Владислав Ђорђевић: ПОЛОЖАЈ МУШКОГ РОДА У СРБИЈИ

Положај мушког рода у Србији је из дана у дан све тежи. Нижу се радикалнофеминистички закони који мушкарцима дају све мање права, а све више обавеза.

Ту антимушку атмосферу подгрева и школски систем. На вишим школама и универзитетима студенти уче да је мушкарац тај који треба да се мења, јер је „патријархалан”. Студије социологије, антропологије и „рода” уче да је „патријархалност” кључни проблем друштва. Дакле, мушкарци су кључни проблем друштва. Такав дискурс лезбофеминистички лоби је наметнуо и средњошколцима. Они се кљукају антимушком пропагандом у предмету „Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу”. Недавно је учињен покушај да се антимушка индоктринација уведе и у основне школе, чак и у вртиће. Иницијатор тог покушаја је лезбофеминистички лоби, а спроводилац Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Наша Влада је слепо оруђе лезбофеминисткиња.

Антимушку атмосферу подгревају и медији који мушкарца приказују у негативном светлу. Увек је он кривац, а жена никада.

Тај лезбијски гиноцентризам пренео се и на друштвене мреже које су пуне мржње преме мушком роду.

1. Какви су заиста мушкарци?

Има заиста лоших мушкарца. Њихова лоше дела треба осудити. Али нису сви мушкарци лоши. Већина мушкараца чезне за љубављу и уважавањем. Уколико то не добију, постају депресивни. А о мушким проблемима мало се води рачуна.

Посебно су на удару друштва разведени мушкарци. Државни систем им отежава живот. Ако имају дете, често наилазе на додатне проблеме.

Неретко жене њихову заједничку децу напујдају против очева. Још је горе то што такве жене и такву децу очеви морају да издржавају. Све то ствара стрес код мушкараца. Неки излаз виде у томе да се свесно одричу легалног запослења. Тако мушкарац лако може да остане без жене, деце и посла. Неки у крајњем очају изврше и самоубиство.

2. Ко води бригу о мушким проблемима?

Неки мушкарци излаз из проблема проналазе у напорном раду. Мушкарцима који раде цео дан не преостаје много времена за психолошку интроспекцију. На неки начин они живе одвојени од себе. Све им то даје осећај немоћи.

Неки мушкарци покушавају да реше стрес пићем. Али то није решење. Алкохолизам доводи до још већих проблема. Неки покушавају да се утеше услугама проститутки. Али то не доводи до трајног осећаја задовољства. Често промискуитет води ка још већим проблемима.

Неки срећу траже у коцкању, али то неретко води ка још већим проблемима. Све је то врзино коло. А када покуша некоме да се пожали, онда у очима друштва изгледа као слабић и кукавица. Стога се повлачи и тоне у депресију.

3. Ко решава мушке проблеме?

Феминизам инсистира на решавању женских проблема. Има у том и нечег доброг. Али ко решава мушке проблеме? Друштво врло мало пажње поклања мушким проблемима. Дошло је време да се призна да и мушкарци имају проблема и да су они често много драматичнији него женски. Пред мушким проблемима не смемо затварати очи.

4. Дискриминација мушкараца

Данас су мушкарци социјално дискриминисани. Размислите о абортусу. Право на прекид трудноће је искључиво право жене. Али тиме се повређује уставна одредба о равноправности полова. Код зачећа детета учествују оба пола, а код абортуса одлуку доноси само жена.

Размислите о разводима. Приликом раставе брака или доделе деце закон првенствено штити интерес супруге и мајке. Приликом раставе брака, бригу о деци у 90% случајева преузимају мајке. Воља очева мало се узима у обзир.

Размислите о радном законодавству. Оно је такође дискриминаторно према мушкарцима. Жене иду у редовну и инвалидску пензију раније од мушкараца. Тиме се такође крши уставна одредба о равноправности полова. Ако желимо равноправност, онда одлазак у пензију треба да буде једнак за оба пола.

Закон изричито забрањује женама рад на опасним и исцрпљујућим пословима. Тиме се такође крши уставна одредба о равноправности полова. Ако се један пол поштеђује таквих послова, неминовно се други на њих осуђује.

5. Женске бенефиције

Основна последица чињенице да радно право даје знатне привилегије женама јесте та да су жене неконкурентне на тржишту рада. Разумљиво је што послодавци избегавају да запосле жене, јер је то финансијски ризично. Претерана „заштита” жена тако чини штете и женама. Због њих се оне теже запошљавају. Лакше би се запошљавале када би на тржишту рада заиста биле изједначене са мушкарцима.
Али чињеницу да су жене неконкурентне не тржишту рада додатно злоупотребљавају феминисткиње наводећи је као оправдање за још веће женске социјалне привилегије. Тако се вртимо у зачараном кругу. Најпре жене добијају економске привилегије, које их чине економски неконкурентним, па се та чињеница користи као оправдање за давање нових социјалних привилегија. И тако у круг.
Боље је напросто свима дати иста права и признати чињеницу да су полови различити. Али то што је логично и праведно не одговара лезбофеминисткињама, чији је циљ деградирање мушкараца по сваку цену.

6. Закључак

Женски проблеми истичу се на сваком кораку. О њима се прича. Оне изазивају саосећање и сажаљење. Али и мушкарци имају проблеме. Они су често болнији и дубљи. Али о њима се много не говори. Мушки пробеми су истински социјални табу.
Социјални систем мушкарце дискриминише. Мушкарцима се додељују најлошији послови. Лишавају се права на децу после раставе бракова. Судови и медији воде хистеричне нападе на њих. Укупни резултат те дискриминације једа мушкарци чешће упадају у разне социопатологије и краће живе.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!