Феминизам и седам смртних грехова (и десет божијих заповести)

Конзумеризам и феминизам су две највеће препреке срећи и породици. Конзумеризам јер људе, посебно жене, учи да је за срећу потребно пуно непотребних луксуза, феминизам јер им говори да никада нису довољно заштићене, цењене и размажене (где се конзумеризам и феминизам преклапају). И један и други су по принципу „још и још, никада доста“. Нисам верник, али сматрам да је то последица што смо заборавили, или никада нисмо научили, шта су то врлине, а шта греси, посебно који су то смртни греси и разумели зашто се они називају „смртним“. Највећи од њих, и онај у коме скоро сви други имају извориште је грамзљивост (похлепа). Сви смртни греси су заправо значајна неумереност: разврат је неумереност у сексу, завист је неумереност у поређењу са другима, прождрљивост у храни и пићу, лењост у (не)радиности, гнев у препуштању негативним емоцијама и гордост је неумереност у поносу. А сви мудраци света и све филозофије увек су саветовали само једно – умереност, живот у складу са природом, т.ј. осталим бићима (живим и „неживим“).

Неумереност није својствена само човеку, поседују је и животињске и биљне врсте, али у много мањој мери. То је заправо аберација, отклон од нормалног, од умерености, коју природа / Бог / систем уништава када постане превелика и почне да угрожава друге врсте (живу природу) и еко систем (неживу природу). У истом смислу су и смртни греси аберације са тешким последицама:

  1. Разврат доводи до замерања другим људима преласком на њихову територију, угрожавањем њихових права, а починиоце кажњавају оштећени или друштво кроз правни систем; решење је, како се саветује у божијим заповестима: „Не чини прељубу“.
  1. Завист је друштвено неприхватљива, посебно јер рађа жељу за отимањем и зле намере према објекту зависти, што доводи до конфликта у којем страдају и субјекат и објекат зависти; а божије заповести су: „Не пожели куће ближњега свога, не пожели жене ближњега свога, ни слушкиње његове, …“, “Не кради”, па и “Не сведочи лажно на ближњега свога”.
  1. Прождрљивост доводи до многих здравствених проблема, од којих је прекомерна тежина најпознатија, али најблажа, последица, остале су кардио-васкуларни проблеми, дијабетис, карциноми (посебно једњака), и превремено старење готово свих органа због процесирања прекомерне а непотребне количине хране и пића.
  1. Лењост је друштвено штетна, индикација је слабости ума и тела, исте су јој и последице, контра-продуктивна је за цивилизацијски напредак, наводи појединца да жели туђе, а уништава га јер бива социјално одбачен као економски и финансијски неинтересантан.
  1. Гнев води појединца у сукоб из кога ретко може да профитира, јер му снажне негативне емоције замагљују ум, блокирају рационалност и воде у социјалну и / или физичку пропаст, па је заповест: „Не убиј“.
  1. Гордост је прича о (не)поштовању другог, а заповест је: “Поштуј оца свога и мајку своју“.
  1. Похлепа, као круна свега, може да нас доведе до тога да прекршимо многе од божијих заповести, при чему настаје убиство, превара, крађа, прељуба, жеља за имовином других – а казне за то су познате.

На памет ми падају и друге аналогије између религије и науке: библијска прича о Потопу и данашње климатске промене. Обе имају исходиште у људским гресима и неумерености. На индивидуалном нивоу, може да звучи банално, исто је и када поједемо нешто што је опасно за нас или превише нечега, систем за варење одговара шмрком пуним течности и киселине (одатле гадан мирис) који зовемо повраћање или пролив (зависно од степена опасности, и где је уочена). Глобалне климатске промене последица су људске незајажљивости, прекомерне производње и превременог бацања произведеног да би се производило ново и изнова правио профит. Аналогно са људским пробавним системом, овде настају урагани и киселе кише, топљење поларног леда и пораст нивоа мора, који ће довести до, хм, (постепеног) Потопа, све у циљу да се систем прочисти од извора аберације. У основи ратова такође је профит, који се прави уништавањем старог да би се градило ново. Профит је израз похлепе, и мада узрок среће за оне који га стварају, често је узрок патње за друге. Ту видимо разлику између онога што се прокламује, промовише и заговара, и последица које заправо има, па говоримо о заводљивости идеологија, и другој страни медаље. Феминизам је деклеративно борба за права жена, но доведен до своје аберације путем неумерене примене, постаје анти-мушка идеологија која дискриминише мушкарце, одузима им основна људска права, урушава односе између жена и мушкараца, посебно породицу, и на крају штети самим женама за које се наводно залаже.

Додатна аберација је да идеологије тајно преотимају друге групе и употребљавају за остваривање сопствених циљева, какав је пример преузимање феминизма од стране лезбејки и злоупотреба за потребе ширења ЛГБТ покрета (али о томе следећи пут).

сваке среде за СКК пише Михаило Алић

http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!