Саша Недељковић: САВЕЗНА ПРОСВЕТНА ШКОЛА САВЕЗА СОКОЛА

У Савезној просветној школи у Новом Саду приређен је осмодневни просветни течај од 7 до 14 августа 1932. Број полазника био је ограничен. На трошак Савезног просветног одбора могла су да дођу само два полазника из сваке жупе, а по један на трошак жупа. Било је 1932. око 60 течајаца. Течајци су живели у интернату. Влада Белајчић, председник Савезног просветног одбора, био је главни иницијатор и организатор течаја. Др. Капамаџија је течајце снимао за филм. Течајци су се шетали по Новом Саду и околини, уз излет у Фрушку Гору. Уз предавања било је семинарских вежби и говора пред врстом, уз критике о сваком одржаном говору. Код критике важиле су Тиршове речи : „Ништа не шкоди толико, колико благост наше критике”. Течај је завршен дебатом о самом течају. (1)
Савезна просветна школа СКЈ у у Новом Саду одржала је просветни течај од 7 до 17 августа 1933. Циљ течаја био је образовање просветара за вођење жупских и друштвених школа. Држани су експерименти са филмовима и дијапозитивима. Сами течајци управљали су апаратима, нарочито скиоптиконом. Течајци су посечивали културне заводе и ишли у краће излете у ближу околину. Организован је излет у Фрушку Гору, до гроба Бранка Радичевића, где је положен венац, певана тужаљка, а Т. Илић одржао говор. У Сремским Карловцима походили су гимназију и патријаршију, а у Раваници поклонили су се моштима кнеза Лазара. Школа је била у Српском учитељском конвикту. Течајаца је било 66 из свих крајева Југославије. (2) Значај филма као просветног средства у соколству уочен је 1931. Тада отпочиње рад на стварању збирки филмова и дијапозитива, снимању првих филмова (Летовање соколског нараштаја на Палићу, Један дан живота сокола-нараштајца) и филмских журнала (О Новом Саду, Спорт на Фрушкој гори). Рад филмске секције делио се у неколико праваца: снимање филмова са соколском садржином, стварање соколске филмске архиве, организовање просветне пропаганде путем филма (3)
Филмове је снимала филмска секција Просветног одбора Савеза Сокола. Филмови које су соколи приказивали могу се поделити на просветне, хигијенске, привредне (унапређење пољопривреде), идеолошке, спортске и забавне. Соколски просветни одбор куповао је пројекционе апарате за узани филм и делио их жупама. Приликом III течаја Савезне просветне школе у Новом Саду 1934. пројекциони апарати предати су жупама Осијек, Карловац, Крањ, Скопље и Сарајево. Пројекциони апарати које је поклонио жупама били су конструисани за погон или руком или мотором. Где је било струје коришћен је Цајсов апарат (16 мм) а у местима без струје употребљаван је апарат Пате-беби за приказивање филмова од 9,5 мм ширине (4) Филмску секцију СПО водили су др. Капамаџија и Богољуб-Миле Крејчик, а филмски референт СПО водио је течајеве о употреби пројекционих апарата у оквиру течаја Савезне просветне школе у Новом Саду. Дводневни практични течај за просветну пропаганду путем филма и дијапозитива обухватао је кратки течај о употреби апарата и о начину приређивања филмских представа. Секција СПО снимила је покрајинске слетове у Сарајеву и Загребу и летовање нараштаја суботичког соколског друштва на Палићу. Филм „Летовање соколског нараштаја на Палићу“ (16 мм) трајао је 30 минута (5). О раду Филмске секције СПО извештавао је часопис „Соколска просвета“.
У „Извештају о просветном раду у Савезу Сокола Краљевине Југославије у 1934 години” истакнуто је о жупи Осијек : „Највећу активност показала је у том раду жупа Осијек, приредивши својим јединицама 22 представе са 3.800 гледалаца.” (6)
Цајсов апарат (16 мм), који је Савез Сокола поклонио жупи Осијек омогућио је интензиван рад. У местима без струје употребљаван је апарат Пате-беби за приказивање филмова од 9,5 мм. Помоћу ових пројектора одржано је у зиму на територији жупе 57 приказивања филмова са предавањима у 25 друштава пред 7.300 гледалаца. Сва предавања су била у режији ЖПО. Приказивани су филмови ССКЈ (6), Кодакови (14), узани 9,5 мм (54), укупно 74 филма и то соколски, путописни, спортски, хигијенски, привредни, технички и забавни. Постојао је велики интерес за приказивањем филмова, нарочито на селу, где није било биоскопа. Жупски просветни одбор планирао је да купи узане филмове 9,5 мм, и послати их јединицама које су могле добавити пројекционе апарате.

