Томислав Крсмановић: Вучићу, Томо и Дачићу, престаните да мучите моју породицу и мене!

Томислав Крсмановић

Покрет за заштиту људских права, председник, Станка Пауновића 70, 11090 Београд,  011-3511829: 064-3095176. Books@eunet.rs. LI-www.isil.org; Архив САНУ, Википедија).

Aлександру Вучићу

Ивици Дачићу

Томиславу Николићу

ВАШ ПОРЕДАК  НАСТАВЉА ДА ПРОГОНИ  МОЈУ  ПОРОДИЦУ  И  МЕНЕ  ЛИЧНО-КАО У ВРЕМЕ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА.

РЕШЕЊЕМ  ВИШЕГ СУДА У БЕОГРАДУ О РЕХАБИЛИТАЦИЈИ  бр..82/10 od 14.12.2012.године сам оглашен  жртвом прогона и насиља из политичких разлога,  вербалног деликта и злоупотребе психијатрије у политичке сврхе, све у временском периоду од 1975.године до дана изрицања решења 14.12.2012.године, и да сам из истих  разлога био лишаван слободе, имовине и других грађанских права.

Доказ:  -Бела књига о рехабилитацијаhttp://enlite.org/bela/02.doc

Иако сам званично рехабилитован 2012.године, исти они који су кршили моја права до 2012 године, не само да одбијају да надокнаде  почињене  штете, него настављају  дискриминације и насиље.

1994.године сам поднео суду Захтев за накнаду штете, дакле пре 23 године, поступак још увек траје. Упркос Решења  Вишег суда у Београду о рехабилитацији бр.82/10 od 14.12.2012.године ,  надлежни судови  све до Уставног и Врховног касационог суда противно Уставу ,Закону о рехабилитацији и другим законима , одбијају  да изрекну Републици Србији обавезу да надокнади почињену штету, при том не дајући било какво ваљано образложење.

Од 1975. године до данас 2017.године трају хапшења због ненасилних речи, посезање за психијатријом,  казне, отимачине, заплена необјављних књига, незаконитo  отуђење  родитељског стана,  пљачке, физички  обрачуни, покушај убиства, увреде, клевете и претње,судски трошкови,  опструкције личног рачунара и необичних кварова  и свакојаких нејасних врло стресних неприлика.

Ивица Дачић је на велика звона огласио  1999.године   саопштење Кабинета Слободана Милошевића да  је „ Томислав Крсмановић страни плаћеник ЦИА, и изадајник„, што  је био позив на линч. Што су пренела мас медија Србије, мој деманти није објављен по забрани Александра Вучића тадашњег министра информисња.

Доказ: Кривична  пријава  Јавном тужиоцу града Београда од  28.1.1999.год против  Окривљених:Главни и одговорни уредници :РТС (I, II , III програм), ТВ Политика.ТВ Телеком. ТВ Београд, Радио Београд I и II програм, Радио Политика, Дневник-Нови    Сад, Танјуг, Радио 202.  због кривичних дела лажног информисања, необјављивања исправке и одговора на клевете. Зато што су узастопно дана 13,14 и 15 јануара ове године пренели саопштење Владе Србије које су   прочитали Ратко  Марковић и  др.   Милан Бојић  .   према коме је у дужем излагању о наводном тајном документу ЦИА , речено између осталога ,да ЦИА финансира поједине опозиционе странке концентрисане у Савезу за промене, и организације за   заштиту   људских   права, укључујући и Покрет за заштиту људских права, чији је Томислав Крсмановић председник и овлашћено лице. А све са циљем да ове организације које сачињавају издајници и страни плаценици, тако чинећи желе да сруше државу и да раде против националних интереса.Овако чинећи наведени уредници медија су починили кривична дела преношења  неистинитих информација, клевете, нису објавили насу ИСПРАВКУ  послату 21.1.1999 године (у прилогу)..Покрет за заштиту људских права никад, и ни од  кога  није добио било какву финансијску помоћ .А што се може проверити,  ја   немам никакву ни покретну ни непокретну имовину, имам мала  и нередовна примања. Поврх свега ја сам поштен човек који је свој живот посветио општој ствари, те је оваква дезинформација утолико штетнија по моје интересе и углед у јавности. Захтевам од Јавног тужиоца града Београда да поступи по Закону, провери овде нанете наводе, и кривце казни по закону’’.

Суд није ништа предузео по овој тужби, нити су тужиоцу медија омогућила исправку.

Напомињем да сам после овог саопштења доживео истински линч.

Што се наставља до данашњих дана.

