Остоја Симетић: Миленко Јованов – мој друг

Да се људи мењају и кваре, није нека тајна нити ново откриће. Ипак, кад је Миленко Јованов „ујео пса“ изјавом о тобожњој господарици српске нарко мафије, супрузи, мени не нарочито симпатичног Вука Јеремића, оборени су неки рекорди у параполитичким дисциплинама „лично бешчашће“, „тешка ретардација“, „врхунски идиотизам“, „тотално кретенство“, „бљување фекалија“… дописати по жељи и тренутној инспирацији.

Наташа Јеремић

Замишљам само Наташу Јеремић, како дели налоге дилерима дроге и уговара испоруке хероина и кокаина с Талибанима, Колумбијцима и агентима ДЕА. У Србији пак, постројава криминалце, убице и дилере који за њу препородају наркотике, а они јој признају ауторитет и командно место, ваљда из страха да их не ишамара или упуца хеклером. Шиптарска мафија, у широком луку заобилази Београд, страхујући од сукоба са Наташом Јеремић, за коју се прича да их већ потискује из Чешке и Италије. Кажу да има тешку песницу, те да се, за престижно место вође нарко бизниса у Србији, изборила и честом тучњавом с конкурентима по београдском асфалту.

Да се данас снима Тесна кожа, а да је Бата Живојиновић жив, засигурно би изгубио од Миленка, улогу живописног Сотира Миливојевића, званог – Ђубре.

Јовановљево улизиштво према новом вођи и питбулисање на његове политичке опоненте је енциклопедијски пример „трансфера блама“, нарочито за нас који смо га некада познавали. Додуше, иста је фаца, иста боја гласа, покрети, мимика, али није то исти човек (да ли је човек уопште?). Када би требало пронаћи реч која га најбоље описује из ДСС-овских дана, определио бих се за – благ. Тачно, драги читаоче, чуди се колико хоћеш, али управо: благ.

Упркос том маниру у опхођењу, јавно наступајући одавао је утисак одлучности и посвећености, понекад и жестине. „Добар вам је онај Јованов.“ често су ми говориле комшије и колеге, након што би га виделе и чуле на телевизији. „Да, да, тај је прави ДСС“, одговарао бих ја, настављајући да им објашњавам како је странка препуна таквих, младих и паметних, а бескомпромисно патриотски опредељених људи, те да смо, због тога, једини прави избор за сваког поштеног Србина.

У личним контактима с члановима странке, није показивао осорност, за разлику од многих који дођу на неки виши организациони положај. Не сећам се да сам упознао човека, унутар странке, који би имао лоше мишљење о Јованову.

Када су партију напустили чланови Општинског одбора у Бачкој Паланци, и прелетели у СНС, Миленко их је фантастично окрпио на конференцији за штампу, упоредивши их са људским џукбоксима, јер свирају данас једно, сутра друго, у зависности од тога ко им убацује жетон.

Није прошло много, а наш Миленко се обрете на нешто друкчијој конференцији за штампу, на којој га је Зорана М. представила као новог члана Српске напредне странке. На старом сајту СКК, редакција је уз једну или две реченице објавила снимак говора новог напредњака о посрнућу Бачкопаланчана, али је експресно, са јутјуба, нестало сваког трага о Миленковом џукбокс говору. Срамота би Миленцета.

Но, Јованов је последица, тек повод за озбиљније промишљање. Миленко Јованов 2.0. је настао услед бахатог доказивања народу, претходних прелетача, да се на тај начин може обогадити и прогосподовати на високим положајима, без икаквих последица, не само законских, него и политичких.

Ко данас озбиљно замера Мартиновићу што је 16 секунди након губитка посланичког статуса прескочио тарабу и сео у крило Вучићу, кога је до пре тих 16 секунди пљувао слинавије од просечне ламе? Прелетање без икакве мере је свој врхунац досегло у преласку суботичког Општинског одбора Лиге социјалдемократа Војводине у – замислите, Српску радикалну странку!!!

