Саша Недељковић: “ТВРЂАВА” СОКОЛА НА ПАЛИЋКОМ ЈЕЗЕРУ

Управа соколског друштва Суботица одлучила је 1926. да купи земљиште и подигне летње вежбалиште на Палићу. Земљиште је било напуштено, обрасло густом трском. Од пролећа 1927. соколско друштво је приступило уређивању земљишта. (1) Летње вежбалиште и купалиште Соколовац налазило се у Суботичком купалишном рејону на Палићу. У листу „Соколски Гласник” истакнуто је о значају уређења Соколовца “чиме ћемо имати на граници отаџбине једну тврђаву више.” (2) Подигнута је свлачионица са 4 одељења и земљиште је ограђено. Лета 1927. на Соколовцу се вежбало, играло и купало. Соколи су радили на уређивању земљишта и заштити обале. Војници су им помагали 1928. Изграђена је 1929. бетонска обала од 117 метара и у језеру подигнута скакаоница. Касније је избушен артеријски бинар, подигнут је туш, уређена су три игралишта за одбојку и места за справе; саграђена је летња спаваоница са трпезаријом за летовање нараштајаца и чланова; уведено електрично осветљење; подигнута куглана. Површина Соколовца била је 1 јутро 197 кв. хвати. Сем вежбања приређиване су игранке, песме, свирке и братске вечери. Соколи су били на Палићком језеру говорили су : „Соколовац је наш прави понос”. Прво логоровање нараштајаца било је од 1 до 31 јула 1931.(3) 

Друштво Суботица приредило је 1931. за свој нараштај једномесечно летовање и школу од 20 учесника на Палићу (Соколовцу). Програм се делио на технички и просветни. У оквиру техничког програма пређен је цео соколски програм, практично увежбање и све гране лаке атлетике. Уведено је и веслање. У оквиру просветног програма, поред предавања из соколске историје, било је предавања из практичног живота. Рад нараштајске школе пратили су чланови савезног просветног одбора и жупски начелник. О летовању израдио је Просветни одбор Савеза сокола документарни филм.(4) Почетком тридесетих година 20 века филмска секција Савезног просветног одбора Савеза Сокола Краљевине Југославије снимила је летовање суботичког соколског друштва на Палићу. Филм „Летовање соколског нараштаја на Палићу” (16 мм) био је један од првих документарних филмова које је снимила Савезна соколска филмска секција. Филм је био дугачак 240 м, а трајао је 30 минута. Сем тог филма снимљен је „Летовање у Палићу“ I део, дужине 75 м, трајање око 9 минута. Садржај филма био је : Град Суботица, Станица, Главна улица и Градска кућа, Позориште, Споменик Јована Ненада, Градска кућа, Језеро Палић, Обала језера, Шеталиште на Палићу, Соколовац, Нараштај на спавању, Устајање, Јутарња молитва, Дизање заставе, Јутарња вежба, Бацање кугле, Скок у даљину, Скок у висину, Скок са мотком, Вежбе на столу, Вежбе на круговима, Трчање, Бацање диска, Бацање копља, Вежбе на води. (5) Соколско друштво Суботица одржавала је преко лета једномесечну школу на Палићу-Соколовцу. Школа је уређена као логор. Нараштајци су дежурали, кували и обављали остале логорске послове. Главни део била су просветна, лакоатлетска и предавања из соколства. Школа је почела 10 јула 1933, а завршена је 9 августа 1933. На почетку је било уписано 20, а на крају 17 нараштајаца. У просветном делу била су предавања о грађевинама за вежбање, о сунцу и сунчању, о храни о пићу, о високом идеалу у соколству. (6) Соколска жупа Нови Сад одлучила је да се у Соколовцу одржи жупска васпитна школа за предводнике мушког нараштаја са таборовањем. Две такве школе одржане су 1934. и 1935. под вођством Ђоке Степанова. На средини логора била је истакнута застава. Била је поздрављана свако јутро, пре почетка наставе, са трократним „Здраво!”. Увече застава се спуштала и то је означавало да је дневни рад довршен и да се полази на спавање. Прва радна школа мушког нараштаја одржана је од 10 до 30 јуна 1936. Из сваке соколске жупе у школу је примљено 5 нараштајаца. (7)
