Остоја Симетић: Сумрак патриотских странака – шта даље?

Завршени су председнички избори. Јесу ли услови за представљање кандидата били равноправни? Не. Макар релативно пристојни? Никако.

Вучић је сурово злоупотребљавао утицај, како би себи обезбедио апсолутну доминацију у медијском простору током кампање. Изашао је на телевизијски мегдан само мами и тати, за време којег је, попут Мича Бјукенона, пружио и прву помоћ напредњачком активисти, знаном из партијских спотова, који је падање у несвест одглумио уверљиво колико и глумачки бардови из знаменитих „Чувара плаже“. Било је манипулација бирачким списковима, уцена запослених у јавном сектору, Путина непосредно пред гласање, армије ботова обијача прагова итд.

Но, све то не би толико штетило, да је алтернатива била јача, способнија и далековидија.

Шта или ко је алтернатива Вучићу? Можда Саша Јанковић? Не, он је још гори империјофилни и људскоправашки фанатик. Тај предводник васколиког паткичарства и неприкосновени вожд београдског хипстераја (кад нису на Копу или ако није леп викенд) имао је дрскости да јавно, као председнички кандидат, прихвати муслиманску пропагандну лаж о општинском геноциду у Сребреници, генерала Лазаревића назове злочинцем, а Космет независном државом. О његовом ангажману у лезбо педерској агенди нећу ни да говорим. Дакле, тај никако не. Још ми је гори од актуелног тиранина.

Онда патриотске странке? По свакој логици – да. Али та групација (ДСС, Двери, Стаматовић, СРС) није укупно добацила ни 10%. Ако бисмо им додали оне које је Џеремаја обмануо да је српски родољуб, опет их не би било нити петнаест процената.

Зар само тако мало људи воли своју земљу и схвата њен национални интерес? То би била права катастрофа. Ипак, уверен сам да је проблем у тзв. патриотским странкама и њиховој ситничавости, сујети, те неспособности ширег сагледавања проблема и могућности.

ДСС активно и стрмоглаво пропада већ десет година. Темпо топљења гласачког тела те странке је 50% сваког изборног циклуса. Тако је сада, једини доктор наука и професор универзитета међу кандидатима, Александар Поповић, једва пребацио 1% гласова. Који је још сигнал тој партији потребан да схвати да без свеобухватних промена, вероватно и самог назива, никада неће успети да се врати у српску политику?

Александар Поповић

Хипотека недоследности странци која је свој имиџ управо градила на части и поштењу јесте заслужени камен о врату који је стално вуче доле. Не можете бити главни носилац процеса добијања студије о изводљивости, а неколике недеље након тога љути евроскептик. Није нормално да два пута добијете шансу да уништите петооктобарску републику и странке које су нас, у том замешатељству највише ојадиле, ДС и Г17+, а ви их узмете у владу. Ако тако чините, морате пропасти. Чак ни два сусрета Војислава Коштунице с Поповићем и Милошем Јовановићем, сасвим случајно ухваћена објективима Новости и Спутњика, нису ништа помогла. Можда тек толико да се надмаши легендарни Мирослав Паровић. Чињеница да је бивши локални челник ДСС-а, касније Вучићевог сателита под командом Ненада Поповића, добио више гласова од вазда омиљеног ДСС-овца Аце Попа, говори да је ова странка издахнула.

Двери већ дуго показују запањујуће висок ниво политикантске грамзивости. У нади да ће свом ослабљеном коалиционом партнеру из 2016. отети коју стотину гласова, подржале су Санду кад је љагала странку којом је председавала пре тога, и нису желеле договор око заједничког патриотског кандидата. Поверовали су да је баш сад право време да дограбе већину коалиционих гласова. Шипак. Иако је Бошко савладао технику сликања селфија, што с Пернаром, што у позоришту, иако је „опуштено“ и младалачки ћаскао са партијским миленијалцима, те променио фризуру и уподобио одевање трендовима, импозантних 2,5% остаде му бедем непробојни. То је вероватно због изборних неправилности у Бојнику.

Војислав Шешељ

Шешељ је успео да за кратко време преполови радикалски резултат са прошлогодишњих избора. То му је пошло за руком упорним одбијањем да раскринка Вучића. Уместо тога понашао се као његова кокершпанијелка. Критика нашег каудиља сводила се на то како је образован, начитан, интелигентан, имун на паре, вредан и способан. Чак ни радикалски бирач није толико наиван да то не примети. Црвени војвода је, од повратка из Хага, бесно кидисао на „десну“ опозицију и на Драгицу Николић, жену Дипломислављеву, а Вучићу се нудио бесрамније од тајландских травестита. Зато је његов политички бунар заслужено боравиште.

Помињани Стаматовић је направио одличан резултат, доказујући да човек који брине за локалну заједницу и посао власти у њој ради поштено, може да оствари незанемарљив резултат и на националном нивоу. Ипак, он сам није калибар за српског ослободиоца.

