Остоја Симетић: Нестрпљив и незахвалан народ

Мука ми је више од овог народа. Никад задовољан. Свега му мало. Гладне му очи. Сви нешто траже. Једни по контејнерима, други од власти, трећи од странаца…

Неће да разумеју реалност. Добро, понеку и хоће, рецимо да нам је Косово баласт, камен у ципели – то добро схвата наш човек, и неће због те тричарије да руши власт, али да не може на море, то не разуме.

А и то море! Шта је толико битно, лежати на песку, излагати се погубности ултраљубичастих зрака, а онда се пробућкати у сланој води, од које после затеже мајица као да струже кожу са леђа.

Ови што су пре двадесет година били млади, стално дрече: „Нисам путовао!“ Као, пропустили су нешто велико у животу. Јака ствар, шетати Грабеном, Вацлавским намјестима или Јелисејским пољима. Све то има на телевизији. Упознај свет из своје фотеље, стари је слоган. Или будите креативни па отпутујте на терасу или у оближњи парк. Како је један Капоров јунак писао „Путопис из спаваће собе“ или нешто слично?! Није му требао лажни сјај европских метропола или егзотичних дестинација, већ је светлост пронашао у себи, не оптерећујући власт сталном кукњавом за вишим (или било каквим) примањима. То је народ. Који уме да цени, поштује, слуша и воли власт.

Као да је владати лако?! Рецимо, Јоргованка се толико мучи и пати због овог истог, халапљивог и незаситог народа, да јој отичу ноге, па чак мора да купи сталак за њихово одмарање. Није то још ни најгоре. Њена госпођа ћерка се до те мере једе и брине за ову незахвалну пучину, да је још као студенткиња изгубила концентрацију, па је морао возач да је одвози на посао, а зна се колико млади воле сами да седну за волан. Но, нити једна жртва за народ није превелика за наше политичаре.

А народ? Те скупе су књиге за школу, те немамо ципеле, те висока је цена меса, скупа нам регистрација кола, немамо за лекове…

Реже на власт што касне здравствене књижице, као да су они једини на свету. Па ено, кад је још Андреј Вучић изгубио личну карту, а тек га скоро избрисаше из АПР-а за ону фирму коју му подмећу.

Не читамо, јер су скупе књиге. Види, молим те! О, хо! Па јефтин је Информер. (Не само по цени.) Читај њега.

Питај шта можеш ти да урадиш за власт, а не само власт за тебе!

Душан Бајатовић, слика: Гето Србија

Сви само арлаучу нема посла, нема посла! Нико да застане, да помисли, да се сажали – како ли је оном једном Бајатовићу?! Колико тај послова ради. Те надзире, те управља, директорује, посланикује… све одговорно да одговорније не може бити. Кад он да стигне да троши зарађено? Човек се покида за њих, Европа у пламену, а они пландују. Нико да мало подметне леђа, у неком руднику, за оне који владају за нас.

Како смо себични и само на себе мислимо. Запита ли се ико, ево ти читаоче, помислиш ли бар једном недељно како ли је Зорани? Цело лето гори асфалт, а она свако јутро мора шпаклом да нанесе пудера и разне шминке, да би ти био поносан лепотом своје министарке, па онда тако намолована – стоји н аврелом асфалту. Пржи одозго, пржи одоздо, а она ради. За то време, шта ти чиниш? Зевзечиш се по твитеру. Љагаш. Вређаш. Буниш се. Ромориш, мрмољиш, торочеш, оптужујеш…

Читам неке будале тврде како је стандард живота у Србији јако низак. Кажу да пропадамо, иако је Вучић лепо објаснио да нам је све боље. Замисли те павијане – тврде како је нормално да човек летује, зимује, одлази у ресторан сваке недеље, као и на пиће у град или у посластичарницу. Није то све, причају тако, да је редовна ствар сваке године купити ципеле, по неколико панталано, мајица, кошуља… Кажу ти дрипци да би свако требало да може себи да приушти да једном недељно посети биоскоп и позориште. Чак више, рекоше да сваком припада месо на трпези сваког боговетног дана. Еј, бре!!! Месо сваки дан? Биоскоп, ресторан, ципеле!?!?!?! Па ко кога овде прави будалом? Где то има у свету? Где? Ко још једе по ресторанима? Где то свет летује сваке деценије? Нове ципеле сваке године??? Па шта би обућари радили? Хоћете хлеб из уста да им отмете?

Гром те спалио, па колике би платурине требало да имају овакви хедонисти? И преко 700, 800 евра месечно, ја сам сигуран. Еј, бре, људи! Дозовимо се у памет! Па ено га онај мучени Вучић, ‘рани две жене и троје деце, а скрпи тек неких 1000 евради месечно за сав онај свом црначки рад. Инфузију прима због нас. У касарни спава. Једе кости и качамак. Пуши најгору крџу цео век. И шта је уштедео? Ништа. Вински подрумчић, можда, а то је ништа спрам жртве коју за нас приноси на олтару напретка и „бићебољизма“.

Што сам ја све ово писао? Па да апелујем на тебе читаоче, да се мало умериш у прохтевима и очекивањима. Угледај се на наше руководство, које аскетски живи и ради док ми само искамо, облећемо око њих пруженог длана.

Доста је за данас, али ако не чујем за недељу, недељу и по, највише две, да си апетите смањио и престао да лајеш и закераш, опет ћу те накрпити, народе мој!

Сваког петка пише Остоја Симетић

П.С.

Желим, овом приликом, да истакнем светао пример једне пензионерке. Упитана зашто подржава Вучића кад је њој и супругу смањио пензије, одговорила је, „Па не може он свима дати, пуно је нас пензионера, он би дао да има.“

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!