Хетеросексуална парада поноса, Београд 2084, 2184, или негде између

(поднаслов:  како су лезбејке преотеле феминизам и претвориле га у оружије ЛГБТ покрета у борби за глобалну доминацију)

Из многих друштвених и природних наука познато је да већина организација и група тежи ширењу и покушава локалну или глобалну доминацију, обично на штету других и конкурентских група. ЛГБТ покрет тренутно тражи основна права која имају хетеросексуалци, но иза тога се крије борба за превласт / доминацију, а њу је лакше постићи када вам се бројеви изједначе са некада доминантном групом.

Либерални феминизам деветнаестог и почетка двадесетог века била је легитимна борба за основна људска права жена, која је настављена и у другом таласу током двадесетог века. Лезбејке почињу да се инфилтрирају у покрет почетком 1970тих, да би у трећем таласу, од 1990тих, постале веома утицајне, посебно у радикалној, сада доминантној, струји. Интересантно је како су успеле да повежу борбу за женска права са интересом ЛГБТ покрета, а да то скоро нико не примети.

Они који не верују да се ради о завери траже доказе, па ево једног: кроз борбу за легализацију истополних бракова, чији циљ је већ углавном глобално постигнут, следеће што су извојевали је могућност усвајања деце, или њиховог добијања преко сурогат мајки, а та деца ће васпитана у истом духу чешће постајати хомосексуалци, док је природни прираштај хетеросексуалаца у западним друштвима у сталном паду. Овим се балас већина – мањина мења у корист мањине. Скептици и овде траже доказе, па да им их пружимо: феминистичка теорија разликује „пол“ (оно са чиме смо рођени) од „рода“ (оно што постајемо), што вероватно потиче од познате изјаве феминистичке родоначелнице Симон де Бовоар: „Женом се не рађа, женом се постаје“. Ово даје простор за друштвену модификацију биолошког пола, посебно ако је индоктринација присутна од рођења. У сексуалном смислу полови пружају задовољство својим партнерима на готово идентичан начин, па је рецимо за мушкарца анатомски и физиолошки свеједно да ли има анални секс са женом или са мушкарцем, такође орални секс му подједнако може пружити и жена и мушкарац, питање је само друштвене прихватљивости једног или другог односа. Слично је и са женама, мушкарчеву улогу уз једноставна помагала може преузети и жена, само је питање околности, васпитања и навика.

У истом правцу, ЛГБТ покрет преко феминистичких НВО припрема, и покушава да потури, приручнике за сексуално образовање у школама, у којима се представљају као само један од облика уређења породице, равноправан са хетеросексуалном породицом. Када и то прође, имаће децу у својим домовима која су под њиховим сталним утицајем, и децу у школама која постају толерантна на њих и њихову усвојену децу, ефективно триплирајући број потенцијалних присталица свог опредељења.

Радикални феминизам ради на обесправљивању хетеросексуалних мушкараца који су главни конкуренти ЛГБТ популацији, кроз ерозију њихових права у породици, а посебно после развода. Нови Закон о спречавању насиља у породици заправо ће повећати број сукоба у породици као могућност да се свака несугласица прогласи и касније претвори у насиље, јер даје широка овлашћења полицији, углавном уперена против мушкараца као извора насиља. Иако се психичко и емотивно насиље коме су жене склоније такође помињу у закону, полиција свакако неће реаговати на такве пријаве од стране мушкараца, сматрајући да то партнери могу да реше и без њиховог учешћа. Могућност да у тренутку непажње буде испровоциран, и само дигне руку на жену, може мушкарца довести до губитка имовине, деце, и друштвеног положаја. Моментално удаљавање из стана, оптужбе за злостављање, и затворске казне уобичајена су места оваквих развода. И који би се мушкарац онда женио, када је инвестиција 10 година живота, матерјалних и емотивних улагања, тако несигурна? Жене се такође одговарају од брака, јер им се представља као тамница патријархата, где ће бити изложене бесплатном кућном раду, физичком и сексуалном малтретирању. Наравно је да све то постоји, али родне студије које воде лезбејске феминисткиње све то вишеструко преувеличавају, а такву слику пропагирају и кроз медије да би деловали и на жене које нису под њиховим непосредним утицајем. На овај начин радикални феминизам иде на руку, и под руку са ЛГБТ покретом, разбијајући хетеросексуалну породицу, смањујући им бројеве. Такође, ћерке васпитане од стране разведених мајки, без утицаја оца (а они готово никада не добијају старатељство), имају веће шансе да постану феминисткиње, а синови несамостални едиповци, што и једнима и другима смањује шансе за хетеросексуални брак, и посредно наталитет ове заједнице, а кроз повећану пермисивност ка ЛГБТ опредељењу доводи ове отуђене људе у њихов табор.

Додатни удар хетеросексуалним паровима учиниће у блиској будућности и иновације у репродуктивним и хедонистичким технологијама: вештачка материца уз легализацију индивидуалног клонирања, секс роботи, виртуални секс и вештачка интелигенција, а можда и декриминализација / дестигматизација проституције, уз већ присутну бесплатну интернет и VR порнографију. Када сексуална репродукција која је производ хетеросексуалне заједнице жене и мушкарца не буде више основни и доминантни начин продужења врсте, доћи ће у први план и то да се жене боље слажу и разумеју са женама, а слично је и са мушкарцима. И када група крене силазном путањом, изађе из моде, њена спирала на доле може нас нове орвеловске 2084. или 2184. године довести да у Београду имамо Хетеросексуалну параду поноса, под јаким обезбеђењем због противника овог тада већ анахроног начина репродукције.

сваке среде за СКК пише Михаило Алић

http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!