Један живот

Још када је мала била
обузе је нека туга
као да се виша сила
цурици тој вечно руга

Одрастање беше скромно
без пакости и без греха
али беше истодобно
без радости и без смеха

Кад одрасте ко лепота
прочуло се на далеко
њена скромност и доброта
и проклетство тужно неко

Имала је удвараче
ал’ се ником не хте’ дати
бојала се клетва да ће
и њих почети да прати

И када је остарила
пратила је тужна сена
лепота је напустила
али не и клетва њена

Кад издахну мученица
лица сетног пуног бора
једна бела голубица
долете јој до прозора

 

 

Недељом на СКК: Јанко Јанковић

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!