Остоја Симетић: Кад ти Дуда каже да си за клупу – испоштуј га!

Наслов је позајмљен од једног духовитог твитераша, поштоваоца Душана Ивковића и Саше Ј. Да се односи на кошарку, порука би била потпуно оправдана, али није тако, она циља да утиче на политичко опредељивање народа.

Дуда Ивковић, као и сваки други човек, има право на политичко мишљење и ангажовање. За мене је спорно само то, што се његов политички став корисити као доказ политичке исправности кандидата којег подржава. Не видим због чега је партијски избор Душана Ивковића, кошаркашког тренера у пензији, меродавнији од мишљења неког столара, ратара, електроинжињера, фармацеута или обућара. Фасцинира ме склоност народа да се нерационално одушевљава политичким ставовима некомпетентних људи, на основу њихове популарности стечене у спорту, на естради или у уметности. Сличан је и феномен Белог, о чему сам писао у једном чланку.

Зашто бих ја марио шта о политици мисли Дуда? Да ли исправности његовог става доприноси то што одлично познаје пик енд рол? На који начин ће му у процени нечијег економског програма помоћи фантастична стручност у постављању зоне? Колико је разумевање значаја транзиције у нападу од користи при разматрању стратегије образовања? Може ли искуство у постављању спољне шутерске линије помоћи код оцене спољне политике коју неко предлаже?

Остоја Симетић

Ако су одговори – не, онда је значај његовог страначког опредељења истоветан ономе било ког другог човека, а сва хистерија око његове подршке Јанковићу је одраз примитивизма и идолопоклоништва. Ваља раздвајати симпатије према личности и њену стручност/релевантност у одређеној материји. Рецимо, Кнут Хамсун је био феноменалан писац, иако је подржавао Хитлера. Соња Хени, истоветног политичног осећаја, је дивно клизала. Тако и Дуда није мање сјајан тренер што подржава Јанковића, нити је због његове селекторске каријере став који заступа ишта важнији од опредељења неког аутомеханичара.

За процену тежиње његових аргумената, ваља разматрати искључиво њих, без осврта на Дудину професију.

Урбаноиди, који су похрлили за Јанковићем, а представљају се, и осећају, као интелектуални крем Србије, махали су Ивковићевом подршком, као Бошко Југовић крсташ барјаком. То им је био доказ да су они та „нормална и пристојна“ Србија. Дуда је био напољу. Тамо је стекао име. Освајао је светске и европске медаље. Признат је на западу. Све ове тезе, нашим грађаноидима, јесу необориви доказ важности политичке подршке бившег кошаркашког тренера њиховом љубимцу. Они уопште не схватају, да их такво мишљење чини потпуним паланчанима, искомплексираним тинејџеркама жељним Елвисове знојаве марамице и групи стадом без критичке свести. Колико су само пенили на било какав полемички тон, а свакога ко би покушао да докаже безначајност Дудине кошаркашке каријере за релевантност његовог политичког резона, разапињали би на обрнути крст. Елем, па то је Дуда! Зар његова реч није све и свја?

Зоран Гајић

Онда се десило 650 потписа. И међу њима је било спортиста, о глумцима, певачима да и не говоримо. Било је и професора, чак и академика, али они за ову причу нису важни. Зоран Гајић! Зар он није препородио српску одбојку? Његова светска и олимпијска злата не бљеште? Што је Дуда бољи од њега? Нису му Јанковићеви гласачи трчали на дочеке? Нису му скандирали? Слободан Бранковић. Он није био атлетски шампион? Није селектор? Милан Гуровић. Није дао ону тројку Американцима у Индијанаполису и то с Дражом на руци? Ненад и Предраг Перуничић нису рукометне легенде? Драган Џајић. Није више српски Пеле и шта ти ја знам?

Одмах су исти они одушевљени фанови негдашњег репрезентативног тренера осули дрвље и камење по људима које наведох и остатку до збира од 650, чак и већом снагом од оне исказане у масовном „харекришнању“ поводом Јанковићевог задобијања Дудине потпоре. Те плаћеници, те никакви људи, те уцењени положајима у савезу, те безвредни спортисти… „аргумената“ колико ти душа иште. Ипак, кад је неко рекао да се Ивковић срди на режим што неће да му легализује викендицу и прети му рушењем исте, то је одбачено као бласфемично. Откуд би један Дуда из личног интереса политички иступао?! Он то никада себи не би допустио. Зоран Гајић, наравно, би, јер он је олош и гњида, то цела земља зна, зар не?

