Развојни пут једне старлете

Кишно недељно после подне. Седим и чекам да се нешто деси. Пријатељ ми шаље спот за најновију песму Станије Добројевић Света Марија. Santa Maria!

Музику и аранжман је радио чувени Дамир Хандановић, а текст написала Марина Туцаковић. Довољно за почетак. Сетих се да је Марина једном приликом изјавила да пише текстове песама, између осталог, на основу утиска који извођач остави на њу. Видео почиње ознаком да се ради о ауторском делу велике корпорације зване „wave music“, а наставља прозивањем имена Станије као да се ради о некој интернационалној звезди. Следе стихови „испред њега кригла, пена му се дигла, опет тај флеш бек, штипа ме за гузу, подиже ми блузу, мисли да је џек“ и „уместо букета, одмах треси меси, прилази ми с леђа, не скида ми чарапе“, коме то није довољно треба да издржи до рефрена „секси, секси, ти си љаксе секси, а ја то волим фенси(?)“

Има, ево, пар година како су чувене старлете кренуле да улазе у музичке воде. При том, певачи су сами криви што су спустили критеријум са текстовима песама и наступима толико ниско да и једна обична „сплаваруша“ данас може, уколико се наравно домогне новца, да постане звезда. Схватиле су како данас функционише шоубизнис. Почетни капитал прво најлакше зараде у неком ријалитију скидајући се и водећи љубав пред милионима, па онда следи провокативни спотић у коме будућа звезда отвара уста или пева пар речи. У међувремену окупља групу људи која ће јој помоћи да изгради музичку каријеру. Док се окренеш она прави дуете са разним MC-ијевима и DJ-ејевима, клинци је слушају и певају њене песме. Прегледи на друштвеним мрежама расту, наступи се нижу, новац се враћа. Сви задовољни?

Проблем је што она постоје узор генерацијама најмлађих који за бољу музику не знају, а све што је радила до тренутка кад се отиснула у музичке воде одједном постаје редован пут којим би свака будућа звезда требала да иде. Питање које морамо себи поставити је да ли желимо да нам се ћерке сликају голе за насловне стране часописа, одлазе свако мало на по пар месеци у САД или Дубаи, живе по ријалитијима итд. како би себи обезбедиле славу. Свидело се нама то или не, морамо да признамо да су на крају пута ове особе постале познате. На њима се базирају разни програми на телевизији, новинске куће опстају захваљујући њима, а ево и музичка индустрија расте.  Да ли је њихов начин живота мала цена за какву такву славу?

Остаје нам само сећање на времена кад су песници и кантаутори неоптерећени притиском зараде и тржишта писали текстове песама, а певачи постајали славни квалитетним певањем истих.

Супротставимо се данашњој катастрофи од музике и „певача“, кликнимо за почетак да нам се не свиђа њихов урадак на Youtube-у. Пребацимо канал на телевизији кад крену да причају о њима! Вреди покушати, ради будућности!

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!