Саша Недељковић: Соколи – коњаници

У оквиру соколских друштава оснивани су коњички одсеци. По Правилнику Савеза Сокола Краљевине Југославије у сваком соколском друштву и чети требало је  да се оснује јахачки одсек, ако зато буде било довољно могућности. Јахање и вежбање на коњу било је део соколског теловежбачког система.  Организовали су се излети, јавни наступи и такмичења. Јахање и вежбање на коњу било је по свим начинима војске Југославије. Уколико није било предњака за јахање у друштву, соколска друштва требала су да моле војску за помоћ. Дозволу за наступ добијали су чланови јахачког одсека тек ако су се показали довољно способни, по оцени водника њиховог одсека. У жупама и Савезу оснивани су јахачки одсеци у техничком вођству. Одсеци су имали за циљ организацију и пропаганду. Референти у жупским техничким органима били су водници јавних наступа удружених јахачких одсека жупа, а савезни референт био је водник све коњице Савеза. Коњаничко копље било је висине 2,20 метара. (1) Бачка Соколска Жупа је  приредила свој  II. слет 28. и 29. јуна 1922. у Суботици. Другог дана слета приређена је свечана поворка у Суботици. На челу поворке јахала је коњица осјечког Соколског друштва. За њима јахала је суботичка коњичка подофицирска школа и војна музика коњичке дивизије. (2)

Соколско друштво у Новом Саду основало је коњички одсек 1925. Одсек је учествовао на соколским приредбама и манифестацијама у Новом Саду. Одсек је реорганизован 1934. и од тада је радио нормално. За председника одсека изабран је Милош Стефановић. Обука јахања се одвијала на војничким коњима, које артиљеријски пук у Петроварадину уступао друштву сваке године од 1. децембра до 1. маја два пута недељно. Друштво је са коњицом дочекало краља Александра 1934. приликом свечаног отварања “Дома трговачке омладине”. Соколи су купили три коња, опрему за јахање и изнајмили шталу и у дворишту изградили мањеж. Три члана одсека купили су коње које су држали у соколској штали. Чланови одсека могли су редовно да тренирају. Одсек је организовао за своје припаднике заједничке излете, теренска јахања и пропагандна јахања у свечаним соколским одорама. Друштво је са коњичким одсеком 1939. учествовало на откривању споменика Светозару Милетићу у центру Новог Сада. (3)

 Соколско друштво Стара Пазова прославило је 19. јуна 1927. 20 година од свог оснивања. Већ рано ујутро осећало се празнично расположење у месту. Соколи из Старе Пазове као и из Нових Карловаца, састали су се ујутро у соколани и са заставама кренули на станицу, где су дочекали соколе и соколице из Београда, Земуна, Сремске Митровице, Ср. Карловаца и Петровца. Прослави су присуствовала соколска друштва Београд I, Земун, Сремска Митровица и Нови Карловци. Са станице је кренула поворка до општине у чијем је дворишту одржана проба. После пробе формирала се нова поворка са соколским заставама и заставом добровољаца, са војном музиком, са соколском и народном коњицом и многобројним народом из места и ближе околине. Поворка је обишла главније улице места. (4)

На Свесоколском слету у Београду одржаном  од 8. до 30. јуна 1930. учествовала је соколска коњица. (5) У Суботици одржана је 9. јуна 1935. на игралишту фудбалског клуба „Бачка” јавна вежба. Мушка и женска деца, ученици-це средњих школа, мушки нараштај сокола, женски нараштај, чланице сокола и чланови сеоских чета извели су просте вежбе. Све чланство извело је вежбе на справама и игре. Војници 34 пешадијског пука извели су просте вежбе. Соколска коњица извела је карусел. (6)

