Остоја Симетић: Вучићев јарбол

Вучић је одлучио да одради још једно замазивање очију јавности. Како народ не би слушао крчање сопствених црева и питао се зашто га та „музика“ прати све јаче и јаче, из дана у дан, решио је, наш каудиљо, да најави подизање грандиозног, 120 метара високог, јарбола са српском заставом. Одлично проценивши психологију својих гласача, определио се да примени стих Прљавог Инспектора Блаже „…дај игара, не треба нам хлеба…“.

Јарбол није баш џабе. Ваља издвијити позамашну суму за његово постављање. Милионску. У еврима.

Мондијалистичка опозиција је коначно дочекала погодну тему за галаму. Осула је паљбу по трошковима предвиђеним за јарбол и по самим мотивима за његово постављање. Правилно процењујући да су Вучићеви разлози циркусантске природе, нашим грађаноидима ипак највише смета што је јарбол намењен српској застави. Да тамо треба да се завијори барјак дугиних боја или транспарент о регионалном партнерству, братству и јединству или Европској унији, а да кошта и пет пута више, нико не би ни бекнуо.

Јасно је и мени да је Вучића баш брига за Србију и да огромну заставу поставља само зато што зна да ће пријати неким његовим бирачима и повећати му популарност, али и тада, та застава мени не смета. Јарбол ће остати и после бугојанског манијака. Једнако тако, напредњачка покрајинска власт је увела традиционална обележја, тј. символе које је српски народ користио у време аустроугарског ропства, не из патриотских, већ из прагматичних разлога, али, као и код јарбола, ако већ мора да буде символа Војводине и било какве аутономије те српске покрајине, онда је боље да традиционална обележја полако потискују Чанкову крпу.

Ако се критикује јарбол, ваља говорити да га диктатор подиже како би скренуо пажњу јавности са бедног положаја у ком се наш народ и држава налазе, а не зато што сличних јарбола има у азијским деспотијама. Треба га наружити што тај јарбол схвата као обелиск српском фараону, тј. себи, а не зато што ће на њему бити огромна застава Србије. То што ће 120 метара над српском земљом вијорити неколико десетина метара дуга српска тробојка је добра ствар. Мени је драго што ће је бити. Волео бих и да на сваком брду буду гигантски православни крстови и големе заставе Србије.

Остоја Симетић

Истицање националних обележја није заостало, затуцано, глупо нити примитивно. То је корисно, нужно и благотворно. Чињеница да сорошоиди нападају тиранина баш зато, а не због бриселског споразума, Косова у МОК, педерске пропаганде у српским уџбеницима, закона који погодују агенди милитантног феминизма, Клинтона, срљања у ЕУ и других национално погубних мера, јасно говори да су они исти, ако не и гори олош од њега.

Србији треба политичка снага која подједнако презире Вучићеве фаланге и њега лично, као и хорде западних лакеја које себе представљају као опозиционаре. Само тврда и непоколебљива национално одговорна и свесна политика може помоћи Србији.

Они који подижу јарбол, не због заставе и националног поноса, већ због стицања политичких поена и они који га, управо због националних символа критикују су иста багра која треба да буде презрена и с гађењем одбачена.

Сваког петка, за нас пише Остоја Симетић

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!