То је, већ, лицемерје. Или је став и Дуде и ових осталих једнако значајан или једнако безначајан. Ја мислим да је ово потоње исправно. Тачније, не безначајан, јер то су људи, али, a priori, само онолико значајан колико и сваког другог грађанина Србије. Ако је оправдано претпоставити да неки са списка имају лични, материјални и/или каријерни интерес у целој ствари, зашто се то не би смело помислити и за Ивковића? Ако је за њега потпуно извесно да делује искључиво искрено и без рачуна, зашто то не би била истина и за неке од људи са списка?

Лично, не могу да верујем да ико, ко није озбиљно ретардиран, подржава Вучића без сопственог интереса, али то уопште није поента мог чланка. Кључна теза јесте да је потпуни кретенизам уобличавање сопственог политичког мишљења према ономе које исказују ваши љубимци из света спорта, естраде, филма или музике. То везе с везом нема. Можете волети и Николу Која и Лазара Ристовског као глумце, а ни жуте банке не давати за њихов политички избор. Може вам пријати музика и Владе Георгијева и Мериме Његомир, а да то ни најмање не утиче на ваше партијско опредељење. Лопта, микрофон, драмски текст јесу само њихови алати, а фудбал, представе и концерти су њихов посао. Волите их или не волите због тога чиме се баве, исправније, волите или не волите њихов рад, а нека то ни најмање не утиче на ваш политичко идеолошки избор, јер вам од њега живот зависи, а праћење њиховог посла је само и једино забава.

Ја бих волео да људи о политици самостално промишљају, да се труде да што више читају и разговарају с онима који много знају. Желео бих да сваки грађанин Србије тражи информације и копа за знањем, како би његов избор што више био плод разума, а мање начињем под утицајем кампање, спиновања, идолатрије и политичке естраде. Жао ми је кад видим да некога насамаре политикантске ајкуле и ухвате га у мрежу на мамац у виду неке познате личности с којом остваре одређен „дил“ или чак та „селебрити“ персона и искрено верује дотичном политиканту.

Баталите жонглере, гутаче ватре и ходаче по жици. Не допуштајте себи да вам они обликују мишљење. Нико не сме да вам буде идол. Мислите! Рашта вам је Бог дао памет, него да је користите?!

И, да, политика јесте важна и не, не мора да буде нечасна и прљава. Она јесте важна, јер се бави нашим животима чак и онда ако се ми њоме не бавимо. Зато, ваља да политичком опредељивању посветимо дужну пажњу, свако од нас, ако јесмо одговорни људи. Све се то нас тиче. Не дешава се неком другом. Као што каже Толстојев кнез Андрија Болконски, или смо лакеји, па нас се послови наше госпоштине ништа не дотичу или смо племићи и официри, па нас се тичу.

Сваког петка читајте чланке Остоје Симетића.

 

6 коментара


  1. Да, исправна теза.

    Апсолутно је неприхватљиво величати политичке ставове људи из света спорта, шоубизниса осталих области индустрије забаве, те дизати их на некакав пиједестал недодирљивости.

    Мени је све то смешно, али у питању је сјајан индикатор тога колико су људи изгубили моћ самосталног, здравог резоновања, промишљања и објективног сагледавања узрока друштвених појава.

    У данашњим друштвено-политичким системима, трајно је нарушена хијерархија друштвено корисних делатности, и чак, и многи људи који имају некакву свест, ипак не успевају да забаву, оставе на нивоу забаве, и да схвате да то што неко савршено удара лоптицу преко мрежице, не значи, априори, да је релевантан за неке друге послове. Исто тако, ако неко закуцава преко 3 противничка играча лопту у кош, не значи да има исправан политички резон или националну свест.

    Међутим, у данашњем свету спектакла и површности, ето, много су важне подршке ликова из индустрије забаве. И, тако је то на свим странама.

     
    Одговори

  2. Требало би да буде баш супротно. Политичке ставове људи из индустрије забаве треба узимати са великом резервом зато што су ти људи део система и што њихов постао буквално зависи од тога да не излазе из оквира политичке коректности. Овде имамо посебно смешну ситуацију да човек неспорне професије и неспорног професионалног успеха подржава једну људскоправашку гњиду, једног паразита, чији је једини посао, годинама, био да ради у корист педера, Цигана и белосветске руље, а на штету Срба. С друге стране, ни један од „патриотских“ кандидата не предаже укидање функције „заштитника грађана“. Не заборавимо то.

     
    Одговори

    1. Добар чланак.Ко зна можда се људи опамете и послушају Ваш савет да више читају и раде на себи јер то може само да буде корисно .Желим Вам пуно среће и успеха у будућности и да живот није само ова туробна стварност пуна горчине и неизвесности.Све се мења па нека буде на боље,лепше, успешније и то не само за појединца него за све.

       
      Одговори

  3. Слажем се са аутором, али ако случајно неки Јанковићеви ботови натрапају овде, рашчеречиће га као сендвичара.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!