тужилаштва и полиција. Дајући „стручна“ мишљења судовима, центри за социјални рад у 99% случајева  опредељују мајке  као самосталне вршиоце родитељског права,  а што суд прихвата и крије се иза таквих мишљења. Уставом Републике Србије и Породичним законом декларисана равноправност родитеља у вршењу родитељског права над заједничком децом само је празна правна норма, која у пракси не функционише. Да нам пракса није таква јасно показује податак о броју донетих пресуда о вршењу родитељског права у корист једног или другог родитеља. Сматрам да ту не постоји равноправност и да је државни систем потпуно наклоњен мајкама, односно, женама. После развода, веома често, мајке, злоупотребљавајућу децу и поверено им родитељско право, онемогућавају одржавање личних односа деце са очевима. На тај начин очеви губе могућност да буду родитељи. Oвакво понашање мајки, законом је забрањено.

Породични закон изричито забрањује злоупотребу родитељског права. То управо жене чине.Док са једне стране из животе деце избацују очеве, што трајно нарушава конгитивни развој деце, са друге стране крећу хајке на имовину и новац очева. Алиментација и борба за њу је само један од облика злоупотребе  родитељског права, и психичког насиља од стране злонамерног родитеља, који самостално врши родитељско право. Алиментација и борба за њу је само Законска могућност да мушкарац буде избачен из свог стамбеног простора и то  је друга. Има их више. Ко омогућава мајкама и женама тако бахато понашање, такво кршење закона? Омогућавају им судије, које су у српским судовима претежно женског пола. Све те судије су углавном разведене, мрзе мушкарце, вођене предрасудама… Те судије су слуге радикално феминистичких НВО. Према подацима којима располажемо, на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, у Основном суду у Новом Саду упослено је 345 људи, а постављено на судијску функцију 101 судија. Укупно 446 лица, од чега је 343 жена и 103 мушкараца. Од укупно 101 распоређених судија, има 18 мушкараца и 83 жена.Судија Јанко Лазаревић, заменик председника Врховног касационог суда, изнео је податак да у судовима Србије као судије раде 1942 жене и 836 мушкараца. Дакле, жена судија има дупло више. Више их је за целих 1106.Поред тога, у судовима ради и 10.563 упосленика, а већину њих такође чине жене. Дакле, имамо потпуну феминизацију судства.  Али тако је и ред у „Феминистичкој држави”. Овим  Србија крши сопствени Устав, којим је забрањена свака врста дискриминације, крши Закон о забрањени дискриминације, по којем, је забрањена свака врста дискриминације.

Са друге стране, државне институције су врло ревносне у наплати одређене алиментације, одређене у свим тим судским поступцима развода бракова. Тако долазимо у још једну апсурдну ситуацију, да мајке које годинама не извршавају судске одлуке у погледу одржавања личних односа деце и њихових очева, бивају заштићене од кривичне одговорности, иако то представља кривично дело које се гони по службеној дужности. Истовремено, државни органи ће, врло брзо, спровести кривични поступак против очева, уколико, рецимо, не уплате новчани износ алиментације.  Јасна дискриминација на основу пола и у погледу кривичне одговорности и односу Државе према томе.

Морам да напоменем да Држава иде у погрешном правцу када је у питању решавање  проблема наплате алиментације која је одређена деци. Уместо разних, погрешних, актуелних „решења“ које нуде, углавном радикално феминистичке организације –  статистички подаци указују на право решење. Наиме, око 85% очева који редовно одржавају личне односе са децом, уредно плаћају алиментацију. Teк негде oko 35 % очева то чини који немају личне односе са својом децом. Дакле,  решење нам је свима ту, пред носом. Боља наплата алиментације се остварује уз редовне личне односе деце и очева.  ТАТА је постао синоним за родитеља  који не врши  родитељско право, као претежни обвезник алиментације.