Први сабор соколских чета жупе Мостар одржан је у Мостару 15. децембра 1935. у дворани певачког друштва „Хрвоје“. После сабора формирана је пред домом „Хрвоја“ поворка која је прошла градом и зауставила се пред Официрским домом. Поворку је предводио жупски начелник Петар Чолић, а учествовале су војна музика и музика соколске чете Орашац, бројна соколска коњица и велико мноштво грађана. (7) Соколско друштво Стари Футог осветило jе своj дом и заставу на први дан Духова 31 маjа 1936. Соколи из Новог Сада на челу са старешином жупе др. Игњатом Павласом дошли су аутобусима. За њима jе стигла група коњаника, чланова сокола, из Новог Сада и Петроварадина. После литургиjе на коjоj jе певао хор Соколског друштва формирана jе поворка на челу са соколском коњицом и двема музикама. Поворка jе на путу до Соколског дома одушевљено поздрављана од многоброjне публике. Кад jе поворка стигла почео jе свечани обред, коjи jе извршио парох Стеван Николић. Освећење заставе друштва обављено jе на слетишту. Потом jе одржана jавна вежба, коjа jе у ствари била вежба другог окружног слета жупе Нови Сад. (8)  У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије 27 и 28. јуна 1936. Соколска поворка кретала се улицом Престолонаследника Петра ка Јелачићевој и даље Карађорђевим тргом према Александровој улици и Соколском дому. У соколској поворци били су одред соколске коњице, вођа слета М.Теодоровић и заменик Л. Тешић, соколска музика, застава Савеза СКЈ, … Старешинство Савеза СКЈ са представницима ЧОС, бугарских Јунака, пољског и руског Соколства, … чехословачки, руски соколи и соколице, затим жупе ССКЈ , здравствени одред и одред соколске коњице. (9)

Соколска жупа Београд прославила је празник Први децембар 1936. уз учешће  жупске коњице. Свих дванаест београдских и два земунска друштва одржали су ујутру своје свечане седнице. На седницама је говорено о значају Дана Уједињења, читана је посланица Савеза Сокола, изнети су нацрти соколске Петрове петогодишњице рада, полагало је завет на верност соколској идеји ново чланство, вршено је превођење из млађих у старије категорије и предаване су дипломе награђенима на жупским утакмицама. Жупа Београд организовала је заједнички помен изгинулим и умрлим члановима београдског соколства у капели на новом гробљу. Чинодејствовао је из почасти, члан  друштва Београд III, прота Милутин Магазиновић.На помену су биле делегације свих београдских друштава.  Сем тога, Соколско друштво  Београд II је са целим својим чланство походило костурницу палим браниоцима Београда у Горњем Граду. После локалних свечаних седница  сво чланство београдских друштава, у соколским одорама, са заставама на челу дошло је у двориште Савеза Сокола, одакле је формирана поворка. На челу поворке ишла је жупска коњица  са коњичком фанфаром, па затим пешадија са соколском музиком друштва Београд VIII. Соколско  друштва Београд VIII довело је своју чету Железник, а Соко I чету из Болеча, те су чете учествовале у поворци у народним ношњама. Поворка је прошла кроз град до Коларчевог народног универзитета, у чијој дворани одржана свечана седница Управе Жупе Београд. Члан сокола Драг. Гошић, члан Народног позоришта, рецитовао је песму од Ст. Бенешевића “Први децембар”, а академско певачко друштво “Обилић” певало је песму “Народни збор” и један Мокрањчев руковет. (10)  Ђуро Бањац у чланку „Соколска коњица и село” у  гласнику Жупе Београд „Око соколово“ истакао је да соколски коњички одсеци могу да послуже за ширење и јачање соколства и то нарочито по селима. По њему на селу је било лакше организовати соколску коњицу јер су многи сељаци имали своје коње, а пространих пољана како он каже за мањеже било је доста. Међу сељацима су се могли наћи водници, међу онима који су служили војску у коњици. При оснивању сеоских соколских чета требало је искористити елементе који су већ постојали у том крају. Могла је постојати соколска чета без иједне справе, па да буде боља од оне која има најмодернију соколану. Одлучивао је дух, организација и дисциплина. Сматрао је да ће соколска коњица, ако јој буде поклоњена довољна пажња, одиграти значајну улогу у развоју соколства. (11)