Патрола  Полицијске станице  је привела  послатог насилника који ме је физички напао у четвртак 26 новембра 2015 године, око 18 часова и 30 минута, испред продавнице мешовите робе ЦТР УРОШ, у улици Станка Пауновића 39 А, на Миљаковцу 1, и то без икаквог повода са моје стране, кога нисам никада видео пре тога. Изгредник ми је пред сведоцима казао дословце:„ Не плашим се никога, не плашим се полиције, убићу полицајца, убићу тебе„, после чега је настало  рвање  по тротоару. Том приликом су га органи полиције  привели и извршили увид у његове личне податке.

11 октобра 2015.године око 18 часова, на аутобуској станици број 48, на Миљаковцу 2, на улазу у Миљаковачку шуму у Вукасовићевј улици, без икаквог повода са моје  стране био сам у сличним околностима изложен неприликама од стране поодраслог дечака, који ми је претио убиством и узвикивао бесно:„ Убићу те, овако, бум, бум„ ,узвикнуо је неколико пута дрско и увредљиво:„ Не плашим се полиције, убићу полицајца овако, бум, бум. Мој отац надзире твој компјутер„„.

По  повратку са одмора у завичају код Љубовије на Дрини од 21 јуна до 21 јула
2016 године, затекао сам померане ствари у стану,  преметачину, о чему сам обавестио надлежне органе.

Од тада  је  уследила црна серија мрачног хорора мога свакидашњег живота, све до
уништавања инсталација и парализе стамбених погодности, укључујући и инсталације у купатилу. У то време сам затекао поломљен шпорет, па сам га заменио другим, раније оштећен бојлер, електричне инсталације, а маја  ове године мој лични рачунар је уништен.

О  чему сам благовремено обавештавао полицијске органе.

6 септембра  2016.године сам на моју емајл адресу Books@eunet.rs, добио емајл поруку од особе која се представља као Стеван Стевановић, у којој стоји: Krsmanovic, the peder, stuk se . Dolazi ti crni petak, procurile ti klozetska šolja , Achtung feld marshal . А затим опет . Iduce nedelje ti dolazi crni petak. Tvoj racunar će da bude ociscen .Bices ubijen.

Мој син Милан ( 35 ), је млад и здрав, атлета ( био недавно запослен у стоваришту, био принуђен да обавља најтеже физичке пслове, појавио се брух), QI-120, добро зна енглески, од детињства има лични рачунар, завршио је средњу грађевинску школу, вичан је и вредан, врло је мотивисан. Живи са тешко оболелом мајком ( 71) . .А  нигде не може да пронађе иоле адекватније стабилно запослење. Њих двоје се злопате и живе у беди.

Без довољних средстава за живот, у окружењу које доживљава као дубоко непријатељско, где свуда наилази на затворена врата и саплитања, доста му је свега у њему је све пукло,. Дубоко потрешен и разочаран је одлучио:„Желим најхитније да одем из Србије и да се никад више не вратим. Син Милан је био жртва  политичке дискриминације у основној и  средњој школи, на регрутацији 1998.године, је пред свима прозван као издајник ( због оца борца за људска права, и мајке јеврејског порекла), на њега су подстицане силеџије, оборен је у нејасним околностима на улици од аутомобила, возач није уопште процесуиран, отиман  му је мобилни, имао је мукотрпно детињство у породици бивајући очевидац упада насилничке полиције, уз његову и мајчину вриску. Данас не може нигде да нађе запослење , иако је млад и здрав.

Мој брат Милић, пензионер  мукотрпног живота, слична жртва , живи у беди. Сестричина Валерија , сличне мрачне прошлости, супруга органа обезбеђењсу јој недавно убили криминалци, је без сталног запослења.Сестра Нада, Валеријина мајка ( 1946-2010), је делила судбину политички прогањане породице, преминула је  у крајње нељудским околностима.

Судови одбијају да поступе по закону, растежу или доносе неправичне поступке.

Доказ: Бeла књига Тужба за накнаду штетеhttp://enlite.org/bela/01.doc.

У временском периоду  од 1975 укључујући  време пре појаве компјутера,  долазило је до  учесталих заплена преписке,  искључења телефона, сметњи у употреби факса. А од 1998.године , од када сам  у поседу личног рачунара, исти они који су ме ометали да користим телекомуникације, сада су наставили да ме перманентно од 1998.године до данашњих дана, ометају да несметано користим мој лични рачунар и интернет. 19 маја ове године је мој лични рачунар стављен ван употребе. Том приликом је почињен духовни злочин,  нестала је из рачунара моја књига Сага о ..ићима  Том 6, ( 2005-2016),  на којој сам радио неколико година, сви драгоцени подаци и фајлови, преписка..10.6.2016.године сам купио нов компјутер. Наставља се опструкција новог личног рачунара од дана куповине новог, нестаjу фајлови, поглавља књиге, например дана 17 марта, и пре тога  10 марта 2017.године, су нестали фајлови и поглавља из моје књиге САГА О … ИЋИМА Том 6 ( 2005-2017.година ).. Застоји, блокаде,  кварови, ресетовања, муке трају, губљење времена, енергије, новца, то је несносан свакодневни стрес који  руши нормалан живот и здравље.

