АЛЕКСА МИЈАИЛОВИЋ: ПРШТИ, ПРШТИ У ГСП-У

 

По угледу на Запад и у Србији мањине и маргиналне групе имају много већа права од већинског народа. Заштићени су ко бели медведи.
Очај и безнађе у којима смо се нашли све нас чешће наводе на помисао да се лажно њима придружимо. Враг је однео шалу. Дотакли смо дно живота.
Тако на пример, један мој познаник, иначе возач трамваја у ГСП-у „Београд“, у шали па превали, рече пре неки дан да не зна да ли да иде у Цигане или педере. Међутим, за Циганe му је неопходно знање њиховог језика, које не поседује, док по природи није педер.
Али, ни ти веома утицајни прозападњачки активисти на власти и у многобројном невладином сектору, нису наивни, не примају све здраво за готово, те у та удружења маргиналних група не примају свакога, већ прво проверавају. Због свега тога се, на пример, данас у београдском саобраћајном предузећу, ГСП-у, дешава нешто до скора незамисливо, невероватно, непојмљиво, скандалозно, за неверовати:
Као и у свим другим државним предузећима и у ГСП-у „Београд“ захваљујући, пре свега владајућим политичким странкама и њиховoм беспотребнoм запошљавању својих присталица, постоји вишак запослених и сви се у њему плаше да не буду од стране Управе проглашени технолошким вишком и да на основу тога не добију отказ. Од тога су изузети припадници маргиналних група, а међу њима и хомосексуалци.
Имајући то у виду, односно, знајући за то, неки од запослених су се јавно декларисали да припадају ЛГБТ популацији. Међутим, код Управе предузећа као и код оних других, нормалних радника, то је одмах изазвало сумњу да они нису стварно хомосексуалци, већ да се таквима лажно представљају како би били изузети од могућности да буду проглашени технолошким вишком у предузећу.
Због тога, ових дана пршти, пршти, на све стране у предузећу. Наиме, декларисани педери у ГСП-у да би доказали да се не представљају лажно и да би се заштитили, били изузети, од могућности добијања отказа, у радно време, по погонима и у канцеларијама предузећа, упражњавају хомосексуалне активности лажно, кобајаги се кријући, а у ствари желећи да их други виде шта раде, како би на тај начин била потврђена, доказана њихова декларисана опредељеност, сексуална склоност, да не кажемо настраност.
На крају, извињавам се свима онима код којих сам пишући о овом истинитом дешавању, о данашњој друштвеној збиљи, стварности у Србији, изазвао мучнину, одвратност или гађење.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!