Вук Јеремић

Патриотска опција је доживела потпуни слом. Потучена је до ногу. Тај тренд је уочио лукави Вук Јеремић и покушао да загради празан простор. Но, српски политички Мефисто, поштени вратилац књиге у библиотеку, схвативши Вукову намеру и опасност с десна, муњевито је реаговао, усмеривши своју артиљерију на њега и збрисао га, заједно с милионима за гала кампању које је однео ветар пораза.

Често помињана дефиниција лудила као чињења истог уз очекивање друкчијег исхода, морала би да буде путоказ гореописаним родољубивим странкама. Време је за нову патриотску политичку снагу. Све те странке и још неке мање организације, као и појединци од струке и угледа, морају да формирају нов политички ентитет, као дугорочни ослободилачки пројекат, који би пажљиво осмишљеном реториком придобио бираче за дуготрајну борбу чији исход ће бити јака, према грађанима поштена, богата и независна Србија.

Сваког петка читајте чланке Остоје Симетића

 

8 коментара


  1. Човек кад обећа то и испуни ако и заборави можда је тако требало да буде.Остају успомене.Све што је аутор написао одличан је преглед фамозних избора. Нажалост опет изгледа идемо по мраку а где ће се светло појавити остаје да видимо.Победник жели да буде нова копија већ виђеног доживотног председника .Ипак оно што жели можда испуни а ми то што се зове народ нисмо птичице да живимо од његових мрвица али ускоро нећемо имати ни то па ћемо вегетирати.Можда као ниоткуда као Супермен у нама се јави снага а мислим да је има да устанемо и изборимо да овај живот у овој земљи има смисао и да трајемо, развијамо и идемо напред.Идемо даље и лоше има крај па дође добро.

     
    Одговори

  2. Постоји ли десница у Србији? Десно је ка Господу,а ове ……

     
    Одговори

  3. „Patriotske“ stranke, kako ih vi apsurdno nazivate, nemaju ni podršku ni mesto u Srbiji. Zašto? Zato što su prizemne, ostrašćene i privlače samo najzatucanije i najgluplje među ljudima. Desnica ne može biti efikasna bez intelektualaca, a desnica u Srbiji nikakve intelektualce nema. Evroskepticizam i zdrav nacionalizam ne može na pravi način predstavljati nijedan od ponuđenih kandidata, a privući nove glasače oni ne mogu ni u snu. I ovi što glasaju za „patriotske“ stranke su uglavnom primitivni jadnici koji još uvek ližu „čudotvorne“ ikone. Sada je 2017. godina i te gluposti više ne prolaze ni kod staraca. Ako ne uključite mozak u vašu ideologiju, nestaćete sasvim. I trenutno to nije nikakva šteta.

     
    Одговори

  4. Дакако, смањити дуг земље на 8 милијарди уз привредни раст, нема никакве везе са „лизањем икона“ већ је резултат поштеног патриотизма. Једнако, пљуцкање по том резултату и националистима који су исто остварили, а подржавање оних који су дигли дуг на 16 па на 26 милијарди уз општу пропаст, резултат је лизања дупета Титу и Че Гевари, а не здраве памети и патриотизма. Такав антинационилизам који брљави о „лизању икона“, на крају се заврши лизањем папуче папи у Риму. Ништа ново. Некад Дамјанич, данас Дамјан.

    Но, аутор барата делимично произвољним проценама, па отуда и странпутица у закључивању.
    Сврставати Шешеља или Вука Јеремића у „националну опозицију“ је неприхватљиво. Тако се уноси забуна шта у опште јесте национална опозиција.
    Друго, не може се велико замерити кандидатима који се залажу тачно за оно што сондирања јавног мњења показују ВЕЋИНСКИ став друштва.
    Треће, нико са ваљаним осигурачима у глави не би гласао са ЛУЈ-овца и психопату Јанковића. Без обзира на облик средстава информисања која користе, свако је довољно паметан да таквог одбаци, сем ако сам није ђубре.
    Или, фамозни „Прелетачевић“. Држава је озбиљна ствар, не зајебанција. Ако гласаш за некога, рачунаш да тај вреди да води државу. Сад, револт, ово-оно, али шта’ш ако аветан победи у фамозном „другом кругу“? ТО да буде председник? Дакле, и за њега су гласали „неспособни за политику“ олити идиоти, или барем дописни чланови за азиле ментално недовршених.

    Да на цца 4% заврше они који репрезентују 60% народног мишљења, а да 90% узму они који отворено против истог тог народног мишљења, није нормално.

    Уситњеност кандидата, апстиненција?
    Па ево: Нека се „патриотска опозиција“ удружи, макар ја имао друго уверење шта је патриотизам и „избаци“ једног кандидата. Нека и ДСС промени име. Ево, и ја са породицом да изађем и гласам, и тако сви слични мени. И? не би накарикали више од 17%.

