Саша Недељковић: РАД СОКОЛСКЕ САВЕЗНЕ ПРОСВЕТНЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ

У Савезној просветној школи у Новом Саду приређен је осмодневни просветни течај од 7. до 14. августа 1932. Број полазника био је ограничен. На трошак Савезног просветног одбора могла су да дођу само два полазника из сваке жупе, а по један на трошак жупа. Било је 1932. око 60 течајаца. Течајци су живели у интернату. Влада Белајчић, председник Савезног просветног одбора, био је главни иницијатор и организатор течаја. Др. Капамаџија је течајце снимао за филм. Течајци су се шетали по Новом Саду и околини, уз излет у Фрушку Гору. Уз предавања било је семинарских вежби и говора пред врстом, уз критике о сваком одржаном говору. Код критике важиле су Тиршове речи: „Ништа не шкоди толико, колико благост наше критике”. Течај је завршен дебатом о самом течају. (1)

Савезна просветна школа СКЈ у у Новом Саду одржала је просветни течај од 7. до 17. августа 1933. Циљ течаја био је образовање просветара за вођење жупских и друштвених школа. Држани су експерименти са филмовима и дијапозитивима. Сами течајци управљали су апаратима, нарочито скиоптиконом. Течајци су посечивали културне заводе и ишли у краће излете у ближу околину. Организован је излет у Фрушку Гору, до гроба Бранка Радичевића, где је положен венац, певана тужаљка, а Т. Илић одржао говор. У Сремским Карловцима походили су гимназију и патријаршију, а у Раваници поклонили су се моштима кнеза Лазара. Школа је била у Српском учитељском конвикту. Течајаца је било 66 из свих крајева Југославије. (2) Значај филма као просветног средства у соколству уочен је 1931. Тада отпочиње рад на стварању збирки филмова и дијапозитива, снимању првих филмова (Летовање соколског нараштаја на Палићу, Један дан живота сокола-нараштајца) и филмских журнала (О Новом Саду, Спорт на Фрушкој гори). Рад филмске секције делио се у неколико праваца: снимање филмова са соколском садржином, стварање соколске филмске архиве, организовање просветне пропаганде путем филма (3)

Филмове је снимала филмска секција Просветног одбора Савеза Сокола. Филмови које су соколи приказивали могу се поделити на просветне, хигијенске, привредне (унапређење пољопривреде), идеолошке, спортске и забавне. Соколски просветни одбор куповао је пројекционе апарате за узани филм и делио их жупама. Приликом III течаја Савезне просветне школе у Новом Саду 1934. пројекциони апарати предати су жупама Осијек, Карловац, Крањ, Скопље и Сарајево. Пројекциони апарати које је поклонио жупама били су конструисани за погон или руком или мотором. Где је било струје коришћен је Цајсов апарат (16 мм) а у местима без струје употребљаван је апарат Пате-беби за приказивање филмова од 9,5 мм ширине (4) Филмску секцију СПО водили су др. Капамаџија и Богољуб-Миле Крејчик, а филмски референт СПО водио је течајеве о употреби пројекционих апарата у оквиру течаја Савезне просветне школе у Новом Саду. Дводневни практични течај за просветну пропаганду путем филма и дијапозитива обухватао је кратки течај о употреби апарата и о начину приређивања филмских представа. Секција СПО снимила је покрајинске слетове у Сарајеву и Загребу и летовање нараштаја суботичког соколског друштва на Палићу. Филм „Летовање соколског нараштаја на Палићу“ (16 мм) трајао је 30 минута (5). О раду Филмске секције СПО извештавао је часопис „Соколска просвета“.

