Саша Недељковић: Соколско друштво Петроварадин

Соколи у Петроварадину били су део Бачке соколске жупе у Новом Саду и сарађивали су Соколским друштвом Нови Сад. (1) У Петроварадину 1926. деловало је Руско соколско гнездо. (2) Соколи у Петроварадину прославили су свечано Дан Уједињења 1932. Ујутро скупили су се у “Школској соколани” соколи и са ђацима основне школе пошли су у цркву на благодарење. После благодарења у цркви вратили су се у “Школску соколану”. Ту је одржана свечана седница Соколског друштва. Пошто је отпевана државна химна, старешина друштва Владимир Вишошевић отворио је седницу друштва. У свом говору поздравио је старешину сокола, престолонаследника Петра и краља Александра. Говорио је о жртвама које су положене на олтар уједињења. Станислав Препрек, просветар друштва, говорио је о значају Првог децембра са гледишта националног и соколског. После је говорио о Соколству и његовој улози код свих словенских народа. Соколство је пре Првог светског рата неустрашиво проповедало братство Југословена и свих Словена. После рата кад је створена јединствена југословенска држава, Соколство није изгубило право на опстанак, како су неки говорили, него је имало задатак, да веру у јединствену југословенску државу учврсти у срцима целог народа. На крају је било извршено свечано полагање завета чланова и чланица. После подне била је одржана свечана академија у “Соколској вежбаони”. Дворана је била препуна најугледнијих личности и елитног друштва Петроварадина и Новог Сада. У име Савеза Сокола присуствовали су др. Белајчић, председник просветног одбора савеза и Ф. Малин, члан просветног одбора. У име жупе Нови Сад били су др. Игњат Павлас и инжењер Тошић. У име војске били су пуковник Банековић, потпуковници Павловић и Симић, команданти Подофицирске школе и артиљеријског пука, .. . . На почетку програма наступио је дечак из забавишта поздравивши госте. Певана је државна химна.

