Зашто подржати Александра Поповића за председника?

Демократска странка Србије(ДСС) је на изборе за Председника Републике Србије изашла са својим кандидатом др Александром Поповићем.

Александар Поповић

Који су то професионални и лични квалитети који издвајају Александра Поповића од других десет кандидата?

Прво, он је на професионалном плану остварен човек за разлику од многих кадрова тренутно владајућих партија укључујући и актуелног председника Томислава Николића. Александар Поповић је основне студије завршио на Хемијском факултету Универзитета у Београду 1993. године, магистрирао је на Државним универзитету Флориде 1996. године, а докторат одбранио поново на Хемијском факултету Универзитета у Београду 2002. године. Звање редовног професора на тој високошколској установи је стекао 2013. године. Паралелно је текао и његов политички пут. Члан је Демократске странке Србије од 1992. године, потпредседник странке од 2003. године, а 2014. године је једно време након подношења оставке од стране Војислава Коштунице обављао функцију в.д. председника странке. Вршио је у периоду од 2004. до 2007. године функцију министра науке и заштите животне средине и у периоду од 2007. до 2008. године функцију министра енергетике. Више пута је био кандидат ове странке за градоначелника Београда. Познат је у јавности и као атлетски репрезентативац СРЈ и рекордер.

Издваја га низ личних особина које су данас у поплави антивредности гурнуте на маргину, као што су некорумпираност, сталоженост, оданост. Ове његове особине су тестиране до сада више пута, први пут кад је преузео функцију министра коју је вршио без иједне афере и са покренутим пројектима од којих неки до данас нису завршени.

Александар Поповић: Проблем грађана Пријепоља

Александар Поповић: Обећао сам људима у Пријепољу да ће се њихов глас чути! Пре дванаест година сам као министар започео пројекат уређења комуналне депоније,а власт која је дошла после тога је стопирала…Прошло је десет година, а људи у Пријепољу се гуше од тог ђубрета и отпад одлази у Лим!

Posted by Демократска странка Србије on четвртак 16. март 2017.

Други тест је дошао са губитком функције и незадовољством које је завладало унутар странке вођством Војислава Коштунице крајем 2008. године. Поповић је одбио да буде тај који ће задати ударац Коштуници са леђа за рачун америчке амбасаде. О томе сведочи у своме тексту „Мојих десет истина о Коштуници“:

Ја, опет, сведочим о томе како ми је отправница послова амбасаде САД у Београду, Џенифер Браш 2008. године, након формирања Владе Демократске странке и Социјалистичке партије Србије на састанку у просторијама Деморатске странке Србије, понудила подршку америчке амбасаде ако бих се укључио у рушење Војислава Коштунице са места председника странке. Одговор сам дао на самом састанку усмено, а након неколико дана, крајње пристојно, и у писаној форми. Он постоји у архиви ДСС-а, а свакако и у архиву Амбасаде САД у Београду. Уосталом депеше „Викиликса“ су подробно описале све оно што су против Коштунице Американци и њихови савезници радили, ко се како од србијанских политичара понашао, ко је долазио на редовне недељне брифинге у амбасаду, ко је достављао поверљива документа Владе Србије. Депеше „Викиликса“, у српској јавности потцењене и намерно запостављене, јасно кажу и ко је ко и шта је шта, и боље од ма кога другог сведоче о Србији и њеној политичкој класи.

Овај поступак доказује супротност која постоји између њега и Вука Јеремића и његовог шефа Бориса Тадића који су тада занесени политиком прокламованој у пароли Европа нема алтернативу пристали да сарађују са америчком амбасадом и заваравају народ да је могуће ићи у Европску унију без признавања Косова као независне државе, па чак и са одбраном става да је Косово део Србије. Ова политика је доживела драматичан пораз на Међународном суду правде када је суд донео мишљење да декларација о независности не представља кршење међународног права, као да први и основни проблем није био признавање те декларације од стране САД-а и земаља ЕУ што наравно тадашње руководство није смело да постави као питање.