Политичари су постали гној одвратнији од оног исцеђеног из гнојне фистуле на анусу. Спремни су да кажу или учине било шта, без имало моралног зазора, да би грабили, ждрали, путовали, стицали, мажњавали, отимали и иживљавали се. Огадили су и политику и странке народу, а многима и државу уопште. Свест о томе да се на политичком положају може добро опарити присутна је у читавом народу, па тако и код страначки ангажованих људи. Та информација као црв нагриза карактер својих поседника. Ако се, пак, ко налази на каквој политичкој дужности, те за то има солидну надокнаду и друге привилегије, без обавезе да напорно ради, тај не може да схвати и прихвати, да без истих може да остане у случају пада са власти странке којој припада. Лако је навићи се на кабинет, добру плату, камере, улагивање, секретарицу, репрезентацију… а ваља се тога опростити само зато што оне битанге од народа не гласају за ту и ту партију. Е, па, рођени моји, нећемо тако. Зар да млад и перспективан политичар, пун енергије и воље за влашћу, принадлежностима, путовањима, комбинацијама, малверзацијама, махинацијама итд. заврши свој пут успеха услед такве тричарије каква је изборни неуспех?! То би била чиста глупост. Нерационално понашање. Бесмислица. Може се једноставно прелетети у другу странку, која је, стицајем околности дошла на власт. Која је то странка, мање је важно, тачније уопште није. Битно је да је на власти, да сада она контролише чиновничко појило. А на појилу је корито, масно и дубоко. Државно.

И какав је избор, пред нашим младим политичарем, кад овако сагледамо ствари? Зар да се пријављује на конкурсе по Инфостуду? Да шљака за неку сићу и по осам часова дневно? Зар није то Боб Михајловић давно објаснио?

Наши политичари су га слушали и ето, успели су у животу. Док други скапавају ринтајући они хладују, а на радни народ гледају као на коње. Тим коњима намичу коњске наочари да не виде ништа од лоповлука и непочинстава које свакодневно врше, да се не опсете лажи и превара, које су политичарима алат за придобијање гласова слуђених.

Уосталом, већина наших политичара, сем пљувачних жлезда и желуца који и камен вари, не поседују других радних способности нити вештина, па немају опцију поштеног зарађивања за живот.

Тако је и јунак наше приче, схвативши да ДСС више не може да му обезбеди материјални положај на који је навикао, те уобразио да му припада за вјеки вјеков, решио да своје услуге понуди онима који то могу. Сад, што их је до тада сматрао издајницима, незналицима и упропаститељима земље – није уопште важно. Као да се саса и рачић нешто посебно воле, али она њега штити, а он њу носи. У овом случају Миленко квалитетно уме да лаје, а напредњаци имају паре. Ето трговине. Прелазећи, објаснио је неким заједничким познаницима, да нема енергије да креће у неку нову „причу“, неизвесну, већ да мора да уђе у „причу“ која већ функционише, погађате – у СНС бајку.

Остоја Симетић

Шта је поента овог чланка? Само да опљунемо Миленка? Не. Мада и то ваља учинити. Заслужио је. Баш је севап. Ипак, основни циљ мога писанија јесте да укаже свима да је кључни проблем српске политике, што она више ни најмање није политика, већ готово искључиво – параполитички бизнис. Показатељ тога су стална и све логички и идеолошки недоследнија прелетања из јата у јато. Зато, ако хоћемо да оздравимо као друштво и излечимо свој политички систем, све странке које претендују да буду сматране за групе честитих и, према народу и држави, добронамерних људи – морају у своје статуте уградити апсолутну забрану учлањавања кадрова из других странака или бар њихових функционера, нарочито из програмски супротстваљених. Усто, ваља законски вратити власништвонад мандатима странкама, јер би то онемогућило пилићарење најодвратније врсте, које се свакодневно одвија пред нама.

Не видим други начин да исцелимо свој државнополитички систем и натерамо га да ради ишта више сем да обезбеђује дистрибуцију моћи и богатства међу квазиполитичким смећем у људском обличју.

Сваког петка на овом сајту читајте радове Остоје Симетића

 

 

9 коментара


  1. Svojevremeno je DSS imala statutarno ograničenje – kod prijema članova postojala je zabrana primanja funkcionera SPS;JUL…SRS?…i to se i poštovalo – kažem, svojevremeno…

     
    Одговори

  2. Е, мој Симетићу, с ким си се ти дружио!!! Па тај је засигурно био говнарчић и док је био у ДСС, само нисте видели или хтели да видите.