Ту је и Закон о спречавању насиља у породици. Закон о спречавању насиља у породици припремљен је у Управи за родну равноправност, а написан од стране представника феминистичких НВО на челу са Женским аутономним центром, Инцест траума центром и Лабрисом.Закон не служи за заштиту породице . Закон служи за  права жртава насиља у породици. Штавише, ни реч „дете“ или „мушкарац“ у Закону не постоји.Поменути закон не служи за  заштиту свих жртава насиља. Не, он служу за заштиту жена без обзира да ли су те жене  заиста претрпеле неки од облика насиља, или је  насиље лажно пријављено. Да Закон служи за заштиту свих жртава насиља онда би барем поменуо децу која су најслабији и најрањивији на насиље у породици,  стара  лица, мушкарце .

Законом се не санкционишу насилници у породици. Категорија лица коју Закон санкционише назива се у њему „могући учинилац насиља у порoдици“. Она подразумева лица од којих прети, како каже Закон, „непосредна опасност од насиља“. Другим речима законом се санкционишу лица која још ништа нису урадила. Законом се санкционише онај ко још никакво насиље није извршио. Другим речима Закон жртвом насиља у породици назива лице коме још нико ништа није ни урадио. Под овим се сматра да свака жена може лажно пријавити супруга, или бившег партнера, а суд на основу њене изјаве, или „субјективног“ осећаја да  је партнер или бивши партнер,  прати, прогања, психички злоставља… доноси меру забране приласка и забрану сваког  облика психичког, емоционалног узнемиравања. Да,  суд само на основу изјаве жене без предходно утврђених чињеница и доказа проглашава мушкарце кривим.

Судије на основу процене жена доносе одлуке, уместо да се правилно утврди истинитост навода, изведу сви докази или одреди вештачење.  На суду жена је самој себи вештак. Нису све судије слуге радикалног феминизма, али њих је веома мало. Ко су онда судије које у породичним односима доносе такве одлуке? Које су судије слуге радикалног феминизма? У Основном суду у Новом Саду једна од њих је судија Бојана Вујић. Судија новосадског Основног суда, Бојана Вујић није једина, али је једна од најгорих судија у том суду. Она је пристрасна и све одлуке доноси на основу изјава и процена жена. Судови и центри за социјални рад,  претворили се у пијаце,  где се на основу рекла-казала доносе накарадне одлуке на штету деце и очева. У Србији има пуно Бојана Вујић, али су све те  судије, тужиоци, заменици тужиоца, радници центара за социјални рад, полицијски службеници случајеви за Јавно тужилаштво за организовани криминал и Министарство унутрашњих послова. Овом приликом апелујем на њих да преиспитају рад свих судија, тужиоца, заменика тужиоца, радника центара и полицајаца.

 

Највећа заблуда која прати овај Закон јесте да он спречава насиље у породици. Управо супротно. Закон ће поспешити да се породице још брже распадају тиме што охрабрује оне који се осећају „уплашено“ да пријаве тај страх полицији која ће за њихов рачун да растури породицу тако што ће мушкарца одстранити из куће, а затим му и забранити да разговара са женом и децом. Применом овог Закона породица у Србији је  добила  замах да се распадне. Овим Законом држава настоји да уништи породицу.  Овај Закон има за циљ уништење мушкараца, уништење живота деце. Односе у породици не може да уређује закон и држава, већ супружници, деца и остали чланови породице. Творци овог закона то добро знају,  али њих не  интересује опстанак породице, већ распад и уништавање породица.
Овај закон неће сузбити насиље у породици. Оно ће само повећати број насиља, а то и јесте циљ овог закона.

Србија је од ЕУ, на име „насиља у породици“  узела огромне суме новца. У питању је бизнис, изражен у неколико десетина милиона евра. Овде је реч о веома уносном бизнису у породичним односима. Србија сада има обавезу да оправда добијени новац, и то кроз огроман број пресуда, које мора донети у току ове године, а све на штету мушкараца, односно деце и очева.

