Ђорђе Ивковић: ПОСТИЗБОРНИ ПРОТЕСТИ – ОД ЗЛА КА ГОРЕМ

Само што су завршени избори за председника Србије на којима је канцелар Александар Вучић
остварио победу од које вилица пада, кад ето нама спонтаних студентских протестаната (у даљем
тексту ССП). Одмах ваља напоменути да, ако се у први мах и чинило да је у питању чистокрвни
младалачки бунт, сваким даном наша добра нада је јењавала. Када су са чела колоне ССП
уклонили оне за које се основано може сумњати да су патриотски настројени, нашу наду је
заменила још већа зебња него после надмоћне Вучићеве изборне победе.
Заиста, мада се на први поглед можда и не препознаје, одавно нисмо имали прилике да се мучимо
са тако мутном акцијом ССП злих намера.
Кажу, на медијима наклоњеним ССП, да су им пароле изузетно снажне и духовите. Оно што,
дапаче, имамо прилике да видимо су анархо-наркоманске будалаштине, почесто извађене из
нафталина РСДРП(б) . Чуј, они су „против система“!!!… Па ако сте. Но, за чега сте? А, да! Ви сте
за „европске вредности“. То није систем, то су вредности?! Од тих „вредности“ свако нормалан
бежи далеко колико га ноге носе. Лепо један нама наклоњени странац рече код „Жике-сељака“ на
РТС1, да смо наврли по цену живота да се уселимо у зграду која гори. Ако се нисте сетили, под
„зградом која гори“ мислио је на ЕУ.

Па де, кажите, које су то „вредности“, а да их управо ЕУ не гази? Немојте се мучити, нити има
вредности, нити ССП имају илузија о вредностима. Ово што гледамо је надмени штрапац у
Вилотиће.
Шта још? „Ако вам је добро, онда ништа!“ Генијални кредо једнодимензионалног „Пешчаника“.
Они који се играју „шездесетосмаша“ опомињу власт да се „не игра деведесетих“?! Како се то А.
Вучић „игра деведесетих“? Никако, он се игра „седамдесетчетврте“.
Ту су још троцкисти, са барјацима. Новосадски „троцкисти“ су особити чудаци. Сад имамо
ситуацију да троцкисти гурају Србију к западним вредностима?! Ту су и најплеменитији изданци
из Динковог сјеменишта. Какви су, да илуструјемо објавом на њиховом сајту
„Универзитетскиодјек“. Наслов је громопуцателни, како их је и учило, мада се ради о типичној
„псеудо-вести“, која једино показује идеолошку закривљеност будућих перјаница „објективног
новинарства“: „Хероина Ида Сабо добила мурал у Новом Саду!“ Ко не прима све здраво за готово,
распитаће се ко је та хероина? Одговор ће бити да је иста била антифашистичка боркиња нејасних
активности, на просторима где ни антифашизма ни борби не беше. Са 6 (шест) разреда основне
школе се уздигла до Председништва СФРЈ. Ако такву славе, ако им је то идеал, што наши нео-
револуционари уопште школе уче? Обашка, ако се мурал погледа, биће да то и није баш Нови Сад,
већ могуће неке помоћне зграде у дубини Пејића салаша или на Ченеју.
Потписник ових редова се са тим шовенским седиментом сусрео на тзв. „Антифашистичком
скупу“ у Новом Саду 2007. године. Оно што је за ову тему важно је да се тада усред Српске Атине,
окупило све што мрзи Србију, без обзира на „провенијенцију“ (увезену мржњу). Данас је исто,
само богатије, масовније. Како и не би кад је све што се таквима супротстављало у међувремену
помлаћено, протерано и сатрвено.

Ужице, 4. април 2017.

Ништа чудно што су ССП промтно и беспрекорно растерали све патриотске оријентисане
вршњаке. Па још горе, Срби су притерани да морају да се правдају ако не желе да учествују у
националном самоубиству.

Остоја Симетић је покушао да разумно објасни шта не ваља код ССП.
Торпедован је са свих страна. Каква је то разбијена памет у питању, илустроваћемо једним
примерком дискусије. Елем, Симетићев опонент образлаже:
„…Глупости, тражење длаке у јајима. Човек је увређена млада зато што шетају другосрбијанци. Па,
ко ће да протестује, да неће можда оне крезубе сељачине из Трговишта са 93% за Вучића. Па њега
су првосрбијанци изабрали, не рачунајући оно мало школованих првосрбијанаца.

