Александар Дикић:Јадна нам мајка са „патриотама“!

 

 

Произвољност у етикетирању људи спремних да уставне норме прилагоде реалности,људи способних да не живе у папирнатом свету,људи одговорних да својим потомцима не остављају терет туђих грешака омиљена је спортско-политичка дисциплина псеудоконзервативаца и десничара опште праксе.

Преамбула-десничари су се преко свог Павловљевог рефлекса подигли на ноге чим је на ред дошла тема Косова,јер је она,осим омиљене им теме НАТО,једино што им је остало у испржњеном арсеналу политичких идеја.Безидејност,неспособност,лењост,али и исфрустрираност тренутним статусом ову кохорту чини досадном пре него опасном,безобразном пре него добронамерном.

Издајници,квислинзи,плаћеници,велеиздаја су фразе које су неизоставни део њиховог вокабулара,а следећи ниво у том (не)културно-(не)моралном посртању су радикалске клетве и проклињања којих се пристојни свет гнуша и гади.То има своју улогу,то има неки ефекат на део бирачког тела,али тај фиктивни пуританизам,то морално самозадовољавање је једини начин да они увере себе да су исправни,корисни,домољубни.То кривљење огледала,а не мењање себе,је очајнички покушај да се одраз који им нормалан свет ставља сваки пут када помоле главу са друштвеног талога промени,улепша или замагли.

Да они заправо не разумеју ни државу,ни народ,ни друштво стоји у реченици која сама за себе поставља дијагнозу: зажмурили бисмо ми на тиранске потезе власти,само ако је партиотска!

Убијај,Вучићу,само држи српску заставу високо на највишљем јарболу у Европи.Затварај медије најмлађи министре,само пуни стадионе на којима ће се сендвичима,а не упаљеним свећама држати опело настрадалим и прогнаним у ратовима у којима нисмо учествовали.Отимај плате и пензије реформатору,само не уводи санкције Русији.Уништавај институције врховни команданте,само на сваких шест сати-јер то им је доза,понављај како Србија никада неће постати чланица НАТО.Кради изборе,тиранине,али нас лажи како више никада нећеш дозволити нову Олују,јер си током прве јуначки побегао на летовање у братску и патриотску Грчку!

Преамбула-десничари једноставно не могу да изађу из варљивог света симбола,из тог игроказа у којем они себе виде као бранитеље,заштитнике,витезе…Та самообмана је готово неизлечива,а слепило за последице које остављају по државу и народ је злочин своје врсте.Има ли неког „патриоте“ који је остао на книнској тврђави и попут Танаска Рајића дочекао непријатеља и своју јуначку смрт?Има ли неког „партиоте“ да је на Косову попут Стевана Синђелића остао у „следеће године у Признену“ или било ком другом граду, дочекао ОВК хорде и тако отишао у легенду?Где је наша герила на „окупираној територији“, где су наши хајдуци, Зекини или Вулинови голаћи,где су данашње Мале Радојице?Сви су под јорган планином,јер ће бити хладно током „замрзнутог конфликта“?

И они се називају патриотама,они мисле да воле Србију,на њих Србија да рачуна?Јадна нам мајка-Србија са њима.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!