Како функционише политичка мафија која је опљачкала државу?

Двериликс 1

Србија је опљачкана од стране политичких мафијаша који су дубоко уклопљени у све сфере друштва: од политике, преко  тужилаштва, судства и полиције, до банака и медија. Ово једина права тема наступајућих председничких избора. Да ли ће на изборима поново победити кандидати политичке мафије или ћемо као народ победити мафију?

Ко све чини ово политичко-мафијашко братство и кумство? Поред политичара на власти, кључни чланови политичке мафије су полицајци који не раде свој посао у истрагама против чланова ове политичке мафије, државни тужиоци који стопирају кривичне пријаве против чланова мафије, судије који ослобађају мафијаше сваке одговорности, банкари који перу паре мафије и власници медија који сакривају истину о постојању овог мафијашког братства и кумства.

(Двери, 13. 3. 2017)

…Прави власник предузећа DTM Relations био је Бранко Лазаревић. Сава Терзић је заједно са Ненадом Ковачом претходно извршио отимање предузећа Цертус од правог власника кроз аферу подметања доказа и лажних оптужби, да би затим послове Цертуса пренели на предузеће Ланус. Ланус је, заједно са турским предузећем Кент Карт и заједнички основаним предузећем Apex Solution Technology, део конзорцијумa, познат као Бус Плус. Ковач је био близак сарадник Драгана Ђиласа, покојног Микија Ракића и других у доба Бориса Тадића, а касније је постао и кум Николе Петровића, кума премијера Александра Вучића.

Након што им се Ненад Ковач приближио финансирањем исплате вишемилионских дугова дневних новина „Правда“ које су направили Вучић и Петровић управљајући овим новинама, кумовски заједнички пословни пројекти Ненада Ковача и Николе Петровића обухватају и изградњу мини-хидроелектрана и сувласништво у предузећу „ECO ENERGO GROUP“, чији је директор однедавно поново Никола Петровић. Један од адвоката овог предузећа и поменутих кумова био је Александар Ђорђевић, сада директор БИА, о чему су неки медији већ извештавали, а ово предузеће заступао је и познати београдски адвокат Илија Дражић. Још један од кумова Ненада Ковача је Љубивоје Ђорђевић, јавни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду, руководилац тог органа, који има последњу реч у свим случајевима кривичног гоњења које спроводи то тужилаштво и преко којег се спроводи прогон лица која се нађу на мети ове групе, кроз вођење монтираних кривичних поступака, попут поступка ради отимања предузећа „Цертус“. Дакле, осим отимања предузећа, ова кумовска инфраструктура коришћена је и за притисак на све пословне конкуренте, који су били принуђени да своје бизнисе и своје уређаје за електронске допуне уступе или продају овој криминалној интересној групи; у супротном су се суочавали са пословним уништењем и кривичним гоњењем.

(Двери, 13. 3. 2017)

Двериликс 1 Доказни материјал, снимци и транскрипти разговора:

https://we.tl/ZZ3TpDWMob

 

Скандалозна тврдња председника Врховног касационог суда Драгомира Милојевића да он нема никаквих сазнања да је било ко од судија изложен политичком притиску приликом доношења одлука, представља апсолутну лаж и врхунско лицемерје. Прво судија Милојевић треба да одговори да ли се ишчланио из Српске напредне странке и да покаже исписницу. Други разлог због којег треба да буде разрешен јесте што је омогућио „Пиреус банци“ да купи утицај на поступање овог суда. Овим уговорима, „Пиреус банка“ нуди бројне повлашћене услове кредитирања („са повољним каматним стопама и условима флексибилнијим од комерцијалних услова банке“) запосленима у судовима, пре свега судијама, и то само док имају својство стално запослених у суду. Још једна коруптивна афера која указује на спрегу банака и правосудних органа, а коју су посланици Двери обелоданили, односи се на злоупотребу положаја директора Безбедносно – информативне агенције Александра Ђорђевића. Он преко своје адвокатске канцеларије врши притисак на правосудне органе и купује повољне судске одлуке за клијенте које заступа његова канцеларија, а поред осталих, то су пословне банке..

(Двери, 16.03.2017.)

 

Двериликс 2

Двериликс 2 објављује више десетина разговара између Зорана Ћопића, осуђеног за прање Шарићевог новца, и више руководилаца пословних банака у Србији. Постоји огроман број доказа о континуираној комуникацији између Зорана Ћопића, који је правноснажно осуђен због прања новца повезаног са Дарком Шарићем у Србији и у Босни и Херцеговини, са великим бројем руководилаца и службеника практично свих пословних банака које су пословале у Србији у периоду 2008.-2009. године.

