АЛЕКСА МИЈАИЛОВИЋ: МОРИСЦИ И СРБИ

Почетком VIII века Арапи су освојили скоро читаву Шпанију. Само захваљујући Францима остао је неосвојен узак појас територије до Пиринеја као и северозапад земље. Од тада па до краја XV века, више од 700 година, кроз непрекидне ратне сукобе, настаје постепено ослобађање Шпаније од Арапа. Цео тај процес ослобађања назива се реконквиста. По њеном завршетку део арапског живља не желећи да напусти Шпанију, земљу у којој су вековима живели, као и да би сачували своја имања, имовину и послове, преобрати се у хришћанство али задржа арапску културу, језик, обичаје, ношњу. Били су познати као Морисци.
Недуго затим шпанска држава желећи да повећа хомогеност поданика доноси законе о чистокрвности становништва и врши константне притиске на Морисце као и на остале мањине како би се одрекли својих особености. То изазива њихове побуне и крваве сукобе. Историјска наука тврди да је у Шпанији у то време побијено или покатоличено или протерано 3 (три) милиона Арапа, а у целој Европи са све Русијом тада је живело око 100 (сто) милиона становника.
Шпански краљ Филип III 1609. године разрешава проблем на тај начин што протерује Морисце из Шпаније у Северну Африку. Међутим, ту није крај њиховим страдањима. Арапи муслимани из Северне Африке масакрирају, убијају све Морисце, и мушкарце и жене и децу, до последњег, сматрајући их највећим издајницима свог народа због тога што су се преобратили у хришћанство.
Трагедија Морисаца више је него поучна. Преобраћање из једне вере у другу не може бити делимично, не може се завршити само са вером, већ мора бити потпуно, до целокупног културног и етничког преобраћања. То су изгледа добро разумели бивши, преобраћени Срби, све једно да ли су се покатоличили или потурчили. Кроз српску историју хиљадама пута се потврдило да су највећи крвници Српског народа били баш бивши, преобраћени Срби. Чак у Српском народу постоји изрека: „Нема Турчина до Србина“.
Зверствима над православним Србима, својим бившим саплеменицима, потурчени или покатоличени Срби рушили су све мостове, споне, са народом из којег су проистекли. Знали су, или су предосећали, да при преобраћању не сме бити половичних решења већ се мора ићи до краја, како у утапању у нове народе тако и у одвајању од старог народа, народа свог биолошког порекла. Задржавање у међупростору, као што смо већ видели са Морисцима, може бити веома опасно, чак трагично.
Дакле, судбина Морисаца у многоме расветљава нељудско, зверско понашање преобраћених, бивших Срба према Србима. Такође, њихова судбина у великој мери објашњава и понашање данашњих србомрзаца међу самим Србима, такозваних Европејаца, који даби истакли своју правоверност газдама са Запада, а у борби против српског патриотизма испољавају невероватну, огромну мржњу према свему што је српско.

25.07.2008.

 

1 коментар


  1. Преобраћање Срба у комуњаре, у Титовце, ерго најгоре аустрофашисте и издајнике, који су своје преобраћање морали доказати најгорим кланицама, изгледа да се не рачуна?
    Кажу психијатри да у породици има свакојаких злочина. Убије син оца или мајка дете, итд. Једино, кажу, сестра никада није убила брата. Е, па, комунисти су и то правило успели да прегазе па је партизанка убила рођеног брата, зато што је био патриота.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!