Петроварадински соколи

Учествовао је хор соколског подмладка, под управом учитеља и просветара друштва Станислава Препрека. Соколске вежбе изведене су од свих категорија. На захтев публике морале су бити поновљене. У први пут приказаном приказу “Снага Соколства” од Богуновића-Удицког, учествовале су све соколске категорије. У приказу “Сиротна мајка” биле су приказане народне ношње из свих крајева Југославије. После завршеног програма следила је игранка. По завршетку свечане академије под утиском прославе пријавили су се нови чланови у соколско друштво. На захтев публике програм свечане академије требао је да буде поновљен 17 децембра 1932. (3)
Соколи су приредили Штросмајерову прославу. Свечана седница била је 3. фебруара 1935. у великој дворани соколане. У свом говору “Штросмајер и Соколство” означио је Фр. Малин значај Штросмајера. Соколски дечји хор певао је “Штросмајерову корачницу” као и песму “Љубимо те наша дико”. (4) Соколско друштво Петроварадин је 1936. приредило Штросмајерову прославу свечаном академијом.После говора, певања и рецитација биле су ритмичке вежбе, у којима су наступиле све категорије соколског друштва. Велика дворана соколског дома била је дупке пуна. (5)
Соколски дом у Петроварадину подигнут је 1934. Соколи из Петроварадина учествовали су у приредбама осталих соколских друштава. Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу на први дан Духова 31 маја 1936. Соколи из Новог Сада на челу са старешином жупе др. Игњатом Павласом дошли су аутобусима. За њима је стигла група коњаника, чланова сокола, из Новог Сада и Петроварадина. После литургије на којој је певао хор Соколског друштва формирана је поворка на челу са соколском коњицом и двема музикама. Поворка је на путу до Соколског дома одушевљено поздрављана од многобројне публике. Кад је поворка стигла почео је свечани обред, који је извршио парох Стеван Николић. Освећење заставе друштва обављено је на слетишту. Потом је одржана јавна вежба, која је у ствари била вежба другог окружног слета жупе Нови Сад. Увече је приређена свечана академија. (6) Савезна просветна филмска секција снимила је документарни филм „Двадесетогодишњица Соколског друштва Петроварадин“ (7)
Године 1934. старешина Соколског друштва Петроварадин био је Влада Вишошевић, I заменик старешине Алојз Јержабек, тајник Јулије Кучера, председник просветног одбора Станислав Препрек, начелник Владо Хелман, заменик начелника Страхиња Ивезић, заменик начелника Јосиф Тончић, начелница Терезија Кучера, заменица начелнице Милка Матекало и благајник Емил Ехеле. Чланови Управе били су др. Стјепан Владарски, Андрија Курбатфински, Милета Милаковић, Мирослав Мелвингер, Лазар Ташић, Павао Јока, Адам Јемрић, Сима Цветичанин, Стјепан Гржибовски и Лазар Велицки. Заменици су били Станко Ковачевић и Богдан Петровић. Ревизори били су Фрањо Малин, Адам Марко, Томо Маташић, Иван Нежић и Марин Мандић. У Суду части били су Иван Мартиновић, Јосип Дивилд, Славко Ожболт, Васа Шпановић и Игњат Фурлан. (8) Соколско друштво Петроварадин, под вођством старешине Саше Вишошевића пронашло је гробове стрељаних батајничких мученика 1914. и уз помоћ новосадског градоначелника Бранислава Бороте, подигли су 1934. споменик. Када је, у Другом светском рату, НДХ завладала Сремом, усташе су споменик срушиле и одвукле тридесетак метара од првобитног места. (9)
Друштво је одржало годишњу скупштину 16 фебруара 1936. Делегат жупе Миливој Кнежевић истакао је своју радост, што присуствује скупштини једног од најбољих и најагилнијих друштава у целој жупи. Изразио је своје уверење да ће друштво и даље наставити својим пионирским радом у свом месту. (10)
Соколска жупа Нови Сад и соколска друштва Нови Сад и Петроварадин приредила су 12.октобра 1940. у Соколском дому у Новом Саду опроштајни банкет генералу Милораду Петровићу, који је постављен за команданта Београда. Банкету су присуствовали бан Кијурина, председник општине др. Петровић и сва управа жупе и друштава Нови Сад и Петроварадин. Старешина жупе др. Игњат Павлас поздравио је генерала Петровића. Захвалио му се на његовом личном учешћу на свим соколским приредбама и пожелео му успеха на високом положају. Генерал Петровић захвалио се соколима на пажњи која му је увек указивана, истакавши да је све оно што је чинио за соколе, чинио због тога, што је био уверен да соколство у целој држави, а нарочито у овим крајевима, врши једну корисну и благотворну мисију. (11)
Друштво је деловало до Априлског рата 1941. када је било забрањено. Због покушаја минирања немачког шлепа са муницијом 14 чланова соколског друштва било је осуђено од усташког преког суда на смрт. (12)

Четвртком за нас пише Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :

Павле Врачарић, проф. Педагогије и психологије, „Соколске жупе, друштва и сеоске чете”, „Око соколово“, Београд, децембар 2013, бр.47-48, стр.22, 23;
„Руско соколство у нашој држави”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 децембра 1926, бр. 23, стр. 247;
„Соколско друштво Петроварадин Прослава Дана уједињења”, „Соколски гласник“, Љубљана, 9 децембра 1932, бр. 49, стр. 6;
С.П, „Штросмајерова прослава”, „Соколски гласник“, Љубљана, 22 фебруара 1935, бр. 9, стр. 4;
„Прослава Штросмајерова”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 фебруара 1936, бр. 7, стр. 4;
„Соколско друштво Стари Футог осветило је свој дом и заставу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 19 јуна 1936, бр. 25, стр. 4;
Павле Врачарић, “Специфичне функције и облици васпитног и културно-просветног рада у соколским друштвима“, стр. 109, „Саветовање о улози обновљеног соколства …“, Соко Југославије, Београд, јуни 1996;
Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник I”, Београд 1934, стр. LXXXVII;
“Спомен-обележје у Петроварадину посвећено цивилним жртвама страдалим у Првом светском рату”, www.mestasecanja.com
„Годишња скупштина Сокол. Друштва Петроварадин”, „Соколски гласник“, 6 марта 1936, бр. 10, стр. 5;
„Соколство Новог Сада приредило је опроштајни банкет генералу Петровићу”, „Соколски гласник“, Београд, 18 октобар 1940, бр. 42, стр. 4;
“Proslavljena 100.objetnica osnutka Hrvatskog sokola u Petrovaradinu”, www.jelacic.rs

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!