Зека Поповић: Јапански трактор на српској земљи

Пронађем пре неки дан овај горе оглас на једном српском порталу.  Зашто ми је упао у очи и побудио моје интересовање?

Оглас се односи на половне јапанске тракторе, који се могу купити ако се јавите на овај оглас.

Који је разлог да се појавио овај оглас на српском порталу?

Очигледно је да су трговци у далеком Јапану чули да је у Србији затворена некада позната фабрика трактора ИМТ.

Фабрике више нема, али то нема везе. Срби ће сада да ору своје њиве јапанским половним тракторима. Нису им ваљали нови српски трактори, па затворише фабрику која је радила више од 50 година и која је направила неколико стотина хиљада трактора од свог оснивања. ИМТ трактори, додуше, мало остарели, још увек ору српске њиве и њиве по бившој Југославији, као и по неким земљама у Африци и Азији. Некада су били добри и Србима и још по некима из целог света.

Да ли се ико више сећа „Икаруса“, „21. маја“, „ДМБ“-а, „ФОБ“-а, „Фрада“, „Телеоптика“, „Инсе“, „Змаја“, „ИКЛ“-а, „Пупина“, „Прецизне Механике“, „Борца“, „Рекорда“, „ИМТ“-а, „ИЛР“…

Овде су набројане фабрике београдског басена и већином су из металског сектора. Неке су сигурно изостављене. Заборав чини своје, па и код писца ових редова.

Када бисмо направили списак свих фабрика у Србији које су уништене, распродате и покрадене у задњих петнаест година, тек онда бисмо схватили колике су размере пропадања српске привреде. Рекао бих, библијске!

Колико је људи радило у тим фабрикама? Колико инжењера, техничара, мајстора свих занимања и профила.  Било је ту и економиста, правника, лекара…

И онда је дошло ово неолиберално капиталистичко време које су Срби радо прихватили, не размишљајући шта ће им се десити. А десиле су се ружне ствари, у толикој мери да је српски народ, тренутно, на ивици опстанка.

Странци откупљују српске оранице, отварају трговинске ланце, Срби им праве нове хале, граде инфраструктуру и дају новац да би ти страни “инвеститори“ отварали по Србији “фабрике“ које запошљавају по 200-300 радника. Све то се представља као велики успех Владе или партије на власти, било неке прошле или садашње. Колике су плате радника, колики профит праве инвеститори, колико остаје Србији, то нико не зна. Обично кажу да су то пословне тајне. Мада, неки тврде да се захваљујући тим тајнама провуче доста корупције, лоповлука и разних марифетлука, о којима поштен свет појма нема.

Зна се и познато је да већина тих страних “инвеститора“ третира српске раднике као радну снагу која је ту да буде задовољна што рмбачи за 30-так хиљада динара месечно без икаквих људских и синдикалних права.  То пословодства крију, а радници ћуте, јер се плаше отказа. И то мало цркавице од плате некима је последња шанса за опстанак, јер знају да следећи посао више неће наћи, поготову ако се ради о малим местима у Србији.

Ови, који су остали у Србији, знамо како живе. Шта је са онима који су отишли из Србије, који су се иселили и који се, већина њих, никада више неће вратити.

То су махом млади и школовани људи, будућност Србије, који нису могли да нађу перспективу у Србији.

Млад човек се школује да би сазнао и научио, да би почео да ради, да стиче искуства и знања. Да буде свестан Света око себе, да га процењује, да нађе своје место у том Свету. Да створи породицу, потомке, да остави траг иза себе, да зна да није улудо протраћио време и живот који му Бог подарио.

Србија се зато испразнила и опустела. Села су нам празна и запарложена. Тек по неко страчко домаћинство, које ће се угасити кроз неко време. Нема деце, нема школа, само пустош и оронула земља, која стење под теретом самоће и тишине.

Пре неки дан рече једна државна функционерка како не би било лоше, а и да би било хумано, населити опустеле делове Србије избеглицама из Сирије, Пакистана, Авганистана, који су кренули пут Западне Европе бежећи од рата у својим земљама. Да ли је то решење? Да ли ће то Срби допустити? Да ли нам следи турчење на нови, модеран начин, европски, ЕУ начин?

Како год, да ли ћемо допустити да они половни јапански трактори са почетка приче преору кости наших предака? Докле смо спремни да будемо неодговорни према самима себи, својим прецима и својим потомцима?

Или је више сасвим свеједно и неважно?

Написао и поставио

Зека Поповић

Поставио/ла 21st December 2015 Zeka Popovic

Зекаоница

ПС: У чланку је наведена цифра плате која је данас мања и износи 25000дин. и мање. За годину и нешто јаче нисмо напредовали ни милиметар. Колико смо напредовали у назад нека читаоци оцене. Такође, десило се још један, битан друштвени напредак. Деца имиграната су кренули да уче по српским школама, да се школују, да уче српски језик, да се социјализују и ,вероватно, спремају да постану равноправни чланови српског друштва.

У сваком случају неко ће наследити оне оранице споменуте на почетку чланка.

Да ли ће то бити Срби или неко други?

Зека Поповић

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!