Борисав Ђондовић: Рат западно од Дрине 1991-1995 (први део)

Овај текст ће представљати општу слику развоја дешавања на фронтовима РСК и РС током трајања ратних дејстава 1991-1995 године наводећи главне догађаје на фронту.

Распад СФРЈ покренуо је серију ратова и сукоба на овом простору. Прва етапа била је борба у западном делу некадашње заједничке државе. Пре свега на територији предратне СР Хрватске и СР Босне и Херцеговине. У неку руку све ово може да се посматра и као наставак Другог светског рата на овим просторима, са великим уделом међународне заједнице. Мултинационална једнопартијска држава која је смисао свог постојања вукла поретком и поделом Европе у Постдаму 1945. Године изгубила је своје разлоге постојања за велике силе, односно запад пошто је источни блок симболично завршио своје падом Берлинског зида. Ветар конфедерализације из Љубљане и прелазак на вишепартијски систем затресли су југословенску федерацију. Јачање националних снага односно бивших комуниста који су их изигравали заталасао је духове. Међутим, границе међу републикама нису повучене ни етнички, ни историјски. Два милиона Срба или нешто више са онима који су се изјашњавали као Југословени је био на просторима СР Хрватске и СР БиХ. Одлука о увођењу шаховнице као званичног симбола је довела до отвореног отпора на простору већински Србима насељене Далмације њених северних делова. Креће се са формирањем Српске Демократске Странке у Книну која је кренула да прераста у неку врсту српског националног покрета прво на подручију Книнске Крајине, а онда и шире. У августу месецу 1990 године Срби код Книна, Бенковца и Обровца постављају барикаде. Овај догађај је постао познат под именом Балван револуција. Паралелно са стварањем нових хрватских снага територијалне одбране и муп-а креће да се дешава исти процес у Книнској Крајини. На историјску позорницу поред др Јована Рашковића ступају Милан Бабић председник општине Книн стоматолог са дипломом Универзитета у Београду и виши Инспектро Милан Мартић. СДС је ван Далмације у српским срединама доживео тешку катастрофу и изгубио од СДП-а Ивице Рачана односно Борислава Микелића касније председника Владе Републике Српске Крајине. Међутим, заоштрени односи су довели једноставно да се побуна српских полицајаца и народ прошири ван северне Далмације и на друге средине, али и на српско напуштање СДП-а чији су посланици гласали за промену устава СР Хрватске и избацивање Срба односно за одузимање статуса конститутивног народа Србима. Милитаризација друштва креће како код Срба, тако и код Хрвата. Овде се не бих више бавио самим условима и историјским оквирима стања друштва, већ бих прешао на конкретно борбено деловање свих страна у сукобу.

По преузимању српске полицијске станице у Пакрацу на препад фебруара месеца 1991. године, Срби су решили да више не буду изненађени. Ово је довело до борбе између хрватског редарства и српске Милиције на Плитвицама кад су погинули Јосип Јовић са хрватске стране и Рајко Вукадиновић са српске прве жртве рата. Догађаји ка отвореном рату су наставили да се нижу. 2.маја 1991. године снаге муп-а Хрватске из Винковаца нападају Борово село крај Вуковара и том приликом их локалне снаге Срба које су имале подршку МУП-а Србије макар у тренингу употпуности разбијају. Истовремено у Загребу и Книну свако спрема своју нову војску за будући рат. Словенија и Хрватска проглашавају независност. У Словенији креће напад на малобројну југословенску народну армију, али пар одлучних јединица и ваздухопловство показују снагу армије. Међутим, одлука је да се Словенија напусти без озбиљније борбе.Том приликом побијени су војници ЈНА млади регруте без праве обуке и муниције. Лета 1991. године креће отворени сукоб Туђманових снага и снага Српске аутономне области Крајине коју су Срби прогласили. У Книну су се у редовима ЈНА тада нашли пуковник Ратко Младић, мајор Славко Лисица, под чудним околностима настрадали генерал Владимир Вуковић, овде је био генерал Момчило Перишић каснији начелник генералштаба Војске Југославије, хашки оптуженик у Србији ухапшен за шпијунажу, мајор Атиф Дудаковић касније генерал Алијине војске и многи други. На далматинском фронту српске снаге добро спремљене са формираним бригадама милиције крећу и преузимају иницијативу после првих хрватских напада српски елемент у ЈНА све више им помаже. ЈНА је имала задатак да буде тампон зона између Туђманових и Мартићевих снга. Међутим на северном делу на Банији Хрвати одлучно крећу. Из Книна са групом бораца као подршка стиже Драган Васиљковић познатији као Капетан Драган , који је постао прва српска ратна легенда. Изашла су у Београду чак два броја стрипа Книнџе Витезови Српске Крајине и Книнџе По заповести Капетана Драгана. Хрватска која је добијала оружије и муницију из иностранства није била војно дорасла снагама Крајине и ЈНА, по признању сопственог министра Бојковца тада су намерно изазивали рат да добију симпатије света. Следећа фаза рата почела је блокадом касарни југословенске народне армије широм Хрватске неке су преузете попут оне у Оточцу или предате као у Вараждину. Милан Тепић и Стојадин Мирковић су у Бјеловару постали нови Синђелићи када нису дали оружије непријатељу и дигли се у ваздух. Блокада касарне у Вуковару етнички мешаном граду на самом Дунаву уз Бачку, уз Србију, прерасла је у најпознатију битку 1991. Године. Битку из које су слати снимци како војска са петокракама из гомиле наоружања удара по граду, после пада Берлинског зида ово је сигурно помогло промоцији хрватског циља. Други такав догађај је био код Дубровника када су снаге хрватске неуспешно пробале да упадну на простор Бококоторског залива и када је уследио контранапад из правца Херцег-Новог и Требиња.То су они дани када је Мило Ђукановић предњачио у Србовању и позивима на одбрану српског рода и граница. ЈНА је блокирала Дубровник, али никад није ни пробала да уђе у сам град, нешто слично што се десило код Осијека и Винковаца у Славонији. Истовремено на просторима западне Славоније Хрвати су напредовали после узимања оружија из Вараждина и добијања озбиљнијих испорука остваштине Варшавског пакта и преузимања магацина територијалне одбране изведене су акције Откос и Оркан, практично је почишћен српски простор од Пакраца све до Подравске слатине и границе са мађарском. Ови догађаји и они на Банији су условили укључивање Бањалучког корпуса ЈНА у рат. На подручје западног дела Славоније стигли су и Мартићеви борци Вукови са Вучијака Вељка Миланковића познати и као Прњаворске книнџе.

