Владимир Петровић: ПРИЗРЕН И ХОЧА НА МЕЂИ СРБА И АЛБАНАЦА (XVI ВЕК)

Полазећи од турског пописа земље Вука Бранковића из 1455. године разни електронски медији су објављивали наслове о томе како је у то време на Космету било само 46 албанских наспрам 13000 српских кућа.[1] Земља Бранковића се простирала на највећем делу данашњег Косова и Рашке области. Након смрти Ђурђа Балшића, Вук је освојио његове градове Призрен и Пећ и област Метохије. Међутим, назначени турски попис или бар оно што је од њега сачувано не обухвата многе побројане крајеве, тако да заправо не знамо какво је етничко стање крајева око Призрена, док је област северне Метохије пописана 1485. године као део Скадарског санџака. Другим речима, овај попис је мањкав у погледу становништва Метохије. О становништву ове области се можемо обавестити из Дечанских хрисовуља (14. век) које потврђују већинско српско становништво, као и присуство влашких и албанских катуна на подручју данашње Метохије и северне Албаније.

Кад је дошло до промене етничке слике ових крајева и где је била етничка граница Срба и Албанаца након пада под турску власт?

Одговор на ово питање можемо наћи у још једном сачуваном турском попису, дефтеру Призренског санџака из 1571. године који је приредила Татјана Катић.[2] У дефтеру је пописано пет нахија у саставу Призренског санџака, и то су: нахија Призрен, нахија Хоча, нахија Жежна, нахија Трговиште и нахија Бихор. Од ових пет нахија само су две нахије Призрен и Хоча биле етнички мешовите, док су остале које покривају подручја данашњег севера Космета, северне Црне Горе, новопазарске и тутинске општине имале убедљиву српску православну већину са неколицином места која су имала муслиманску већину. Занимљив је пример некадашњег царског града Призрена који је имао осам муслиманских махала и једанаест хришћанских.[3] Будући да се пописана имена хришћана разликују, може се јасно уочити којем народу припада пописани појединац. Анализирајући на овај начин етничко стање Призрена 1571. године Татјана Катић је закључила и презентовала на карти муслиманску већину овога града, као и постојање Срба и Албанаца хришћана. У то време Срби православци су већ мањина у самом граду, а што се тиче подручја целе нахије приметна је српска већина у селима северно, источно и југоисточно од Призрена, затим постојање већег броја муслиманских и верски мешовитих села око реке Дрим и притока, док се Албанци хришћани међу српском већином срећу још само у селима Требатница и Лесковац.

Нахија Хоча представља свакако праву границу и етнички мешовито подручје чији је центар био у пазар Хочи, данашње село Велика Хоча – српска енклава у Метохији, која је у то време имала три махале и укупно 85 домаћинстава што је чинило највећим местом нахије.  Међутим, етничко-верска слика нахије није одговарала њеном средишту. У околини пазара Хоче су у то време већ постојала искључиво муслиманска насеља и она са подељеном верском структуром, док су села западно од ње према реци Дрим имала албанско-хришћанску већину. На истоку и северу нахије у потпуности преовладавају српска насеља.

Након сто година турске владавине на подручју Метохије дошло је до померања границе између Срба и Албанаца на подручје западно од Хоче и Призрена у долини реке Дрим. Не требамо се заваравати да су Албанци на подручје Космета дошли пре педесет, сто или двеста година. Истина је да су на разним деловима те наше територије они обитавали још у средњем веку да би за време турске владавине почели експанзивно да се шире заузимајући ранија српска насеља. Данашња скоро стопроцентна албанска област у средишњем делу Космета која обухвата општине Глоговац, Малишево и Србицу у време пописа 1571. године је била насељена српским становништвом.

Потребно је да схватимо да се битка за неку територију између народа не води само на бојном пољу, него се она одиграва вековима. Кад то схватимо, лако ћемо пронаћи решење за срце Србије. Одрицање и повлачење нису опције!

 

[1] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:550711-Turski-popis-na-Kosmetu-iz-1455-13-hiljada-srpskih-kuca-samo-46-albanskih

[2]https://www.researchgate.net/publication/298717998_Opsirni_popis_Prizrenskog_sandzaka_iz_1571_godine

[3]Пописани су одвојено хришћани и муслимани махале јазиџи Синан, другим именом емин Мехмед.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!