Очеви се на разне начине онемогућавају у вршењу родитељског права, ускраћују загарантована права Уставом, Конвенцијама о људским и мањинским правима, Конвенцијом о правима детета и др.  Појединци запослени у центрима за социјални рад, полицији, судовима, тужилаштву, несавесним радом, злоупотребљавају службени положај,  намећу нам друге националне индетитете, фалсификују службене, белешке, пресуде, изјаве, разне списе предмета,на штету деце и мушкараца.

Овакав начин рада судства, тужилаштва, центра за социјални рад, полиције, узрок су многобројним трагедијама. Недавно смо имали неколико трагедија са више смртних исхода. Нажалост, и једно дете је страдало. Када је неко више година изложен  институцијалном и системском знасиљу, дискриминисан, неправедно буде осуђен, или заврши у затвору због нечега што није починио, шта онда можемо очекивати?!  Већина људи психички попусти, или потпуно полуди. Нетреба оправдавати њихове поступке, али се треба бавити узроцима њихових посхупака. Судови углавном реагују на физичко насиље, отклањајући чак и могућност од од њега, док са друге стране затварају очи пред сви другим облицима породичног насиља, за које тврде, наводно, да су „тешко доказиви“када  су очеви упитању. Да ли је могуће да  са овим степеном развоја психијатрије и психологије, судови и даље сматрају“ тешко доказивим“ такве облике насиља. То су управо облици насиља који увек претходе  физичком насиљу. Када се  мушкарци одлуче да пријаве вишегодишње насиље, које над децом, и њима спроводе жене, онда  те пријаве заврше у фијокама. Надлежни центри за социјални рад, полиција, тужилаштва и судови, заташкавају пријављена  насиље над децом и мушкарцима од стране жена. Тако се налазимо у зачараном кругу радикално феминистичких  организација, чију политику и спроводи Влада Републике Србије, у коме се губе људски животи и на нашој деци остављају дубоке, трајне, и непоправљиве последице.

Удружења очева у Србији, мушке НВО, наша група грађана, указивали смо и предходних година на неправду према очевима, на јасну полну дискриминацију, на тежак положај деце након развода  бракова. Нико од надлежних институција, није узимао за озбиљно сва ова упозорења. И сада постоји врло реална могућност да ће се институције оглушити о ове вапаје угрожених очева. Цена тога ће бити огромна.

 

3 коментара


  1. ptavi tekst svaka čast sve je to preživeo član moje porodice i nemoć vlada

     
    Одговори

  2. U Prvom osnovnom sudu u Beogradu, SVE sudije koje se bave porodičnim odnosima su žene.I SVE tzv. sudije porotnici. Naravno i zapisničarka je uvek žena. Kad uđeš u sudnicu, osećaš se kao pred streljačkim strojem! Još ako tvoja bivša ima vešte advokate, cela rasprava se pretvori u šikaniranje od koga, ako si muškarac,ne može da te spasi nikakav advokat – ja sam doživeo da me moj advokat,magistar, sa 35 godina staža vuče za rukav da ćutim jer ću još gore da prođem ako pokušam da se suprostavim.
    U našem krivičnom zakoniku ima neverovatna odredba, valjda jedinstvena u svetu: Član 191 propisuje u stavu 2 kao krivično delo ako majka ne dopušta ocu da održava odnose sa decom u skladu sa sudskom presudom. Međutim u stavu 4 istog člana, dopušta se da, ukoliko majka u sred krivičnog postupka ipak dozvoli ocu da viđa svoju decu, SUD MOŽE da je oslobodi krivične odgovornosti!!!! Koliko kod nas traju suđenja to može da znači da te bivša sprečava 3 ili 4godine da viđaš decu a onda, u krivičnom postupku ti konačno da decu, pošto im je već trajno naneta duševna,emocionana i svaka druga šteta i – sud je oslobodi odgovornosti. Da ne poveruješ! Ako lopov ukrade 20 hiljada može da vrati pare i sa kamatom ali ide u zatvor! Krivično delo nasilja majke nad decom se, međutim, u našem zakonodavstvu prašta! Čak se i ne navodi kao nasije nego kao nekakvo „oduzimanje maloletnog lica“! To stvarno nema nigde!

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!