…Власници предузећа „ДТМ“ били су Бранко Лазаревић, ранији шеф кабинета министра унутрашњих послова Ивице Дачића, и његов рођак Никола Димитријевић. Ово предузеће бавило се послом дистрибуције електронских допуна кредита мобилне телефоније, док Ненад Ковач, кум Николе Петровића, првог кума Србије, и Сава Терзић нису од власника „ДТМ-а“ купили све њихове апарате за електронске допуне. Након тога, Зоран Ћопић је, преко предузећа „Авио Рент“ из Бања Луке купио предузеће „ДТМ“, док је Никола Димитријевић остао формални власник и директор овог предузећа, због чега је касније осуђен пред Специјалним судом у Београду због куповине предузећа „Митросрем“, односно због прања новца. Међутим, иако је из доказа који постоје очигледно да је представник банке добро упознат са околностима трансакција и власничком структуром предузећа, као и да му је Зоран Ћопић нудио, у случају договора, да би за гаранцију било уплаћено 30-40% од вредности посла као девизни колатерал – обезбеђење, што је вишемилионски износ у еврима готовог новца чије порекло је очигледно сумњиво, ни у овој ситуацији поменути банкарски руководилац није кривично гоњен као саучесник у кривичном делу прања новца. Предузеће „Митросрем“ је од стране предузећа „ДТМ“ купљено по цени од 27 милиона евра.

(Двери, 17.03.2017.)

Двериликс 2 Доказе можете преузети овде:

https://we.tl/QrK7CFsUZ1

***

Слободан Антонић: Како изгледа хијерахија наше политичке класе?

Први круг око „Јединог“ чине чланови породице, стварне и пословне. У нешто ширем кругу су министри од највишег поверења, градоначелник престонице, директори великих система, медијски магнати, „политички коректни“ тајкуни… Трећи круг, чине остали министри, коалициони партнери, локални СНС барони, истакнутији посланици СНС-а, директори великих јавних предузећа, бизнисмени лојални Породици…

Паралелно с том хијерархијом иду бар још две структуре. Прва од тих структура је криминогена вертикала. Та структура има довољно новаца да плати, па и довољно оружја да застраши готово сваког „обичног грађанина“ на овим просторима.

Друга структура је атлантистичко-колонијална, а чине је атлантистичке бирократе (комесари, амбасадори, министри), банкари и business executives страних комапнија које послују са Србијом. Та структура у Србији има своје министре, своје медије, своје привредне коморе, своје професоре и културњаке (тзв. аутоколонијална интелигенција) и пријатељски је настројена према политичкој класи – докле год процењује да је она „кооперативна“ у вези с предајом Космета и свих виталних националних ресурса.

(ФСК, 14. 3. 2017)

 

Подсећање:

 

Панамски папири и за паре из Србије

Април 2016.

 

Процурела документа адвокатске канцеларије „Мосак Фонсека” из Панаме, која пружа услуге отварања и вођења офшор компанија

 

KRIK je objavio da je biznismen Zoran Drakulić bio punomoćnik kompanije koja je kontrolisala firmu za koju se sumnja da je preko nje iznet deo novca iz Srbije na Kipar, kao i da je Vuk Hamović Drakulićev poslovni partner.  U vezi sa kiparskim of šor firmama pominje se i Slobodan Anđić, koji je prema pisanju medija kum bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Sa kiparskim ofšor firmama i Srbijom povezan je i ruski novac i ruski biznismeni. Baza otkriva imena olgarha Igora Rotenberga, srpskog biznismena Milana Popovića koji je ušao u partnerstvo sa Konstantinom Malofejevim, ruskim tajkunom koji je kako KRIK navodi blizak Vladimiru Putinu. Rotenbergov otac i Malofejev nalaze se na listi lica kojima je EU uvela sankcije. U dokumentima se nalazi i Igor Sabo, kontroverzni srpski biznismen koji je zbog finansijskih malevrzacija bio i u pritvoru, zatim Vojin Lazarević je posredstvom svoje kompanije „Rudnap Group“ 2007. kupio ofšor firmu „Giralia Resources Limited“ sa Sejšela. U arhivama se pojavljuje i biznismen Predrag Lučić, vlasnik „Lučić Invest“ i „Panonke“,  kao i Ljiljana Mišković, supruga Miroslava Miškovića kome se sudi za malverzacije sa putarskim preduzećima. Ljiljana Mišković se tokom 2014. godine dopisivala sa agentima „Mossack Fonseca“ kako bi joj otvorili kompaniju koja bi se bavila investicijama niskog rizika. Jedan od najbogatijih srpskih biznismena Filip Cepter, prema podacima iz baze ICIJ-a, sarađivao je sa sumnjivim advokatom i trgovcem naftom Alainom Biondom iz Švajcarske. U analizi dokumenata procurelih iz baze panamske firme pominju se još i  Srđan Šaper, Miodrag Kostić, Vladimir Delić biznismen koji je zajedno sa ocem gradonačelnika Beograda Siniše Malog, Borislavom učestvovao u nekim privatizacijama u Srbiji. Panama papiri otkrivaju i imena pilota Slobodana Stričevića i Đorđa Jovanovića, koji poseduju privatnu kompaniju „Prince Aviation“ u Beogradu, kao i bivšeg pilota JAT-a Vladimira Banjca. Pominje se i firma Železara Smederevo koja je 2013. godine potpisala ugovor o saradnji sa jednom of šor kompanijom.