Сем тога, на протесту се руши Вучић а не бира се неки другосрбијански кандидат, о том потом. Колко сте ви националисти искључиви! Па, ја бих гласао и за неког вашег кандидата, под условом да није толико опичен као Шешељ и слични, само да овог склоонимо

Првосрбијанци су конзервативци, чврсто фиксирани за традиционално-патријархалне, ауторитарне и националне вредности, обично некритични русофили и антиевропејци.и првосрбијанци пихватају европске вреднсоти али само материјално-техничке (цилизацијске) што их чини лицемерима јер декларативно одбацују Европу,али не иприхватају њихову европску (грађанску) културу у смислу уређенсоти друштва већ само њен површни и спољашњи сјај а не суштинске вредности..Њих чини већина нашег становништа, обично веома оскудног образовања из руралних средина или свежим руралним пореклом, мада их има и међу високообразованима. То би отприлике било то, можда мало поједностављено…а другосрбијанци су искрени европејци и све супротно од првосрбијанаца …“

Све класичне другосрбијанске флоскуле. „Суштинске вредности“ им брани ЈУЛ-овац Саша Јанковић? Куку нама! Није џаба Весна Пешић изјавила да српском сељаку треба одузети право гласа. Другосрбијанци су скоро у целости малограђанска маса, потомци титоиста пристиглих у „урбане средине“ свим могућим превозним средствима без реда вожње. Њих једино повезује мржња према Србији „која је зрела за ђубриште историје“. То је полуинтелектуална пучина која не види даље од свог ћепенка, те јој је и „Београдски пашалук“ превелик за бригу.
Са сличнима сам се и ја сусретао. Веле: „Немамо организатора,све је спонтано“. Па добро, питам ја, ко вам онда формулише „захтеве протеста“ и ко их префолмулише „након састанка београдских и новосадских студената“? Одговор: „Ти си Вучићев сендвичар“! Па нисам, али ви одговорите, или не можемо да вам верујемо. Ту се јави Аца Рошави ( „Јаничар“): „Кога брига коме ти верујеш, не би тан си!“ На интервенцију Аце Рошавог, нико од мојих ССП ФБ саговорника није имао замерке или какве друге примедбе. Просто се намеће мисао да су се и „Јаничари“ спонтано укључили у протест. Збиља чудан спој „паткара“ и оних које, бар таблоидна штампа, повезује са рушењем у Сава-мали.
Ако погледате прве студентске захтеве и оне касније волшебно „усаглашене“, једино што можете закључити је да то није исти протест или да ССП не знају шта хоће. Где нестаде одлучни захтев за „смену комплетне политичке елите“? У сваком случају, идеја протеста је у слабом додиру са стварним животним питањима Србије.
А ко су ментори ове ССП омнибус атракције? Најгори аустрофашистички и србофобни олош у синергији. И сад, ми треба да прихватимо „швалерску мудрост“ па да не верујемо својим очима, већ њиховим речима? Кад би та србомрзачка елита подржала било шта што је добро за Србију?
Али, кад се умешају смутљивци, чвор изгледа неразмрсив. Наиме, кад се народ нађе у оваквој погибељној опасности, у безнадежној ситуацији да се елементарни национални интерес одбрани у Скупштини, патриотски посланици су дужни да напусте такву Скупштину и определе се за активни бојкот. Сви избори се морају бојкотовати док се квислиншки режим не сломи. Демонстрације су у том предузећу важна акција, али никако променада коју гледамо, већ нешто много конкретније и храбрије. И, управо ту „ускачу“ лихт-патриоте, да све разводне и укиселе. „ЂорђеВукадиновић: Протести уздрмали Вучића и покварили му славље. Свако давање речи опозиционом посланику се представља као акт велике милости, добре воље и доброчинства – али би бојкот одговарао само власти.” Да би учврстио дефетистичку позицију НСПМ даје важности Владимиру Гоатију који је оценио да опозицији бојкот парламента не би ништа донео јер јој је потребна јавност у раду и додао да би опозиција прво морала да „обави велико спремање у својој кући“, а затим да поред рада у Скупштини, договори и неку врсту јединства око потеза у у будућности.“

За Ђорђа Вукадиновића, тренутно српско животно питање је РЕМ. Он је један од 23 посланика који су затражили смену чланова РЕМ, што је један од захтева учесника „Протеста против диктатуре“. Он каже да је тај захтев потписао са посебним задовољством. Колико би задовољство и срећа народна само били да Скупштина уважи оправдани захтев 23 посланика, смени чланове РЕМ и уместо њих постави Перу Луковића, Ивана Тасовца и њима наличне? Белодано је јасно је јасно да тактика политичке борбе 23 посланика „риба смрди од главе, али се чисти од репа“ може само да изазове још већу штету.

Коначно, јавише се из бриселске Курије: „Европски комесар Јоханес Хан је изјавио да очекује да што пре дође до реконструкције српске владе после председничких избора да би се наставиле неопходне реформе и нагласио да је нужно да власти уђу у расправу с демонстрантима у Србији да би се негодовања окончала„.

И тако дођосмо до циља протеста. Није тај циљ ни „рушење система“ ни изборне неправилности. Поготово никога није брига за Сава-малу или РЕМ. Циљ је влада Србије. Тако ће непостојеће вођство ССП ући у преговоре са Вучићем, а не би чудило ако већ у потаји и не седе на канабету. Тако ћемо добити најевропскију власт која незадрживо стреми да се усели у „запаљену кућу“ и најевропскију другосрбијанску политику, којом ће се извршити свети задатак коначног решења Србије.

Све друго је бацање прашине у очи.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!