У „Извештају о просветном раду у Савезу Сокола Краљевине Југославије у 1934 години” истакнуто је о жупи Осијек : „Највећу активност показала је у том раду жупа Осијек, приредивши својим јединицама 22 представе са 3.800 гледалаца.” (6)

Цајсов апарат (16 мм), који је Савез Сокола поклонио жупи Осијек омогућио је интензиван рад. У местима без струје употребљаван је апарат Пате-беби за приказивање филмова од 9,5 мм. Помоћу ових пројектора одржано је у зиму на територији жупе 57 приказивања филмова са предавањима у 25 друштава пред 7.300 гледалаца. Сва предавања су била у режији ЖПО. Приказивани су филмови ССКЈ (6), Кодакови (14), узани 9,5 мм (54), укупно 74 филма и то соколски, путописни, спортски, хигијенски, привредни, технички и забавни. Постојао је велики интерес за приказивањем филмова, нарочито на селу, где није било биоскопа. Жупски просветни одбор планирао је да купи узане филмове 9,5 мм, и послати их јединицама које су могле добавити пројекционе апарате. Таквих друштава у жупи је било око 20. (7)

Течајци су своје знање преносили на течајевима у оквиру жупа и друштава. Соколска чета Ловас одржала је крајем фебруара 1935. предавања уз помоћ филма. Филмове и филмски апарат позајмила им је Соколска жупа Осијек. По садржају филмови су били просветни али је било и смешних филмова. Просветар Думић предавао је уз филмове. За приказивање филмова били су заинересовани и соколи и грађани. На пројекцијама филмова (четири вечери) било је преко 500 особа. Управа соколске чете замолила је жупу, да јој достави већи апарат, на којем је хтела да прикаже сахрану краља Александра, соколске слетове у Љубљани и Загребу. (8)

У просторијама жупе Осјек одржан је 24 маја 1935. жупски течај за филм. Течај је одржан после конференције окружних просветара, а присуствовао је старешина жупе Димитрије Петровић и чланови управе Просветног одбора. Од жупских јединица послало је своје делегате 16 јединица. На течају је приказан дотадашњи рад, и изложен програм даљег рада. Полазници су упознати са 9 разних апарата за снимање и пројекцију филмова. Течајем је руководио жупски известилац за филм инг. Мужина. Био је велики интерес за течај, а течајци су се упутли у руковање апаратима за месне прилике. Добили су све податке за набавку апарата и филмова. Један апарат био је упућен друштву Оток, а други у Зденце. На течају суприказани апарати за пројекцију : нормални филм 35 мм Ememan; 16 mm Zeiss и Kodak; 9 мм 3 типа Пате, а за снимање 16 мм Кодак, два типа 9 мм Пате и 9 мм Nizo. Жупа је снимила ходочашће Соколске жупе Осијек на Опленац 19 маја 1935. и прославу 30 годишњице соколског друштва Славонска Пожега 26 маја 1935. Приказани су соколски филм „Соколски слет у Љубљани”, снимљен од др. Капамаџије, затим Соколско летовање у Омишљу, а такође и просветни филмови Од Сушака до Котора, … . Жупа је упутила соколском друштву Борово филм „Соколски слет у Београду”. (9) Известилац за соколску филмску пропаганду снимио је уз “Поклонствено ходочашће наше жупе на Опленац 19 маја 1935., прославу 30 годишњице соколског друштва Славонска Пожега 26 маја 1935. и “Прославу 30-е годишњице опстанка Соколског друштва Осијек Доњи град” са развићем друштвене заставе 8 и 9 јуна 1935. (10)

Чланови Просветног одбора Савеза Сокола учествовали су и у снимању филмова које су снимали други за соколе. У биоскопу “Ураниа” 1939. приказиван је неколико дана филм “Југословенски Соколи на IX слету бугарских “Јунака” у Софији”. Филм који је снимила фирма Мишковић из Београда, био је дужине 528 метара. Снимањем је управљао проф. Богољуб Крејчик уз помоћ Јована Шепе и Драгољуба Атанацковића, чланова Просветног одбора ССКЈ. Снимљени су су сви важнији моменти са слета на којем је учествовало преко 7.000 сокола и соколица из Југославије. Филм је приказан у земунском биоскопу “Корзо” и послат у унутрашњост за приказивање у већим биоскопима у градовима. (11)