Епилог ратне 1991 био је пад Вуковара, Слуња, чишћење непријатеље са Баније, стабилизација западне Славоније,српске снаге су биле чврсто у залеђу Задра и Скрадина на крају имали смо проглашење Републике Српске Крајине на Никољдан 1991.године. Остаће непознаница зашто су мешани градови Госпић и Карловац остављени противничкој страни иако су српске снаге практично преузеле контролу над њима, зашто није покушано пресецање хрватске на два дела на линији од Плашког према већински српском Горском Котару, зашто није маса српских избеглица из градова Хрватске преусмерена на простор Републике Српске Крајине која би се тако демографски ојачала. Зимско затишје на фронтовима било је само припрема за нови још већи и јачи сукоб у БиХ која је кључала.

1992. година је почела затишијем на фронтовима Крајине и Славоније, али и зебњом шта ће бити са Босном и Херцеговином као и најављеним постепеним повлачењем јединица Југословенске народне армије из Крајине. У јануару 1992 године Хрватска је постала међународно призната држава, а 9. Јануара у Сарајеву Срби су прогласили и Републику Српску Босну и Херцеговину, док су Муслимани и Хрвати најављивали независност и прегласавања Срба у БиХ. Страх од напуштања ЈНА из Крајине је морао да доведе и до формирања сопствених оружаних снага на вишем нивоу и милиција Крајине и територијална одбрана су постале основ формирања Српске Војске Крајине. Истовремено Хрватска свакодневно ради на јачању сопствених војних снага уз подршку превасходно у првој фази Немачке, а касније и САД. Истовремено у БиХ се сва три народа наоружавају. Према првим споразумима и преговорима пре самог проглашења независности договорено је да ЈНА остане и до 5 година на простору БиХ као врста својеврсног гаранта мира или тампона. Међутим, ништа од мировних преговора није уродило плодом, а Алија Изетбеговић је минирао договорени Кутиљеров план после дипломатских контаката са Американцима.

У марту месецу 1992. године регуларне снаге војске Републике Хрватске крећу да прелазе реку Саву из Славоније у Босну користећи као мостобране Орашје и преузети Босански Брод етнички најмешовитију средину преузету у садејству са Муслиманима. Убиство свата Николе Гардовића у Сарајеву отворило је пакао у самом главном граду ове југословенске републике. Догађаји се ређају као ефекат домина. Муслимани неуспешно покушавају да се организују и забарикадирају у већински српској општини Бијељини где су брло брзо разбијени, а Срби одмах затим из правца Каракаја уз садејство снага из Бијељине и логистичку подршку из Србије преузимају тада већински муслимански град Зворник.Већ 10. априла 1992. године на Купресу локалне српске снаге враћају контролу над градићем уз подршку снага Крајине и ЈНА. Током маја месеца највећи део снага ЈНА је напустио простор БиХ а у Тузли и Сарајеву се дешавају масакри над колонама регрута које су напуштале касарне. Сарајево је постало град на линији фронта. Овај догађај су западни медији прогласили српском опсадом Сарајева. Истини за вољу имало би неке логике у овоме ако се погледа стратешки распоред српских снага и доминација на висовима, али исто тако неоспорна је чињеница, да је муслимански део града имао дупло више становника, да су снаге које су они држали били увек на 55 хиљада људи у Сарајеву, а да је број српских снага варирао од 12 до 17 хиљада бораца пошто су борци из овог реона морали да покривају и друге коте у слабо насељеним деловима истока Републике Српске. Истовремено Срби никад нису прекинули снабдевање муслиманског дела града водом иако су контролисали изворе и постројења за прераду. Хрватско-муслиманске снаге су у овој фази рата деловале у коалицији против српских снага.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!