     
    Одговори

  3. LEPO NAPISAN TEKST SIGURNO JOS LEPSE NAPLACEN. SVE RECENO A OPET JOS VISE PRECUTANO. SVE STOJI OSIM STO SE PISCA NESECAM IZ PERIODA KADA DSS NIJE BIO NA VLASTI. A MILENKA ZNAM I KAD NISMO BILI VLAST I KAD SMO DOSLO NA VLAST I KAD SMO SA NJE PALI.
    P.S. INACE TAJ ISTI MILENKO JE PREDLOZIO SANDU ZA PREDSEDNIKA DSS A ONA NJEGA IZBACILA!

     
    Одговори

    1. У праву сте. Нико не ради ништа џабе. Сви су плаћени. Сви се продају.

      Аутор није тако дуго у ДСС као Миленко. Миленко се учланио још 2001, кад је Коштуница био председник СРЈ, а Симетић се учланио тек 1999. кад је странка била у лагодном ванпарламентарном статусу на 3%.
      Није био ни активан. Само председник омладине у Новом Саду и члан Градског одбора у више мандата, потпредседник јужнобачког одбора…

       
      Одговори

  4. Добар чланак..Људи ипак више нису доследни себи и својим идејама ,увек победи ко да више. .Оданост више није на цени и на крају не знаш шта је добро за ово време бити веран и бити до краја и кад брод тоне или чим видиш прилику ето те на другом броду који плови пуним једрима..Тако је данас тешко наћи пријатеља и имати квалитетне људе поред себе.Опет кад погледаш то некима не значи ништа јер већ сутра припадају другој групи и имају нове пријатеље, лако преболе и још лакше се прилагоде.Човек није ствар без емоција и нисмо сви исти па тако свако ради оно што мисли да је за њега најбоље.Постоји у овом чланку нешто што вреди напоменути неке људе вреди памтити чак и када се назире крај познанству остају сећања на квалитетно проведено време ако већ не постоји шанса да опстане пријатељство.

     
    Одговори

  5. bla bla tekst a nigde sustine- da je Vucic rekao Milenku to da napise… nije Milenko nista sam smislio i uradio, niti bi smeo bez dozvole Vucica.. Milenko je obican pion… vidis da je zasticen, i da nije snosio nikakve posledice… inace mi ne deluje da neke pameti i obrazovanja kao sto autor tvrdi, u rangu je nese sline

     
    Одговори

  6. Не, то се не може решити статутом странака, него променом закона по којем није могуће учланити се у другу странку после, на пример, десет година од напуштања прве. Мада, цео уставно-правни поредак је такав да омогућава партијску државу и владавину криминала.
    И приметимо још једну ствар. Тај СНС олош, то морално и духовно дно нације добиће на овим изборима 2 милиона гласова. Пуна је Србија таквих као што је Јованов.

     
    Одговори

  7. “Тако је и јунак наше приче, схвативши да ДСС више не може да му обезбеди материјални положај на који је навикао, те уобразио да му припада за вјеки вјеков, решио да своје услуге понуди онима који то могу.“
    ++++++++++++++++++
    Ево због чега се поједини учлањују у странке!
    Зато тврдим да је поштен свет ван странака а да су по странкама олоши, гребатори, сецикесе, полтрони…све оно најгоре и најлошије у Србији.
    ++++++++++++++++++
    “морају у своје статуте уградити апсолутну забрану учлањавања кадрова из других странака или бар њихових функционера“,
    ++++++++++++++++++
    Хоћете демократију или не, или затворене и блиндиране кружоке?
    ++++++++++++++++++
    “ваља законски вратити власништво над мандатима странкама“
    ++++++++++++++++++
    Значи странка је једино битна, мандати су власништво странке, људи су небитни?
    То би значило.У свакој странци по један Хића па ко издржи, тј. ко остане ван дупета може да се слика?
    А идеологије нигде, зато ово и јесте општа зајебанција и лудило!

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!