Доказ: БЕЛА КЊИГА СМЕТЊЕ У УПОТРЕБИ ПЦ И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА-http://enlite.org/bela/04.doc. .

МУП Србије је по наредби мафијашког подземља 2.4.2000 великим камионом запленио  2.000 примерака либертаријанских књига америчког професора  Кена Скуланда, Саветника Председника САД и Беле куће, рукописе 20 мојих необјављених књига , више хиљада досијеа жалиоца , стотинак часописа домаћих и страних где су били публиковани  моји стручни и научни радови, целокупну врло богату личну преписку, укључујући и са појединим значајним светским личностима, државницима, шефовима држава , књижевницима, научницима, све до стручних књига, машина и апарата, и личних фотографија.

Упркос предузетих радњи и свих потребних законом предвиђених благовремених и примерених поднесака  уз очигледне  доказе и сведочења сведока, од 2000.године до данас судски поступци трају, од Првог ошгтинског суда преко  Четвртог суда, ствар је стигла до Врховног суда Србије- Заплењена архива још није враћена.

Доказ: Бела књига ЗАПЛЕНА АРХИВЕ-http://enlite.org/bela/03.doc.

Од марта месеца 2008 године, током 2009, 2010, а учестало 2011. све до 2013.године, сам учестало био позиван на информативне разговоре, под претњом да ћу бити насилно хоспитализован, позивајући се на правно обеснажену дијагнозу Завода за ментално здавље из  1975.године и ништаво Решења судије за прекршаје Општина Раковица уп.бр.1613/77 од 1.9.1977.године., са усменим образложењем „зато што захтева повраћај заплењене архиве, и накнаду штете, пише саопштења„. Исти они који су  ме смештали насилно у лудницу, и проглашавали душевним болесником од 1975.године, хапсили ме и мучили, осуђивали за вербална дела, „ блати у свету самоуправну Југославију, агент ЦИА„, растурали ми породицу, и лишавали ме моје имовине, нису заборавили њихову омразу испољавану након тога деценијама. Био сам позван 2 марта 2008 године од стране познаника Велизара Павловића, правника ДСС-Демократске странке Србије, улица Париска број 13, 11.000 Београд, који ми је саопштио да је у поседовању факсимила Полицијске управе града Београда од 28.2.2008 године који ми је показао, којим је покренут хитан поступак да буде лишен слободе и смештен у психијатријску болницу на неодређено време, „због писања саопштења и судских поднесака„, којом приликом су се позвали на фалсификован и правно анулиран налаз Завода за ментално здравље и ПБ Лаза Лазаревић од 1 јула 1975 године.  ( Напомена: односи са полицијом су поправљени, зштитила ме је од напада криминалаца).

Доказ: Бела књига о полицијским прогонима-http://enlite.org/bela/05.doc-

Познат сам  у јавности због залагања за угрожена људска права, још од 1975. године.

Због чега сам жртва дугогодишњих политичких прогона, и других приказаних  злоупотреба са  здрављем, као  и стреса који из њих проистиче, што се све временом манифестовало као смишљена разорна aгресија, са циљем кажњавања, и последично, разарања здравља.

Да би тако дискретно, без пресуде, био уклоњен као потражилац ускраћених права и незаконито отуђене имовине.

 

Мени је у оваквим околностима деценијама  угрожено право на здравље гарантовано међународним конвенцијама, Уставом  Србије и законским прописима у Србији.

Доказ: Бела књига о здрављу-http://enlite.org/bela/06.doc.

Напомињем да сам почео људска права, из искључивог разлога да бих се бранио, а не да се бавим политиком, и да сам се учтиво обраћао држaвним органима да ми кажу у чему  грешим, да се исправим..

Безуспешно. То је та прича о жртвеним јарцима,  мене су деценијама претварали  распамећени  безбедњаци,( укључујући и Мирослава Мишковића),  у непостојећег непријатеља, „ пуковника ЦИА„у њихово приручно средство  за рад, да на мени добијају дневнице, тезге, да приказују како пролазе непријатељи, да ме претворе у учионицу, да на мени надолазеће недорасле асоцијалне кадрове жељне „ леба без мотике„,  подучавају насиљу и мржњи, некрофилији  као једином средству самоодржања, а на штету народа и државе.

