Остоја Симетић: Треба отпуштати и смањивати плате у јавном сектору

Наш јавни сектор је препун партијских паразита. Нека ми неко покаже једног човека који се у последњих двадесет година запослио у неко ЈП или у јавну установу преко конкурса, а не за новац, образ или помоћу страначке књижице.

Сем тога што су се запослили преко везе, они имају добре плате, не раде прековремено, имају право на боловање и годишњи одмор (и то цео).

Шта ће њима уопште годишњи одмор? Па од чега да се ти готовани одмарају? Ионако ништа не раде. Испијају кафе, читају новине, језде интернетом и оговарају по цео дан. Да не помињем синдикате, радничке спортске игре, полутке и пакете…

Исти су као Чварков и друштво.

Имају знатно веће плате од људи из приватног сектора, а живе на њиховој грбачи.

Све то треба поотпуштати, на улицу отерати, а овима који преостану – плате скресати на минималац! Има мајчино млеко да пропишају! Доста је било њиховог.
Остоја Симетић
Овакву тираду можете чути на сваком кораку, на слави, у реду код лекара, у парку, на улици… Народ је бесан на партијске намештенике. Често с правом. Треба, ипак, трезвено сагледати ситуацију у јавном сектору.
Да ли има паразита који ништа не раде?
Има.
Постоје саветници и помоћници, па и сами директори, који скоро да и не долазе на посао, а примају позамашне плате. Има њихових ботова и на нижим организационим нивоима, који најмање „радног“ времена проводе радећи, али то свакако није већина.

 

У јавном сектору не раде само мегатрендери и сакупљачи сигурних гласова. Већина света тамо ради свој посао савесно и стручно. Ти системи, поред све вишедеценијске пљачке, ипак постоје и функционишу, само захваљујући приљежном раду људи са средњег и оперативног нивоа из јавних предузећа и установа.
То су људи који су регуларно стекли своје дипломе, а послу приступају поштено, вођени нормалним људским поривом да буду корисни и препознати као стручни и савесни.

Њихове плате не да нису превелике, него често нису довољне за пристојан живот. Са средњом школом, у новосадским ЈП плата је често испод 40 хиљада, а с факултетом од 48, 49 до 60ак хиљада на неруководним местима. У јавним установама износи су десетак посто нижи.

Те плате можда неком делују фантастично, али у бити су једва довољне за рачуне и основне трошкове и можда скромно летовање, те релативно безбедну експлоатацију солидног аутомобила. То није луксуз.

Шта би био ефекат њиховог још већег смањења? То да би у јавној служби, да обављају послове од животне важности за све нас, остали само најгори, најнеспособнији, најнеамбициознији и најнезаинтересованији за рад, чиме би државне службе и јавна предузећа функционисале далеко горе него сад.

Други ефекат био би додатно смањење домаће тражње, што би за непосредну последицу имало пад промета, профита и, разумљиво, запослености у приватном сектору.

Да ли то желите?

Зараде код приватника су, нажалост, у просеку далеко ниже. То није добро. Ипак, не треба наседати на подвалу и погрешно закључити, попут провокације из наслова, да ту неједнакост ваља исправљати снижавањем плата у јавном сектору.

Једини исправан начин био би раст зарада у приватном сектору. Оне који у државној служби неће или не умеју да раде свој посао треба отпустити, али огромну већину честитог тамошњег света ваља оставити на миру.

Приватнике држава мора да присили на редовну исплату личних доходака и на поштовање закона у делу који регулише прековремени рад. Ако је стално неопходно остајати два или три сата дуже на послу уз обавезну радну суботу, то значи да се мора запослити још радника. Крај приче. Можда онда газда неће моћи да купи БМВ, него ће морати да се задовољи инсигнијом, али шта ћете, живот није бајка.

Вучић вешто свађа незапослене и запослене, људе из приватног и јавног сектора, пензионере и младе, мушкарце и жене и тако у недоглед. На тај начин, он стално бива онај трећи – што користи. Свима обећава блатећи неког другог и оптужујући час једну час другу категорију становништва за нерад и лењост, а истовремено товари јавне службе својим партијашима, који плату примају да би гонили рају на митинге и изборе, а не да би вршили своје обавезе из уговора о раду.

То запошљавање страначких активиста, који свој посао не цене, већ га схватају као плен, па се чешће могу видети заваљени у некој башти док грицкају кашичицу за еспресо него на свом радном месту, јесте увредљиво, неправедно и боде очи, али ипак није главни разлог сиромаштва које нас дави. Дубоко сам уверен да је много већи проблем злоупотреба јавних набавки. Ту, мислим, лежи разлог наше беспарице. Много више јавних пара испари тако него кроз плате и хонораре саветницима, помоћницима и „пословним секретаркама“, тј. „братаницама“.

Не кажем да не треба поћерати на улицу оне који се бахате нашим новцем, али тврдим да је најважнији проблем у Србији ненаменско трошење буџетских средстава на намештене тендере и тзв. пројекте од којих често и 60-70% одлази у џепове партијских хајдука.

Зашто бисмо програме из културе, образовања, здравства или социјалне заштите финансирали преко пројеката, тј. давали паре НВО мафији повезаној са политикантском братијом, кад држава и локалне самоуправе већ запошљавају стручан кадар којем је у опису посла да те ствари ради?

Па да би могло да се краде. Јасно к’о дан. То је хазна виших партијских кадрова које се неће лако одрећи.

Овако бих могао да набрајам док ми брада не поседи и нарасте до патоса, али не бих више да вас замарам.

Дакле, из јавног сектора треба најурити само оне који неће и не знају да раде. Ниво плата уједначити повећавањем истог у приватном, а никако његовим обарањем у јавном сектору. Добро притећи узде код јавних набавки, а пројекте за НВО сасвим укинути.

До следећег петка, срдачно вас поздравља искрено Ваш Остоја Симетић.

 

 

3 коментара


  1. Знам да нисте Политикин забавник али вас радо читам. Ово је и једини начин да постоји неки континуитет у познаству неких личности. Мало је нетипичан али ни омиљене писце човек не упозна никад лично ,јер из објективних разлога не живимо ни у време њихових стварања. Ово значи да Вам желим да и Ви трајете деценијама а после неко да настави ваш рад. Чланак ми се допао има истине у њему али да ли ће се нешто променити остаје да се види. Јесте да би били избачени они који не раде, или најмање привређују али за успех остају и вреде најбољи , може и са просечним да дају одличан резултат у раду .О томе да се повећају плате у приватном сектору је праведно, а онај који је био запослен у оба сектора најбоље зна предности и једног и другог сектора. Да ли ће се изједначити и да свима буде добро вероватно можда једног дана.У сваком случају док има храбрих да јавно искажу свој став и ова наша ставрност може да се промени. Међутим повлачење је лакше и већина то уради.Ауторе чувајте се и будите успешни на свим пољима.

     
    Одговори

  2. Да се одмах оградим, нисам прочитао цео чланак.
    Моја замерка је у логичкој омашци начињеној већ на почетку, а које се није ослобођено ни на крају: „Нема лошег радника, већ само лоше праве“. Толико.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!