СКК: КАД НЕЖИВОТ ПИШЕ … први део

Дошао је искусан, на све спреман новинар ВЕЛИКЕ телевизије из ВЕЛИКОГ града у градић, скоро село – да се бави својом струком. Пун елана се посветио послу, радио је као извештач за неколико локалних портала, допирао до разних ТВ станица, упослише га и главноградске ВЕЛИКЕ дневне новине да буде њихово прво перо провинције – све је професионално успешно одрађивао, радио је плодоносно, прихваћен од средине али суштину малосрединске политике није схватао: измицала му је! Он је волео локалку али све конце је вукао неко тајновт, њему недоступан, мрачно далек, неко ,,веома“ моћан, силан …. Непријатно се осећао, увидео је да само плута попут планктона на површини – дубљи смисао му је измицао… ,,Било је доцкан увече кад је К. стигао. Село је лежало у дубоком снегу. Од брега на коме се налази замак није се ништа видело; био је обавијен маглом и тмином“ – Кафка није дописао роман ,,Замак“, није га дорадио ни дописивач његових дела Макс Брод. Главни јунак није ушао у замак, није добио …., није…. , није… Наш новинар није ушао у нити провинције, остао је окован, заробљен, заборављен у њој. Новинар је заборавио разлог доласка, престао да се бави новинарством и попут земљомера ,,К.“ из романа ,,Замак“ се уклопио у метафоричну зиму, маглу, снег, окован у ,,вечни“ лед – неживот му је затворио живот у импровизованој животности, ставио га у одживљавање неживотног тоталитаризма Кафкиног света . У исто ,,село“ стиже, ујахао је инжењер саобраћаја ( дипломирани!) Милан Миливојевић. Долази , пре бежи од посла на граници који би га разним ,,саобраћањем“ увео у криминал и улеће у новинарство. Милан креће једноставном логиком, следи траг новца у политици која је за њега ,,политика“! ,,Револвераш Милан Миливојевић“ ставља себи на главу бели шешир каубоја позитивца и пуца у својим текстовима по неДЕЛИМА лоших момака. Прецизна пуцњава проузрокује разне патетичне тужбе, судске дуеле увређених локалних црношешираша СИЛНИКА – неМОЋНИКА који покушавају да га убаце у стару немужевну аустроугарску бирократску игру ,,процес“ али не да се Милан – стављају кукавци њега у злокобни Кафкин роман ..Процес“ али одмах добијају место у ,,уметности“ као контраудар. Локалног режисера економске пропасти је именовао ,,Куросава из нашег малог сокака“ до детаља му описујући режије због којих пропада привреда Сремске Митровице – ,,Куросава режисер“ режи , но нешто не уједа: бирократски психо нема чим, отупела му временом и падом са власти чељуст бирократских поданика. Локалног облапорног политикантског ,,убацивача“ у финансијске токове убацује у ,,крими филмове“ називајући рекеташа (уз солидан иронијски отклон) Пе-Де–Ве , тако му рушећи омерту – закон мафијашког ћутања, док уцвељени партијски мишић што цијуче на команду из страначке рупице, умишљајући да риче као лав – бива дефинисан ,,Микица Маус из Босутске шумице“! Процеси кафкијански трају на судовима што Милану не смета да дође до срца(ТАМЕ)&мозга Кафкине селендре, до замка кроз замке из романа ,,Замак“, до замакнутог господара провинцијског јада!

Ненад Лемајић

Неки судски процеси су стали, престали су информативни разговори у полицији ( писала,,Политика“) , кроз офанзивну борбу је настао текст ,,НЕНАД ЛЕМАЈИЋ КАО – ЧАРОБЊАК ИЗ ОЗА“ ! Гроф из ,,Замка“ остаје митски нетакнут за професионалног новинара из увода али раскринкава га инжењер „baptised in the storm“! Кафкин гроф за Сремску Митровицу титулама, именом и презименом је проф. др Ненад Лемајић! ,,Не само девојчица Дороти, већ и готово сваки читалац приче Чаробњаку из Оза –а зна се у ком се узрасту та књига чита – беше разочаран када му је откривено да свемогући чаробњак дубоког гласа није ни свемогућ ни чаробњак, већ је реч о сасвим неупечатљивом и минорном средовечном преваранту који је своју снагу црпео из мимикрије и дебелих зидова како би своју ништавност сакрио од других становника Смарагдног града“ – Милан објављује у Сремскомитровачком порталу ,,Смарагдне Митровице“…

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!