Зашто гласати за кандидата који нема велике шансе да победи?

Глас за кандидата ДСС-а на овим изборима представља, поред вере да је тај кандидат најбољи за позицију председника, глас за промену политике коју је 2008. године установио Борис Тадић, а потом доласком на власт преузели Томислав Николић и Александар Вучић. Последица ове политике је готово десетогодишња економска стагнација Србије и признавање многих елемената државности Косова!

Колико год освојио Александар Поповић на овим изборима, због понајвише недостатка новца за кампању, то ће представљати свакако минимум људи који се залажу за другачију политику. За Србију је много важније да се након ових избора чују идеје ДСС-а о прекиду преговора о чланству Србије у ЕУ и ограничењу утицаја странаца. Најбољи за изношење и спровођење тих идеја заједно са председничким кандидатом је тренутни в.д. председника ДСС-а Милош Јовановић, који ће имати око годину дана до следећих избора, да од овог најмање могућег резултата направи резултат који гарантује значајније учешће у политичком животу и реализовање политике за коју је бар по анкетама велик део грађана Србије.

Са вером у победу наше политике,

Живела Србија!

Владимир Петровић, председник ГО Омладине ДСС Нови Сад

Извори:

http://www.chem.bg.ac.rs/osoblje/47.html

Александар Поповић: Мојих десет истина о Коштуници

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=22&nav_id=447202

 

5 коментара


  1. Лично, планирам да гласам за њега или за Бошка. Нисам још решио, али нико други не долази у обзир. Вук Јеремић је интересџија, само прича да је патриота, а Стаматовић је ипак политичар сеоских домета.
    Остали су отворени западни играчи.

     
    Одговори

  2. Мени није јасно зашто неко ко се кандидује за председника и има амбицију за даљу политичку каријеру везује себе за политичког губитника? Човека који је покушао да направи компромис тако где га није било могуће направити и изгубио све, остављајући Србима у аманет један идеолошки концепт неприменљив у данашњем времену.

     
    Одговори

    1. Његова политичка амбиција је везана за оно што он сматра да је исправно заједно са људима које сматра довољно добрим да ту идеју једног дана спроводе. Ако оствари исувише слаб резултат, вратиће се свом позиву и чекати промену прилика. Поповић је показатељ колико смо се као друштво изопачили. Сад је нормално мењати странке, лагати бираче у сваком изборном циклусу, ићи у ријалитије или их осмишљавати, бавити се породицом противника, купити диплому, издати државу, пристати на све само да би задовољио амбицију и дошао/остао на власти.
      У таквом стању ствари његова кандидатура је лудило само по себи, али треба на томе истрајати јер овако неће моћи дуго. Напомена да је А. Поповић прошле године одбио понуду Вучића да промени дрес и преузме једно министарство, што неки тумаче тиме да је он његов човек. Апсурд! Одбијеш америчку амбасаду онда и данас Вучића, али ни то људима није довољан показатељ да си исправан.

       
      Одговори

      1. Г. Поповић се води као кандидат ДСС-а. Којег ДСС-а? Је ли оног ДСС-а који је и Марка Јакшића најурио из ДСС-а. Зашто се кандидовао… због пара из буџета или због непостојећег програма непостојеће странке.

         
        Одговори

        1. Коштуничиног ДСС-а. Марко Јакшић није оснивач ДСС-а, нити неко ко је политику ДСС-а креирао. Друго, сам је одлучио да оде из странке наводно због сукоба новог руководства са Сандом, а сада је не прати код Јеремића или Јанковића где год да се она сада позиционирала. Александру Поповићу сигурно не треба тај новац, како то Марко пласира. Можда је у питању самопројекција. Новац ће отићи странци на исти начин на који ће отићи низу кандидата који исто тако немају шансу да победе Бошко, Шешељ… Кандидовао се због политике ДСС-а, а програм је јасан прекид преговора о уласку у ЕУ, војна неутралност, низ социјалних мера које је Поповић предложио у овој кампањи…

           
          Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!