Приликом прославе Дана Уједињења 1937. Поворку жупе Београд  завршавала је жупска коњица са својом фанфаром. (12)

На позив Акционог одбора зимске помоћи Соколска жупа Београд учествовала је у прикупљању помоћи за београдску сиротињу. Првог дана акције 24. јануара 1937. по кошави и мразу од минус девет степени соколи су кренули са двоје ватрогасних кола и шест кола са упрегнутим коњима. Било је 8 екипа, углавном из соколске коњице. На колима су развили беле заставе са црвеним срцем, знаком соколске добротворне акције. (13) Рад коњичког одсека Соколске жупе Београд почео је 2 априла 1938. Према одобрењу управника Војне академије практични рад обављан је тако, да су часови вежбања на коњима одржавани три пута недељно. После завршених часова, вежбано је по 20 минута вежбе са копљима, у обуци пешке, као и волтежовање. Распоред је обухватио рад у мањежу. У мају био је извођен теренски час јахања у циљу оспособљавања сокола-коњаника за учествовање у соколским приредбама. Одсек је учествовао на Ђурђевданском уранку. Због летње сезоне, са вежбањем на коњима завршено је 15 јуна 1938. На слету у Прагу из жупе Београд учествовало је 11 сокола-коњаника. По повратку из Прага, услед техничких тешкоћа, које су наступиле у мањежу, није се више радило. У извештају је истакнуто да ће тешкоће бити уклоњене, па ће се са радом поново почети. Соколи-коњаници учествовали су на разним соколским приредбама : 6 септембра на рођендану краља Петра II, приликом прославе Дана Уједињења 1 децембра, и приликом доношења бадњака за Савез Сокола, Жупу Београд и београдска соколска друштва. (14) Одред соколске коњице доносио је бадњак из Кошутњака. Године 1938. у дворишту Савеза предали су бадњак заменику старешине М. Смиљанићу, који је уз пригодан говор унео бадњак у просторије Савеза Сокола.  После тога су гости били почашћени по старом обичају. Старешина жупе др. Михајло Градојевић примио је од сокола-коњаника бадњак за Жупу, и са економом, унео га у жупске просторије, где је уз пригодно певање  положен на ватру. Затим су гости почашћени топлим чајем, шербетом и кафом. Старешине  београдских соколских друштава примили су бадњаке за своја друштва. (15)

Савез Сокола Краљевине Југославије наступио је у Прагу на X Свесловенском слету 1938. са 10.000 учесника. У поворци је учествовало 36 сокола коњаника. Коњаници су наступали са копљима и двема коњичким заставама (жупе Љубљана и Београд). (16)

У коњичком одсеку Соколског друштва Скопље Матица било је 1938. 37 чланова (18 чланова и 19 нараштајаца). Од 1.11.1938. до 1.5.1939. вршена је редовна обука у јахању. Часови су одржавани у мањежу 7 коњичког пука два пута недељно под руководством Живојина Голубовића. Приликом прославе 30-годишњице оснивања  соколског друштва Матице у Скопљу 25.5.1939. у дворишту Соколског дома формирана је поворка сокола са оснивачима и музиком на челу, соколском коњицом и сеоском четом Раштак. Поворка је пошла преко моста, кејом и постројила се на тргу пред споменицима краљевима Петру I и Александру. После полагања венаца поворка је кренула на стадион. На јавном часу коњички одсек је  наступио са каруселом и прескакањем препона. На Ђурђевданском уранку 25 коњаника одсека одјахало је  до манастира  Доњи Св. Илија. Приликом ношења бадњака на Бадњи-дан, одсек је учествовао са 20 коњаника. Због ситуације у свету 1938. нису могли да редовно одржавају часове јахања нити су могли приређивати даљна јахања. Ипак коњички одсек је успео и 1939. да обучи младе соколе у тој витешкој грани спорта која је требала у будућности да корисно послужи држави.(17) Управа Савеза Сокола сматрала је да коњички одсеци соколских друштава слабо животаре. Замерала је друштвима да  нису користила благонаклоност војних власти  и нису  користила коњима који су им стављани на расположење. У броју коњичких одсека предњачиле су Соколске жупе Београд, Загреб и Нови Сад.(18)