***

Među otkrićima „Panamskih papira“ je i da je tokom devedesetih Slobodan Anđić, prema medijskim izveštajima, kum bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, u maju 2012. godine postao direktor ofšor kompanije „Blue Earth Refineries Inc“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Tri meseca nakon toga, kompanija je promenila ime u „Accelonic ltd“. Koja je svrha te kompanije do sada nije utvrđeno. Proverom informacione baze iz privrednih registara širom sveta, Danas je došao do podatka da je Anđić između ostalog bio jedan od direktora Mega Euro banke, koju je Borka Vučić osnovala na Kipru nedelju dana pred početak bombardovanja Srbije 1999. godine… Tako su iz sredstava banke, kako se navodi u jednoj od krivičnih prijava podnetih početkom prošle decenije, deca pojedinih direktora banke o državnom trošku školovana u Parizu, Moskvi i Pekingu… Beogradska banka je završila u stečaju.

Iz analize ICIJ-a vidi se i zanimljiv odnos današnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog i Marka Harisona, britanskog advokata stacioniranog u beogradskom poslovnom centru Ušće. Naime, Mali je pre više od 10 godina sarađivao sa Markom Harisonom, koji je tada bio predstavnik firme Mossack Fonseca za Srbiju. Tada je, kako navodi KRIK, Mali vodio sektor za tendere u Agenciji za privatizaciju i u ime države dogovarao prodaju benzinskih pumpi „Beopetrol“, a Harison je bio angažovan kao savetnik Agencije upravo pri privatizaciji „Beopetrola“. Pumpe su prodate ruskom „Lukoilu“, a Savet za borbu protiv korupcije nazvao je ovu privatizaciju koruptivnom i utvrdio da je „Beopetrol“ oštećen za više od 100 miliona evra. Kada je pre pola godine KRIK objavio da je Siniša Mali, kao direktor dve ofšor firme, kupio 24 apartmana u Bugarskoj, upravo od bivšeg direktora srpskog „Lukoila“, Harison je očito bio uznemiren. On je nedelju dana nakon objave poslao mejl centrali „Mossack Fonseca“ i raspitivao se o Siniši Malom i njegovim firmama, pokazuje interna mejl prepiska. Insistirao je da mu se hitno odgovori. Kako navode u KRIK-u, u mejlu Harison konstatuje da je Mali postavljen za direktora ofšor kompanija „Brigham Holding & Finance Inc“ i „Etham Invest & Finance Corp“ tokom jula i avgusta 2011. godine i pita za trenutno stanje ovih kompanija. Ove firme kupile su apartmane na bugarskom primorju. Harisonu su odgovorili da Siniša Mali nije njihov klijent i da nemaju uvid u dokumentaciju s obzirom da je Mali koristio usluge druge agencije – „Trident Trust Company“. Agent „Mossack Fonseca“ dodaje u mejlu da za informacije o Malom može da pita „Trident“, ali da sumnjaju da će ih dobiti.

***

Политика је преко отворених привредних регистара пронашла десетак бизнисмена који су пословали у овом пореском уточишту док је „Крик” објавио имена и 18 особа из Србије.

Неколико дана пошто су у јавност процурела документа адвокатске канцеларије „Мосак Фонсека”, која за клијенте широм света пружа услуге отварања и вођења офшор компанија, испоставило се да је Панама један од омиљених пореских рајева на коме су уточиште нашли и српски бизнисмени. Након што је портал „Крик” јуче објавио имена 18 Срба, који су користили услуге ове адвокатске канцеларије, „Политика” је преко отворених привредних регистара пронашла још десетак особа које су током последњих неколико деценија пословале у Панами. Како показује наше истраживање, међу првима су у Панами посао започели Цептерови. Мадлена и Милан Јанковић су још 1981. године основали компанију „Мазара фајнанс”. Три године касније, Цептер је у Панами регистровао и фирму „Мостар рил естејт”. Такође, преко Панаме су пословали и Милија Бабовић и Радомир Живанић, открива „Политика”. У децембру 1992. године у овом пореском рају основали су „Верано комерцијал”. Живанић је данас 100 одсто власник „Верано моторса”, док је Бабовић сувласник „Викторија групе”. Још један сувласник ове компаније нашао се међу документима у које је „Крик” имао увид. Реч је о Нандију Ахуји, бизнисмену српско-индијског порекла, који преко компаније „Апсара лимитед” са Кипра има акције у „Викторија групи”.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!