Савезна просветна школа наставила је свој рад у Београду у просторијама Студентског дома. Течај одржан од 9 до 22 августа 1937. отворио је заменик старешине Савеза Сокола Ђура Паунковић предавањем „Шта треба да радимо”. Нагласио је потребу чувања свега сокоског а тиме и чување свега народног. Вођство школе настојало је да се код течајаца развије саморадња. Живот течајаца био је уређен на интернатској основи. Водитељ Савезне просветне школе био је професор Милош Станојевић, председник Соколског просветног одбора. Префект је био професор Радомир Гачић а економ Драгољуб Атанацковић. З. Војновић, Гаћић и Атанацковић старали су се да течајцима боравак у школи буде што пријатнији. Првог дана по отварању течаја посетио их је др. Станислав Буковски, старешина свесловенског Соколства. Поздравио је течајце и позвао их на слет у Праг. Међу предавачима се истицала Зорка Војновић. На течају су била 42 течајца и то из жупа : Вараждин 3, Бањалука 2, Љубљана 1, Сплит 1, Бјеловар 3, Карловац 4, Цеље 2, Београд 7, Загреб 2, Сушак-Ријека 3, Петровград 4, Крагујевац 2, Цетиње 2, Мостар 1, Скопље 1, Нови Сад 1 и Тузла 1. Сваки течајац имао је своје име и презиме како у трпезарији тако и у учионици и спаваоници. Сваки је нашао на свом месту бележницу, оловку и у једној затвореној коверти сва упуства, како треба да се влада, распоред предавања, рад у учионици, рад и дужности у спаваоници, дебатне вечери У просторијама Савеза Сокола одржана је прослава 60-година старешине Ђуре Паунковића. На прослави течајци су певали неколико соколских песама. У име течајаца Паунковића је поздравио Селимовић. Течајци су били на излету у Панчеву и на Опленцу. Приређен је излет бродом 13 августа 1937. у Панчево. Посетили су Младеновац, Тополу и Опленац 19 августа 1937. На Опленцу су се поклонили пред гробом краља Александра. (12)

На течају од 7 до 20. 8. 1938. Савезном просветном школом управљао је савезни просветар Милош Станојевић, а отворио је Ђура Паунковић. Паунковић је убрзо преминуо. На течају је било 59 течајаца из жупа Савеза Сокола и по један Рус, Чех и Бугарин. Предавача је било 23, а одржан је 121 час. Течај је био организован интернатски : јутарња гимнастика, говорипред врстом (3 минута), предавања, вечерња гимнастика, дебатне вечери и приказивање соколских филмова. Теме говора пред врстом биле су : Ко је прави соко ? Пијана глава не носи барјака. Вино и мудра побудали. У чему је љубав према домовини ? Започети, али и довршити, Сам – упри све силе своје итд. Теме предавања биле су : просветни рад на селу, соколско васпитање деце и нараштаја, историја нашег и словенског соколства, соколане, штедња, трезвеност, просветни рад, приредбе, књижнице, путеви и циљеви, соколство и село, позориште, рецитације, музика и песма, говори преко радија, филм и соколска штампа. Сваки дан поподне биле су музичке вежбе, на којима су се училе соколске песме и химне. Хорско рецитовање предавао је Пашчан-Којанов. Течајце је увежбао рецитовати у хору Ракићеву песму На Гази Местану”. Течајци су разгледали Музеј кнеза Павла, војни музеј и Золошки врт. На Авали су се поклонили гробу Незнаног јунака а на Опленцу гробу краља Александра. Разгледали су венчачку виноградарску задругу, Аранђеловац, Буковичку Бању и Панчево. У Панчеву су говорили пред спомеником краља Петра. На гроб краља Александра положени су венци. У име бугарских Јунака говорио је Борис Васиљев, инспектор за физичко васпитање и начелник жупе јунака у Софији. Између осталог рекао је и ово : Клањам се гробу Краља Витеза и борца за слободу свога народа и истинску словенску идеју.” (13)