На делу је политички реваншизам према мени  као борцу за демократију, и то од стране асоцијалних појединаца из редова претходног поретка који су још увек на значајним позицијама у судству и у државном апарату, који се не либе да се свете дан данас ономе ко им се раније замерио борећи се за демократију, да му сада опет угрожавају егзистенцију, здравље и голи живот.

Да ме тако тихо уклоне као неугодног сведока и жалиоца.

Иако су они формално уз Светски поредак, у души су остали затровани мржњом према непријатељима њиховог, бившег  поретка.

То је већ посао за психијатре.

Ови моћници све чине да ме јавно дискредитују у земљи  као „ агента ЦИА` ,а ван земље као „ Србина„. Да ли ме дан данас злостављају зато што сам „ агент ЦИА„. ? Или пак уображавају да су успели да ме лажно представе у свету као „ Србенду, сметњу светском поретку„.

Мене добро знају у свету, ко сам ја, лидерима  Србије су се у вези мене обраћали врло моћни западни политичари.

Уместо да услише захтеве светских моћника да испоштују моја права, они острашћено, усијаних глава, настављају оно што су чинили за време  Тита и Милошевића. једно им говори разум, а друго њихова затрована политичка бирократска индоктринација, у свести су „ мондијалисти„ а на нивоу подсвести„ бољшевичке непоправљиве бирократе„

На делу су продужени мафијашки покушаји   да ме заваде са поретком у Србији, представљајући ме као некакву бунтовну и сумњиву особу, која стално ровари против власти

Усташки фратри су наредили затворенцима  да маљем убију у Јасеновцу на Светога Саву јануара 1942.године рођеног брата моје мајке Вељка Поповића ( из породице православих свештеника) ,и њеног ујака Ранка Беатовића, ујака моје мајке, покојне Зоре Крсмановић (1914-2002),  девојачко презиме Поповић), из Братунца- Сребренице. Моји сродници су спашавали Јевреје од Холокауста. Усташе ( не Бошњаци или Хрвати као народ, они су наша браћа са којима су нас подмукло вековима  завађали, то покушавају и данас-Латини су старе варалице) су поклале двадесетак сродника за време  Другог светског рата, а неке и 1990-их година у Источној Босни. Опет су страдали од крволочне каме слова U на црним одорама  DIVIDER ET IMPERA у Сребреници и околини. (Мене је Насер Орић хапсио у Београду крајем 1980-их година, и Вука Драшковића, и поново правио Сребреницу 1990-их година) .

Уместо да живим у миру и да уживам плодове свога труда, принуђен сам да се у овим годинама прегањам  са истим онима који су ме  унесрећивали и моје  блиске у време претходних режима. и за време Другог светског рата.

Већина грађана Србије облепљене читуљама, агонизира у кананџама подмуклих  злочинаца који вешто укривају своја недела.и  окрвављена слова мржње на њиховим одорама..

Да тако обеспомоћени и обеспамећени грађани  не могу да  се бране од незаконитих приватизација, пљачки, да им се не врати одузето, да не буду обештећени, рехабилитовани, да кривци не буду приведени правди или лустрирани, да вечито остане њихов STATUS QUO.

Што би на делу значило укидање закона, устава, морала, културе и свих цивилизацијских норми и повратак Србије у мрак прошлих векова.

То желе они који управљају луткарским позориштем званим „ транзициони богаташи„.

Гео-политичка мапа планете се мења, ипак долазе боља времена, српске аутентичне елите су се у извесној мери престрашиле и истрошиле после пада  комунизма и надоласка нових времена транзиције, санкција, ратова, изолације Србије и  Срба.

Сада се Србија буди.

У САД и свету се дешавају значајне промене у корист Србије.

Долази време истине .

Захтевам од вас да интервенишете да се ХИТНО  донесе правична пресуда у моме захтеву за накнаду штете ( Високи касациони суд , РЕВИЗИЈА, поднета преко  Вишег суда у Београду -26.12.2016 године, и УСТАВНА ЖАЛБА Уж 10101-2016 од 29.1.2016). чиме ћете колико толико исправити трагичне пследице ваших непромишљених и незаконитих поступака.

Моја породица живи у беди. А неки од наших прогонитеља су милионери, а један је милијардер.

И тиме би доказали да сте се искрено определили за ствар препорода Србије и њених грађана.

Док Србија не раскрсти са отровним наслеђем прошлости , не може се окренути бољој будућности.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!