Остоја Симетић: Смрт партијске олигархије и нови ДСС

У недељу, 28. маја, одржава се скупштина Демократске странке Србије на којој ће, сва је прилика, др Милош Јовановић бити изабран за новог председника партије.

Жеља оних који су остали у ДСС јесте да крену напред после подвучене црте, слободни од досадашњих хипотека и да захваљујући новом лидеру, те уз нови, атрактивнији и јаснији наступ у јавности, заслуже озбиљан раст рејтинга.

Једно су, наравно, жеље, а друго могућности. Зашто би неко, након свега, поново гласао за ДСС?

Рејтинг 1%. Оптужбе за понапредњачење. Растур чланства и међусобне најгрђе оптужбе и свађе бивших и садашњих партијских колега…

Неутемељена је вера било чија да ће самим његовим појављивањем у медијима и новим логом поверење грађана бити враћено. Више пута сам писао да сам убеђен како странка треба да промени и име и људе и наступ, јер је половичне промене неће извући из глиба у ком се годинама батрга, највећма својом кривицом, али и услед организованог урушавања предузетог од западних сила. Но, тај предлог нема подршку и опредељење је да се иде у делимичну реконструкцију имиџа.

Дао сам два пута и списак начела за која верујем да морају бити заступана од „нове српске деснице“.

Елем, сада желим да Демократској странци Србије предложим конкретну радикалну меру, којом би, надам се, била у прилици да се издвоји из мора осталих политичких актера.

Остоја Симетић

Наиме, све више људи, новинара, интелектуалаца, коментатора, привредника… говори да: треба мењати систем, систем не ваља, не функционише, узгаја корупцију итд.

Треба бити против система! систем је наш непријатељ! … све чешће се чује. Такође, странке су омрзнуте у народу. Посматрају се као извор свију зала, praktično – ђавоље јазбине. Партитократија је перципирана као наш кључни проблем који порађа непотизам, купљене дипломе, злоупотребе, мутне тендере, ваздуплохове, контролу лета, БИА керамику итд.

Странке заробе државу и цеде је. Крљају. Гњече. Сатиру.

Дакле, треба развластити странке. Ко то може? Парадоксално, само странке својом вољом. Е, ја предлажем ДСС -у да буде управо та странка која ће заступати ову идеју, жртвујући будући комфор и свемоћ својих функционера, зарад оздрављења система.

Како?

Променом устава.

Конкретно?

Делимичним укидањем бирачког права. Не, не предлажем генерацијски расизам младих другосрбијанских шљамчина, које би да им нико не смета при одрицању од националног интереса, идентитета, територије и поноса нити код организације геј параде и провођења агенде милитантног феминизма, па скиче како сваком преко шездесете и/или настањеном даље од 15 км од њиховог омиљеног суши бара, треба забранити право гласа.

Говорим о делимичном укидању пасивног бирачког права, док би активно и даље било опште. Зашто не бисмо увели дводомни парламент, где би се доњи дом бирао као и данас, а горњи на начин који би спречавао доминацију странака.

Ја бих га назвао „Дом стручњака“ и право кандидатуре у њега бих доделио искључиво репрезентативним струковним удружењима попут адвокатске, лекарске, инжењерске… коморе, савеза економиста, удружења земљорадника, занатлија, металаца, уметника, просветних радника итд.

Само гласање за ово тело било би опште и слободно, али би се ускраћивањем странкама фактичког монопола на кандидатуру и избор у скупштину, држава ослободила њиховог малигног утицаја. Ни један закон, одлука, декларација и сл. не би могао да буде донет страначком машинеријом, већ би морао да прође кроз сито и решето стручних, искусних и најважније, од партија независних, људи.

Таква скупштина не би пионирски скакала на ноге пред обесним диктатором уз френетично аплаудирање какво нису доживели ни Елвис, Пвароти и Бред Пит заједно.

Убеђен сам да је оваква поставка, као прелазно решење до потпуног укидања странака, у овом тренутку оптимална за нашу земљу, а да би новој ДСС омогућила препознатљивост издвајајући је од апсолутно свих осталих партија.

То је начин да се личним примером посведочи искрено опредељење за одрицањем од привилегија власти и партијске инструментализације државе.

Лепе речи, ватрено изговорене идеје и реторске бравуре су једно, али искрена решеност да се систем поправља је сасвим друго и мора бити радикално изведена.

Сваког петка читајте чланке Остоје Симетића.

 

 

1 коментар


  1. Желим Вам да Вас коначно из трећег пута послушају и ако Ваш програм заживи и донесе промене да Вас славе. Пошто просто привлачите особе и држите пажњу а и одани сте и кад брод тоне , треба да Вас више цене.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!