Владислав Ђорђевић: МИРОЉУБ ПЕТРОВИЋ „ПОД МАЧ БАТО“ ЈЕ ПРОТЕСТАНТСКИ ЈЕРЕТИК

Мирољуб Петровић је особа која је на себе скренула пажњу многобројним јавним наступима. Стекао је чак и извесну популарност. Његов интервју код Теше Тешановића има преко 800.000 прегледа, што је рекорд на нашим просторима. Једни га хвале, други оспоравају. Али мало ко је равнодушан. Стога се намеће питање: ко је он заправо? Мирољуб је сложена личност, па и ова објава мора бити сложена.

По свом основном интелектуалном хабитусу Мирољуб је радикални протестант. Он је то, без обзира на формалну верску афилијацију. Он следи основно начело радикалног протестантизма „Само Библија” („sola Scriptura”). То подразумева да је за њега Библија једини извор вере. Такав став је неприхватљив за православне и католике, који признају за верски ауторитет не само Библију него и остало Предање. А став да је Библија богонадахнута неприхватљив је и за атеисте и агностике. Стога је Мирољуб у раскораку и са православнима, и католицима, и атеистима и агностицима.

Али он није било какав протестант. Мирољуб следи протестантски фундаментализам (protestant fundamentalism). То укључује став да Библију треба тумачити буквално, литерарно. Приступ је у богословској методологији познат и као билицизам (biblicism). Као протестантски фундаменталист, Мирољуб следи и „научни креационизам” (scientific creationism) – веру у дословну истинитост библијског извештаја о стварању. Протестантски фундаменталисти су тој проблемтици посветили неколико института. Један од њих је „Институт за изучавање стварања” („The Institute for Creation Research”) у Даласу (Dallas). Мирољуб је управо алумни тог института.

Међу протестантским фундаменталистима често је и заговарање здравог начина живота, незагађеног цивилизацијом. Мирољуб и то следи. Тај став он баштини из радикалог протестантизма, али он није много различит од православног отшелништава.

Мирољуб има и друге одлике протестантског фундаментализма. У том смеру је чест и филосемитизам, тј. филојудаизам. Тако је и Мирољуб јудеофил. Будући да адвентисти имају нека облежја филојудаизма (светковање суботе и креационизам) Мирољуб је неко време био члан те секте. Напустио ју је, јер је он у свом филојудаизму отишао толико далеко да је то и за ту заједницу било неприхватљиво. Осим тога, напустио је те скупину, јер је индивидуалиста који тешко трпи било чији ауторитет. Са аспекта православног богословља, Мирољуб је јудеохришћанин, а то су били и неки јеретици у раној историји Цркве (нпр. евионити). Са аспекта православног богословља, Мирољуб је јудеохришански јеретик.

Мирољуб има и друге одлике. Он је изразити конзервативац и патријархалист. Будући да сам ја један од водећих заговорника идеологије конзервативизма и патријархализма, тај аспект његовог деловања подупирем. Разумљиво је да са таквим ставовима Мирољуб изазива гнев наших радикалних феминисткиња, попут Весне Дедић, која је у једном телевизијском гостовању била у студију са Мирољубом и у бесу га напуста. Весна има кратак фитиљ. Разумљиво је и то да Мирољуб наилази на симпатије код многих младих мушкараца којима се смучила агресивна промоција радикалног феминизма која девојке залуђује и чини дрчнима. Мирољубов патријархализам им делује као мелем на рану.

Мирољуб је интересантан и као тип личности. Попут већине протестантских фундаменталиста, и он има ригидну психичку структуру. Не попушта лако у дијалогу. Чини се да има егоцентричну, чак и нарцисоидну структуру личности. Није он лак саговорник. Готово се може рећи да је патолошки опседнут собом.

Све у свему, Мирољуб је сложена и контроверзна личност. Делим неке његове ставове, али не све. Као чевек склон концилијаризму, желим му свако добро, а као као човек који критички мисли овај кратки осврт закључио бих аристотеловски: драг ми је Мирољуб, али ми је дража истина („Amicus Miroljub, sed magis amica veritas”).

Извор: ФБ профил аутора. Наслов је редакцијски.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!