Ђорђе Ивковић: КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ?

Времена су уистину тешка, и не може да се живи као за Титова вакта када је у свакој „радној организацији“ било двоје ћата на једног радника. Да, беху то добра времена, па добра деца добрих беспослених ћата плачу за тим добрим временима када беху добри вечити студенти са добрим стипендијама које они неће враћати и добрим запослењима без обавеза. За тим добрим временима плачу и деца пролетера који нису морали много да раде, а кад дође време копања ку’руза, увек се може добити боловање. У осталом, „боловање“ беше средње име радничке класе. И свињска полутка преко Синдиката. Млађи не знају за култ свињских полутки, али то је био врхунац социјализма у нас. Ку’ћеш више? Им’о си бесплатно школовање и здравство и свињску полутку, и хај објасни некоме да нема ништа џабе, него си био дебил на трошку сопствене деце и унука, који ће све твоје џабалебарење и будалесање морати да отплате и на нос да им изађе.

Нико није толико глуп да то не разуме. Штос је у томе што је свако рачунао да ће своје дете да удоми благовремено. Да ће бити вештији од комшије и од кума. И даље ће да хвали Тита, а дете ће да буде збринуто у некој проевропској синекури. Да све буде исто и кад њега нема.Шта се десило?

„Јавна предузећа“ су постала „Врата народа“. Догодила се велика сеоба лумпен-„службеника“ из привредних предузећа у јавна предузећа. Сав титоистички ћатински бофл се тим путем преселио, па је постало општи тренд. Сви знамо шта то значи, и не замерамо комшијама. Све је то људски, одвећ људски. Ко има право и мач у руци, да неким вишљим моралом спречава родитеља да спасе дете беде? А, да, Србија је у беди.
Да ли разумемо просту ствар да је Србија у беди и да само ко је на државним јаслама или прикачен за њих, може да живи?
У једном реномираном ЈКП у Новом Саду, службеници долазе сат и више пре почетка радног времена. Да би заузели столицу. Нема за све.

У другој, још реномиранијој јавној установи, новопримљена млада службеница, чудом патријархално васпитана, се затвара у клозет, тзв WC, и тамо са мобилног телефона чита молитве не би ли издржала, јер је у канцеларијама стање горе него у „Паровима“. Доколица је оружје ђавола. Нема посла, а људи затворени у магичну коцку, па ко кога и ко опстане.Онамо човек седи кући и у десет ујутро пије јутарњу кафу. Запослен у Јавном предузећу као саветник, без обавезе да долази у зграду. Можете га видети на ТВ како се бори за нову, савремену Србију и Војводину ван ње.
Па које критеријуме треба да испуни успешан становник онога што се некад звало Србија?
Постоје три неприкосновена критеријума за успех у Србији:
• Да си са брда. Мајка Динара. Опћенито из Аустругарске.
• Да си комуњара. Што одвратнија, то боље.
• Да си лопина. Фукара, ништак.

За диплому никада и није било проблема.
Ако испуњаваш сва три критеријума, можеш бити Премијер, министар од важности, председавајући УН, или слично.
Већ мањкавост по једно критеријуму те битно срозавају. Јеси с Брда, јеси комуњара, ал ниси лопина. Па ето, можеш бити песник, нико ти не брани, чак и академик, али да се не трсиш. Штампаће ти књиге и прочаја.
Можеш бити и лопина и комунац, али ако ниси и са Брда, не може ни коридор да те западне, него само пут за Непричаву. И слично.
Можеш бити лопина с Брда, па ето ти аеродром или рудник, телевизија и контроверзни бизнис. Мало ли је?
Ако испуњаваш само један услов, имаш столицу. Седи ди си, ни за ди си ниси.
Нема боље потврде о ваљаности постављених критеријума, од председничких избора који се управо спроводе. Па да видимо (Стање на дан избора):

Кандидат Квота
Аустроугар Комуњара Лупеж Испушена муштикла Пондерисани критеријум
Александар Вучић 1,02 ++ +++ +++ + – – 9 (-2)
Саша Јанковић 35,00 -? +++ +++ + – – 7 (-3)
Вук Јеремић 40,00 ++ ++ + + – – 6 (-2)
Војислав Шешељ 90,00 ++ +++ ++ — 7 (-3)
Л. Махимовић Бели 100,00 — + ++ – – + 4 (- 4)
Бошко Обрадовић 800,00 — ++ + + + – 5 (-3)
Саша Радуловић 850,00 ++ ++ ++ – – – 6 (-3)
Александар Поповић 900,00 ++ ? ? + – – 3 (-2)
Остало, небитно.
Да ли је ово будућност Србије?

Али, шта са свом нашом децом која не испуњавају ни један од услова? И које смо васпитавали тако да се не прилагођавају таквом систему вредности, ако су вредности у опште у питању? Међутим, ту су и деца која су по себи „социјално и политички неприлагођена“ и исконски одбијају да постану део овог трулог система?
Пасош? Да! стотине хиљада најбоље наше деце су тако једном за увек сели у авион, да се никад не врате и да им деца буду добри грађани и, (не обавезно), пилоти који убијају малу децу.

Како способни Срби који су добри целом свету, нама не ваљају, а ваљају нам мутави Чипуљичани?

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!