Таквих друштава у жупи је било око 20. (7)
Течајци су своје знање преносили на течајевима у оквиру жупа и друштава. Соколска чета Ловас одржала је крајем фебруара 1935. предавања уз помоћ филма. Филмове и филмски апарат позајмила им је Соколска жупа Осијек. По садржају филмови су били просветни али је било и смешних филмова. Просветар Думић предавао је уз филмове. За приказивање филмова били су заинересовани и соколи и грађани. На пројекцијама филмова (четири вечери) било је преко 500 особа. Управа соколске чете замолила је жупу, да јој достави већи апарат, на којем је хтела да прикаже сахрану краља Александра, соколске слетове у Љубљани и Загребу. (8)
У просторијама жупе Осјек одржан је 24 маја 1935. жупски течај за филм. Течај је одржан после конференције окружних просветара, а присуствовао је старешина жупе Димитрије Петровић и чланови управе Просветног одбора. Од жупских јединица послало је своје делегате 16 јединица. На течају је приказан дотадашњи рад, и изложен програм даљег рада. Полазници су упознати са 9 разних апарата за снимање и пројекцију филмова. Течајем је руководио жупски известилац за филм инг. Мужина. Био је велики интерес за течај, а течајци су се упутли у руковање апаратима за месне прилике. Добили су све податке за набавку апарата и филмова. Један апарат био је упућен друштву Оток, а други у Зденце. На течају суприказани апарати за пројекцију : нормални филм 35 мм Ememan; 16 mm Zeiss и Kodak; 9 мм 3 типа Пате, а за снимање 16 мм Кодак, два типа 9 мм Пате и 9 мм Nizo. Жупа је снимила ходочашће Соколске жупе Осијек на Опленац 19 маја 1935. и прославу 30 годишњице соколског друштва Славонска Пожега 26 маја 1935. Приказани су соколски филм „Соколски слет у Љубљани”, снимљен од др. Капамаџије, затим Соколско летовање у Омишљу, а такође и просветни филмови Од Сушака до Котора, … . Жупа је упутила соколском друштву Борово филм „Соколски слет у Београду”. (9) Известилац за соколску филмску пропаганду снимио је уз “Поклонствено ходочашће наше жупе на Опленац 19 маја 1935., прославу 30 годишњице соколског друштва Славонска Пожега 26 маја 1935. и “Прославу 30-е годишњице опстанка Соколског друштва Осијек Доњи град” са развићем друштвене заставе 8 и 9 јуна 1935. (10)
Чланови Просветног одбора Савеза Сокола учествовали су и у снимању филмова које су снимали други за соколе. У биоскопу “Ураниа” 1939. приказиван је неколико дана филм “Југословенски Соколи на IX слету бугарских “Јунака” у Софији”. Филм који је снимила фирма Мишковић из Београда, био је дужине 528 метара. Снимањем је управљао проф. Богољуб Крејчик уз помоћ Јована Шепе и Драгољуба Атанацковића, чланова Просветног одбора ССКЈ. Снимљени су су сви важнији моменти са слета на којем је учествовало преко 7.000 сокола и соколица из Југославије. Филм је приказан у земунском биоскопу “Корзо” и послат у унутрашњост за приказивање у већим биоскопима у градовима. (11)
Савезна просветна школа наставила је свој рад у Београду у Студентском дому. Течај одржан од 9 до 22 августа 1937. отворио је заменик старешине Савеза Сокола Ђура Паунковић предавањем „Шта треба да радимо”. Нагласио је потребу чувања свега сокоског а тиме и чување свега народног. Вођство школе настојало је да се код течајаца развије саморадња. Живот течајаца био је уређен на интернатској основи. Вођа течаја био је Станојевић. З. Војновић, Гаћић и Атанацковић старали су се датечајцима боравак у школи буде што пријатнији. У току течаја школу је посетио Буковски, старешина свесловенског соколства. Поздравио је течајце и позвао их на слет у Праг. У просторијама Савеза Сокола одржана је прослава 60-година старешине Ђуре Паунковића. На прослави течајци су певали неколико соколских песама. У име течајаца Паунковића је поздравио Селимовић. Течајци су били на излету у Панчеву и на Опленцу. На Опленцу су се поклонили пред гробом краља Александра. (12)
У Савезној просветној школи у Новом Саду образовани су просветари за вођење жупских и друштвених школа. Између осталог и за снимање и приказивање соколских филмова. Они су даље преносили своје знање на жупским и друштвеним течајима.

Сваког четвртка читајте чланке Саше Недељковића,
члана Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :
Иво Маричић, „Савезни просветни течај у Новом Саду”, „Братство”, Осијек, септембра 1932, бр. 5,6 и 7, стр. 64, 65;
Александар Чаврак, „Савезна просветна школа“, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1933, бр. 9, стр. 169, 170;
Љубодраг Димић, Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941, I, Београд 1997, стр. 456;
Инг. Бруно Мужина (Осијек) „Филм“, „Соколска Просвета”, Београд, Мај 1935, бр. 5, стр. 255;
Филм „Летовање соколског нараштаја на Палићу“, „Соколска Просвета”, Фебруара 1932, бр. 2, Год. II, стр. 64; „Соколска Просвета”, јуни 1934, бр. 6, стр. 262; „Соколска Просвета”, Нови Сад, Септембар 1934, бр. 7, стр. 298;
Д.И. Мамузић,„Неколико података”, „Братство”, Осијек, 15 маја 1935, бр. 1-2, стр. 5;
Инг. М, „Соколска пропаганда – филм”, „Братство”, Осијек, 15 маја 1935, бр. 1-2, стр. 12;
„Предавања помоћу филма”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 марта 1935, бр. 11, стр. 4;
„Жупски течај за филм”, „Соколски гласник“, Љубљана, 31 маја 1935, бр. 23, стр. 3; „Соколска пропаганда – филм”, „Братство”, Осијек, 15 маја 1935, бр. 3-4, стр. 35, 36;
„Соколска пропаганда – филм”, „Братство”, Осијек, 15 јула 1935, бр. 5-6, стр. 58;
„Са великим успехом приказује се соколски филм о слету у Софији”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 5;
М. Сел-ћ, „Савезна просветна школа“, „Соколска просвета”, Београд, Септембар 1937, бр. 7, стр. 285, 286;

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!