У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије. Слет је почео савезним такмичењима чланова и чланица 27. јуна 1936. на соколском стадиону. Соколска деца и нараштај стигла су у Суботицу 12. јуна 1936. а такмичења су била 13 и 14. јуна 1936. Соколски нараштај и деца посетили су Палић и Соколовац да разгледају Бановински расадник, Градску економију, паркове, купалиште и летњиковац Соколског друштва Суботица. Разгледали су установе Соколовца и Палића, где су се окупали. Увече су се вратили у Суботицу.(8)
Соколска жупа Нови Сад одржала је од 16.7.1938. до 5.8.1938. своју прву васпитну школу за мушки нараштај на таборовању на летњем вежбалишту сокола Суботице “Соколовац” поред обале Палићког језера. Школа је отворена дизањем заставе и поздравом уз певање соколске химне “Ој Словени”. Школу је организовао и водио начелник жупе Милан Теодоровић, уз помоћ техничких и просветних радника. У школи су предавали начелник жупе Милан Теодоровић (методика, стројевне вежбе, вежбе палицама и песничење); заменик старешине жупе др. инг. Коста Петровић (соколски домови и вежбалишта); жупски предњак Марко Вилић (практично вођење, соколски састав, пливање и слободне гране); лекар др. Иво Јоњић (анатомија, физиологија, хигијена и прва помоћ); окружни начелник Јосип Темали (просте вежбе и веслање); Лајчо Поздеровић (скупине, различности и игре); поручник Драг. Смиљанић (настава гађања) и старешина Соколског друштва Б. Топола Коста Лавирац (идејни основи Соколства, историја Соколства, соколска штампа, сок. организација, трезвеност и алкохол, о штедњи, излети и таборовања и о васпитању). У школи је било 32 ученика. Одржано је 105 часова. Школа је била уређена као интернат са таборовањем. После вечере били су приказивани филмови Просветног одбора Савеза СКЈ. Осим редовне наставе била је посебно још и настава гађања и одбрамбеност. Излет са маршовањем до шуме у Чавољу, приређен је 27 јула 1938. Пређено је 25 километара, а поручник Драг. Смиљанић упознао је учеснике са основама крокија, читања карата и оријентацијом на терену. Старешинство Соколске чете Чавољ припремило је ручак. После ручка играна је одбојка до повратка у школу. Нараштајци су посетили Соколско друштво Суботица-стадион, где су под вођством др. инг. Косте Петровића прегледали стадион. На повратку су разгледали Соколски дом. Школу су посетили командант дивизије дивизијски генерал Илија Брашић, са помоћником бригадним генералом Миланом Николићем, затим благајник жупе Мирко Домац, чланови управе жупе Миленко Сперњак и Јован Црњански, који су изразили признање на доброј организацији школе. На свршетку школе извршен је поздрав застави и певана соколска химна, а заменик старешине жупе др. инг. Коста Петровић поздравио је учеснике течаја и захвалио наставницима на њиховом пожртвованом раду. Затим је вођа школе Милан Теодоровић предао течајцима уверења о похађању школе. (9)
Соколска жупа Нови Сад одобрила је прилог од 10.000 динара за уређење Соколовца, летовалишта соколског друштва Суботица на Палићу за „Сталну жупску нараштајску школу”. У соколској нараштајској школи на Палићу учествовало је из соколског друштва Винковци 6 нараштајаца и то : Б. Аничић, Д. Бачић, Зв. Ивановић, М. Хорн, Антун Гаудер и Ђ. Мартиновић. (10) Винковачки нараштајци писали су у часопису жупе Осијек „Братству” о својим утисцима из школе. Сматрали су да је сврха школе била да створи добре и вредне соколе, „који ће се у свако доба жртвовати за добро соколства и свога народа. „Соколовац”, како се зове место где смо логоровали, идеалан је крај за одржавање тих школа….. . У тој школи било је заступано и соколско друштво Винковци са својим нараштајцима. Школу је водио бр. Кујунђић, који се трудио да нам да што више од свога великог … знања и ми му се на томе најлепше захваљујемо. Рад је био разноврстан. Прелазили смо соколску идеологију, организацију, повест. Ту се пливало, скакало, веслало. Осим тих грана ми смо имали и неколико часова војне обуке, гађало се из војничке пушке. Највише пажње посветило се раду на справама и простим вежбама где нас је бр. Кејо упутио у