Соколска коњица је поред Савеза Сокола пренела бадњак и у дом Стеве Тодоровића. Овај акт пажње пријатно је изненадио чланицу сокола Полу, удовицу Стеве Тодоровића. У Соколској поворци Савеза Сокола у Београду 1 децембра 1938. учествовало је 217 чланова у одорама, 49 коњаника и 996 сокола у грађанском оделу.(19)

У оквиру Савеза Сокола Краљевине Југославије деловали су коњички одсеци. У Београду и другим градовима соколи-коњаници су доносили бадњаке из шуме. Соколска коњица је учествовала у прикупљању помоћи за сиротињу у Београду 1937. Соколи-коњаници учествовали су у поворци на слету у Прагу 1938. Коњички одсеци нису били бројни због скупе и тешке обуке. Соколска коњица је обучавала своје чланове да у случају рата пруже помоћ војсци у одбрани отаџбине.

 

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије, од сада сваког четвртка на СКК.срб

Напомене :

  1. „Организација Савеза Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана 1930, стр. 189-191,207;
  2. Др. Б. „II. Слет Соколске Жупе Бачке.”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 8, Стр. 260-266; Старешинство Бачке Соколске Жупе, „II. Слет Бачке Соколске Жупе 28. и 29. јуна у Суботици”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр.7, стр. 222;
  3. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослав Ковачев, „110 година Новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 62, 63;
  4. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
  5. Јанко Јазбец, Средишњи одбор за обнову југославенског соколства у слободном свету, „Соколски зборник : 1863-1963”, Буенос Ајрес, 1963, стр. 152;
  6. „Јавна вежба Соколског друштва”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 јуна 1935, бр. 26, стр. 3;
  7. „Свечана академија“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 48, стр. 6;
  8. „Соколско друштво Стари Футог осветило jе своj дом и заставу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 19 jуна 1936, бр. 25, стр. 4;
  9. „Величанствени збор Соколства пред Соколским домом”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 7, 8;
  10. М.Ј, „Прослава „Првог децембра” у Београду”, „Око соколово“, Београд, 1 јануара 1937, бр. 2, стр. 39,40, 41;
  11. Ђуро Бањац, „Соколска коњица и село”, „Око соколово“, Београд, 4 фебруара 1937, стр. 54;
  12. Вог Р.Р, „Соколска прослава првог децембра” у Београду”, „Око соколово“, Београд, 1 јануар 1938, бр. 1, стр. 4;
  13. М. А. В., „Соколском снагом свом“, „Око Соколово“, Београд, 1 марта 1937, бр. 4, стр. 67, 68; „Београдски Соколи и акција зимске помоћи”, „Соколски гласник”, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 7;
  14. „Извештај о раду Соколске жупе Београд у 1938 години”, „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XIX редовну годишњу скупштину 26 марта 1939.” , стр. 20, „Око Соколово“, Београд, 26 марта 1939, бр. 3 и 4;
  15. Вести, „Око Соколово“, Београд, 4 фебруар 1938, бр. 2;
  16. „Извештај Управе Савеза Сокола Краљевине Југославије о раду у години 1938 поднет IX редовној годишњој скупштини 23 априла 1939 године”, Београд, стр. 8, 21, 138;
  17. „Споменица о прослави 30годишњице и извештај о раду у 1939 год.”, Скопље, 1940, стр. 55, 56;
  18. Извештаји о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1938. поднет на IX редовној главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије 23 априла 1939. године”, стр. 45;
  19. „Соколски живот”, „Око Соколово“, Београд, 1 фебруар 1939, бр. 2, стр. 29;
 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!