Општи просветни течај одржан је од 6 до 20 августа 1939. у Савезној просветној школи у Београду. Од 1931. одржавао се течај сваке године са циљем да се појача кадар соколских радника у народу. Течај је водио председник Соколског просветног одбора Милош Станојевић, а предавало је преко 20 познатих соколских раднка : др. Владимир Белајчић, М. Смиљанић, Ђ. Брзаковић, Ч. Живановић, Р. Аранитовић, Зорка Војновић, М. Сковран, Олга Сковран, др. М. Драгић, др. Т. Протић, Е. Антонијевић, инг. М. Цвејић, И. Лавренчић, С. Марић, …. . Течају је присуствовало 64 слушалаца из свих жупа, углавном просветари или чланови просветних одбора соколских јединица. Међу њима је било учитеља, професора, судија, званичника, студената и три сељака. Учествовали су и чланови бугарских јунака, руских и пољских сокола.Течај је одржан у студентском дому у Београду. Течајцима су били приказани узани филмови са соколских слетова и медицински филм „Бич човечанства”. Специјално за течајце приказан је филм „Ој летни сиви Соколе!”. Музички часови су са певањем свих словенских химни и многих соколских песама били велика манифестација свесловенске и соколске мисли. Разгледани су знаменитости Београда и Панчева, приређени су скупни излети на Авалу, Опленац и Аранђеловац. На гробу краља Александра после опела држали су говоре представници југословенског, бугарског, пољског и руског соколства.(14) Четвртог августа 1940. почео је VIII течај просветне школе Савеза СКЈ. Течај је трајао до 18 августа 1940. Осми течај био је „Општи просветно-народно- одбрамбени течај” са програмом прилагођеним приликама. Течај је организовао Савезни просветни одбор на челу са председником М. Станојевићем. По завршетку течаја учесници су ишли на Авалу и Опленац.(15)

У Савезној просветној школи у Новом Саду образовани су просветари за вођење жупских и друштвених школа. Између осталог и за снимање и приказивање соколских филмова. Они су даље преносили своје знање на жупским и друштвеним течајима. Савезна просветна школа пренела је своје седиште у Београд. Радила је у студентском дому у Београду.

Сваког четвртка на овом сајту пише Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

  1. Иво Маричић, „Савезни просветни течај у Новом Саду”, „Братство”, Осијек, септембра 1932, бр. 5,6 и 7, стр. 64, 65;

  2. Александар Чаврак, „Савезна просветна школа“, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1933, бр. 9, стр. 169, 170;

  3. Љубодраг Димић, Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941, I, Београд 1997, стр. 456;

  4. Инг. Бруно Мужина (Осијек) „Филм“, Соколска Просвета”, Београд, Мај 1935, бр. 5, стр. 255;

  5. Филм „Летовање соколског нараштаја на Палићу“, Соколска Просвета”, Фебруара 1932, бр. 2, Год. II, стр. 64; Соколска Просвета”, јуни 1934, бр. 6, стр. 262; Соколска Просвета”, Нови Сад, Септембар 1934, бр. 7, стр. 298;

  6. Д.И. Мамузић,„Неколико података”, „Братство”, Осијек, 15 маја 1935, бр. 1-2, стр. 5;

  7. Инг. М, „Соколска пропаганда – филм”, „Братство”, Осијек, 15 маја 1935, бр. 1-2, стр. 12;

  8. Предавања помоћу филма”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 марта 1935, бр. 11, стр. 4;

  9. Жупски течај за филм”, „Соколски гласник“, Љубљана, 31 маја 1935, бр. 23, стр. 3; „Соколска пропаганда – филм”, „Братство”, Осијек, 15 маја 1935, бр. 3-4, стр. 35, 36;

  10. Соколска пропаганда – филм”, „Братство”, Осијек, 15 јула 1935, бр. 5-6, стр. 58;

  11. Са великим успехом приказује се соколски филм о слету у Софији”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 5;

  12. М. Сел-ћ, Савезна просветна школа“, „Соколска просвета”, Београд, Септембар 1937, бр. 7, стр. 285, 286; Сава В. Ћорковић, слушалац течаја, Пети течај школе Савеза Сокола Краљ. Југославије”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1937, бр. 8, стр. 114;

  13. Емил Кавгић, Воћин, „Савезна просветна школа у Београду“, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1938, бр. 11, стр. 218-220;

  14. Антун Милинковић, Слав. Брод, Савезни просветни течај”, „Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 181, 182;

  15. Савезна просветна школа“, „Соколски гласник“, Београд, 2 август 1940, бр. 31, стр. 1; Савезна просветна школа“, „Соколски гласник“, Београд, 16 август 1940, бр. 33, стр. 5;

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!