врхунску теловежбу. Не могу а да не похвалим храну и кухање наше добре сестре Маре. Весеље и другарство расло је из дана у дан. … да ће нам оних 21 дан што смо провели на логоровању остати у незаборавној успомени. … Ми Винковчани смо још под утиском тога логоровања. Сваки пут када се састанемо на вежби ми певамо све логорске песме које су се певале приликом наших излета. Могу речи да је све нас дирнуло највише задње спуштање заставе и када смо је сви заједнички понели од јарбола на којем је она лепршала кроз 21 дан нашега рада сваком су се замаглиле очи од суза. Свега тога ми ћемо се увек радо сећати. .. .” (11) Антун Гаудер, нараштајац из Винковаца пишући о соколској нараштајској школи на Палићу истакао је циљ нараштајске школе : „Наш скупни живот у логору, заправо школи уређен је тако да сваки има једнака права и дужности, упућује нас на другарство и слогу, … Но у породици мора владати и поверење. Мора бити узајамне љубави, љубави пуне разумевања за туђе погрешке, која зна праштати, … љубави, која повећава међусобно поверење до максимума, која ствара братске осећаје и чини од појединаца – до недавно још туђих једно другоме — једну заједницу и братску целину, јаку и способну да одолева свима нападима завидника и соколских противника, којима је наш успех трун у оку и који добро знају да ћемо им ми бити најжешћи противници и највећа препрека у њиховом разорном деловању. Створити таку заједницу циљ је ове наше нараштајске школе.”(12)
Управа соколског друштва Суботица одлучила је 1926. да купи земљиште и подигне летње вежбалиште на Палићу. Соколи су сматрали Соколовац за тврђаву на северној граници отаџбине. Соколско друштво Суботица изградило је Соколовац као летњу школу и летовалиште друштва на обалама језера. Рад у школи се ширио током времена а и све је више било ученика. Соколска жупа Нови Сад је на Соколовцу отворила своју „Сталну жупску нараштајску школу”. Нараштајци су били из свих жупа Савеза Сокола. Писали су о својим утисцима са боравка у Соколовцу на Палићком језеру. После Априлсог рата 1941. сва соколска друштва су била забрањена. После Другог светског рата Соколовац се звао “Летње вежбалиште Партизан”.

Свако четвртка за скк.срб пише Саша Недељковић,
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Коста Лавирац, Бачка Топола, „Соколовац”, „Соколић”, у Љубљани, мај 1936, бр. 5, стр. 158;
2. „Из Соколске жупе Светозара Милетића – Нови Сад”, „Соколски Гласник”, У Љубљани, 30 априла 1927, бр. 8, стр. 187;
3. Коста Лавирац, Бачка Топола, „Соколовац”, „Соколић”, у Љубљани, мај 1936, бр. 5, стр. 158;
4. „Соколско друштво Суботица”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 13. аугуста 1931, бр. 33, стр. 6;
5. „Просветна пропаганда“, „Соколска Просвета“, Београд, март 1938, бр.3, стр.91; Саша Недељковић, „Соколски просветни филм”, Братство XII, Београд 2008, стр.191;
6. „Једномесећна школа за предводнике мушког нараштаја”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 8 септембра 1933, бр. 36, стр. 3;
7. Коста Лавирац, Бачка Топола, „Соколовац”, „Соколић”, у Љубљани, мај 1936, бр. 5, стр. 158, 159;
8. (Клјћ), „Свечани дани соколске омладине у Суботици”, „Соколић”, у Љубљани, јуни-јули 1936, бр.6-7, стр. 168; „С нараштајским данима отпочеле су свечаности IV покрајинског слета у Суботици”, „Соколски Гласник”, Београд, 19 јуна 1936, бр. 25, стр. 2;
9. Коста Лавирац, „Нараштајска школа Соколске жупе Нови Сад”, „Соколски Гласник”, Београд, 6 септембар 1938, бр. 32, стр. 4, 5;
10. „Братство”, Осијек, 15 фебруара 1939, бр. 2, стр. 83; „Наш нараштај чита и пише”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;
11. Винковачки нараштајци, „Нараштајска васпитна школа на Палићу”, „Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 187;
12. Антун Гаудер, нараштајац Винковци, „У соколској нараштајској школи на Палићу”, „Братство”, Осијек, 15 октобра 1939, бр. 10, стр. 208;

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!