    Народ лаже.
    Тај народ је урлао „Америка и Ееенглееескаа, биће земља (хватање ваздуха) …ПРООООлетерскааа!“, а истовремено су грабили УНРА пакете са млеком у праху.
    Ево, 74 године Србија се чисти од Срба. Србе даве, прогоне и уништавају. А Запаћују се титоиди и трабанти. Тако се „згражавало“ када је Вук (док се сумњало да је Србин) љубио у руку неку бабу, а сад не сметају Меркелова, Курц, Блер и Шредер.

    Народ хоће Тита. Сулудо, али управо то хоће. Зато Вучић може да каже „Правим нову Југославију плус Албанија!???“ и „остане жив“! Луд човек, али пролази. Ако не он, онда Јанковић. Исто то. Иста психопатологија, само мање земљачка. И мало другачија реторика.

    Није „десница“ пропала. Пропали су Срби, као народ. Треба храбрости да се то каже.
    Шта остаје као задатак.
    Упорност. Постојаност. Љубав, вера, нада.

     
    Одговори

  5. Наиме,НИКО НИЈЕ НЕСЛОЖАН КАО „ДЕСНИЦА“.Све време се зна да та „десница“ има од прилике 20% подршке у народу.Сујета се може приписати лидерима и идолопоклонству.тако да то и не може бити десница.Највећи терет сносе ДСС као права десно-демократска са идолопоклоничким вечним односом са Коштуницом који опет као познат сујетник има синтагму „после мене потоп“,па такав и Дсс.Поред њих и комунистичка-босанско-крајишка „десница“ СРС,која сада Шешељ да им каже идемо у СНС,они би тамо отишли без проблема.
    То је суштински проблем.Двери то нису ни Стаматовић,они су мали али бољи и по резултатима и по опхођењу део ове „приче“.Људи не требају нама странке,левог и десног карактера,таква подела свуда је умрла,само код нас још живи Кардељева социологија и политичка економија.Ти предмети су свуда изумрли.Коштуница је имао 2.000.000 гласова против Лабуса који је имао 1.000.000 тако што је сав отаџбинољубиви народ и „леви и десни“,гласао за њега.Ако то преведеш на садашње стање,ова опција би имала власт и председника.Дакле једино решење је свенародни отаџбинољубиви и „леви и десни“ покрет,а странке у „канал“.Ову тезу заступам од наведених избора с почетка 2000-тих до сада и ништа се није променило.Свако је дувао у своју тикву или скуте лидера.Тако то не бива.Према свецу и тропар.

     
    Одговори

  6. Као што написа Ивковић, треба погледати истини у очи, а та истина је горка и сурова. Није пропала десница, пропао је народ.

    Пропао је на свим могућим пољима, деградирао, капитулирао, атрофирао, нестаје и у духовном и у физичком погледу. Разградили су нам све оно у шта је Србин, традиционално имао поверења. Војску и Цркву, пре свега, као некакве тачке везивања српског националног јединства.
    Годинама су нам наметали терет колективне кривице, постављали нам највећи шљам на кључне позиције у држави. Обесмислили су сваки вид борбе за слободу и промовисали онај највећи талог, који, да Бог још хода по земљи, не би из куће смео да изађе, а не да води државу.

    Када на то додамо сјајан и јак темељ за разградњу Србије, оличен у тој вишедеценијској збуњености секташким југословенством, просто је чудо да смо се и до сада колико-толико држали. Русе су рецимо, сломили много пре нас и занавек подметнули поделу која највероватније никада неће ишчезнути из руског народа.

    Погледајмо људе око себе. Ако покушаш да отвориш неку значајнију тему или покренеш ричу о ономе што је стварни разлог пропасти, или наилазиш на тоталну негацију од саговорнка, или још страшније, апсолутну несвест о било каквом питању које превазилази Станијино гостовање код Марића или концеру Гоце Тржан у Копру.

    Дакле, српски народ је болесник. Сада треба дијагностиковати узрочнике болести овог јадног пацијента. Када се лоцирају узрочници и констатује тренутно стање, потребно је поставити чврсте темеље који би трасирали дугорочни и неизвесни пут опоравка.

    Како ствари тренутно стоје, нема пуно разлога за оптимизам, али се не сме ни клонути духом. Бивало је и страшнијих тренутака у историји Србије…

     
    Одговори

    1. Странке у Србији су интересна друштва, све до једне.
      Тако је одувек било а биће и надаље.
      Ког члана странке је, упште, брига за народ сем за самог себе и свој положај у странци.
      Важно је бити што више ближе чантри и налапати се ако се има могућности.
      Ту су сви исти без разлике и зато постоје прелетачи, када се чантра овде испразни, има негде пуна па трк тамо.
      То је затворен круг у коме нема места за велике идеје, наслове, термине и све остало што неки сматрају да покреће те партијске пацове.
      А народ, народ је сива маса без мозга која, када је доведена на ивицу опстанка, продаје свој глас за кило зејтина.
      Било је и о томе на овом сајту, не сећам се неко је показао колико вреди србски глас и србски образ.

       
      Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!