Саша Недељковић: Соколска друштва у Јужној Америци

Исељеници из Јужнословенских земаља насељавали су се у Јужној Америци. И у туђини су оснивали и вежбали у соколским друштвима. Исељеници из Југославије у Аргентини становали су између два рата у Боки, предграђу Буенос Ајреса. Исељеници су били подељени на две групе: једна, која је емигрирала пре првог светског рата и друга, исељеници који су дошли после по свршетку првог светског рата. Међу првима је било доста оних који се нису могли помирити са сломом Аустро-Угарске монархије и стварањем Краљевине СХС. У другој групи, већином млађих људи, били су скоро сви за Југославију. Они су се окупљали око друштва “Југословенска Читаоница” коју су сами основали, а којој је пришао и део из прве групе. Половином 1926. срели су се у Буенос Ајресу неколико омладинаца, чланова соколских друштава из разних места у Југославији. Договорили су се да наставе соколски рад у Аргентини. Упознати са намером организовања соколског друштва у Буенос Ајресу, чланови читаонице изразили су жељу да сарађују у друштву и предложили да читаоница уђе у саставни део просветне секције соколског друштва. После неколико састанака приступили су организовању соколског друштва. На почетку било је покушаја ометања оснивања друштва.

Први јавни састанак за оснивање друштва био је октобра 1926. у приземним просторијама Југословенског друштва Узајамне помоћи у Боки. Састанку су присуствовали Др. Иво Грисогоно, генерални конзул краљевине СХС, др. Јово Марчетић, исељенички изасланик, Јосип Концани, Иво Белан, Томо Анић, Педро Муловић, Блаж Парипид, Бенито Парунов, Звонимир и Анте Висковић, Грго Литрица, … Јово Буљиговић, Душан Краљевић, .. и омладинци који су повели акцију оснивања друштва Анте Грего, Анте Сарделић, Недељко Бајурин и Мате Вежа. На састанку је решено да се оснује соколско друштво. Изабрана је и привремена Управа под старешинством Јосипа Концани. За првог начелника изабран је Анте Грего. Вежбе су биле три пута седмично. Први јавни наступ био је свечана академија за Дан Уједињења. Приређена је у салону за приредбе Југословенског друштва Узајамне помоћи. Извођачи програма награђени су урнебесним аплаузом присутних. Реорганизација друштва извршена је 1930. после оснивања Савеза Сокола Краљевине Југославије. (1) Соколско друштво у Буенос Ајресу добило је као признање за свој 12 годишњи рад међу исељеницима соколску заставу као поклон од краља Петра. Друштво је у марту 1938. почело да издаје свој гласник Соколску заставу”. Гласник је радио на ширењу соколске мисли. (2)

Соколско друштво у Буенос Ајресу било је део Савеза Сокола Краљевине Југославије и одржавало је везу са Савезом. Уредништво Соколског Гласника” у Београду примило је 1938. поздрав од сокола у Буенос Ајресу. Соколско друштво издавало је свој лист Соколску заставу”, која је пратила живот у старој отаџбини. Старешина друштва био је Корделић, начелник Марасинић, а тајник Петковић. (3)

Лист Соколска застава” у броју 4 за 1938. пренело је из „Братства”, гласника Соколске жупе Осијек, бр. 10 за 1937. чланак Бранислава Слијепчевића О соколском раду и о онима који су напустили соколске редове”, затим из истог листа бр. 1 за 1938. уводник Е. Гангла Спремајмо се за јубиларну годину” као и неколико ситнијих вести. Редакција „Братства” коментарисала је: Сведочи то о богатству, разноликости и вредности садржаја нашега листа”. (4)

Соколско друштво у Буенос Ајресу упутило је 20 септембра 1938. писмо редакцији „Братства” са братским поздравима. Јавили су им о свом неуморном раду на ширењу соколске мисли међу исељеницима и о неприликама на које су наилазили тамо где су морали да добију највише разумевања и подршке. Са весељем су читали „Братство”. На челу соколског друштва били су старешина Корделић, тајник Петковић и начелник Марасиновић. (5)

