Некада моћни једрењак
насукан лежи на рту
капетан, његов имењак
проклиње судбину шкрту

Заједно прошли су мора
и света сваку страну
све док та олујна зора
кована маглом не свану

Дуго ће још капетан
осећат’ љуљање брода
ко кад је био сретан
под чаром небеског свода

А капетан без брода шта је
тешко се мири с тим крахом
судбина по некад даје
по некад узима махом

С бродом је насукан и он
понос му свлада срамота
ал’ и он је само пион
на шаховској табли живота

Недељом на СКК: Јанко Јанковић