Фрањо Пунчец и Јосип Палада именовани су почасним члановима Соколског друштва у Буенос Ајресу I у знак признања за заслуге које су стекли на међународним тениским утакмицама у Аргентини и тиме прославили име Југославије. Лист Братство” пренео је ту вест из листа Југословенска застава”, гласника Југословенског соколског друштва Буенос Ајрес I. Почасни староста друштва био је Никола С. Црногорчевић. (6)

Сем у Аргентини радио је Југословенски соко у Сантјаго де Чиле. (7) Југословенски гласник издавао је Јурај Матулић-Заринов у Сантјагу. У чланку Исељеници и соколство” истичу се соколска друштва у Пунта Аренас, Антофагаста, Буенос Ајрес, … . Аутор чланка Ј.Г.К. упутио је позив колонији у Сантијагу да што пре приступи оснивању соколског друштва. Истакао је да су Пунта Аренас и Антофагаста средили за своја друштва дворане које су специјално за њих приредили. (8) У Аликипа 19 фебруара 1940. одржана је скупштина Југословенског соколског друштва, основаног 1936. За старешину друштва изабран је оснивач друштва Петар Медаковић. У Управу су ушли Теодор Ловрић, М. Комозец, Зоран Радуловић, Б. Воларов, Беси Вигњевић, Симица Половина, Ђ. Карамарковић и С. Пришута. (9) Савез Сокола Краљевине Југославије радио је на томе да одржава везу са соколима у Јужној Америци. Београдска Радио станица је у ноћи 27-28 новембра 1940. почела да емитује соколске вести у својој прекокеанској емисији за исељенике у Северној и Јужној Америци. Савез Сокола Краљевине Југославије упутио је поздраве свим соколским друштвима и исељеницима у Америци, и послао им вести о раду сокола у Америци и у отаџбини. Емисије су биле даване два пута недељно.(10)

Савез Сокола примио је телеграм од Соколског друштва из Буенос Ајреса поводом потписивања Тројног пакта : Молимо најхитније упуте ради поступка према данашњим приликама. Колонија узбуђена, тражи пуну независност.” Коментар уредништва Соколског Гласника” био је : Одговор су добили истога дана, кад је цео свет брујао од поноса и среће Југославије. Живели !” (11)

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије, сваког четвртка пише за СКК

Напомене :

  1. Др. Б. Из историје Југословенског соколства у Аргентини”, Соколски зборник 1863-1963”, Буенос Ајрес,1963, стр. 192, 193;

  2. Словенско Соколство”, „Братство”, Осијек, 15 јуна 1938, бр. 6, стр. 111;

  3. Из наших јединица”, Соколски Гласник”, Београд, 23 децембар 1938, бр. 47, стр. 4;

  4. Соколска застава”, „Братство”, Осијек, 15 септембра 1938, бр. 9, стр. 185;

  5. Писмо из Буенос Ајреса”, „Братство”, Осијек, 15 децембра 1938, бр. 12, стр. 244;

  6. Југословенско соколство”, „Братство”, Осијек, јуни-јули 1939, бр. 7-9, стр. 147;

  7. Наши Соколи у Америци”, Соколски Гласник”, Београд, 12 јануар 1940. бр. 2, стр. 1;

  8. Соколство у Јужној Америци”, Соколски Гласник”, Београд, 29 март 1940, бр. 13, стр. 2;

  9. Соко у Алкира”, Соколски Гласник”, Београд, 29 март 1940, бр. 13, стр. 2;

  10. Соколство у Радио-емисији преко Океана”, „Соколски Гласник”, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 10;

  11. Амерички соколи и срећа отаџбине”, Соколски Гласник”, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр. 2;

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!