Ђорђе Н. Спасић: Дани јахања… српског народа

Ђорђе Н. Спасић

Почело је. Већ осећамо њено присуство на сваком кораку. Присуство испуњено смрадом бешчашћа и неморала. Многи се радо купају у том смраду, не би ли дали потпору свом бескичмењаштву и изостанку воље за борбом, слободом и отпором. То је за њих краћи и лакши пут ка достизању осећања вредности. Вредности која је део система обрнутог реда. Вредности која у било ком моралном систему не би могла да заузме ни последње место. Наравно, реч је о новој борби за јахање напаћеног и измореног српског народа, коју, углавном, воде јахачи са искуством од преко две деценије и бескичмењацима, који, слепо и без икаквог покушаја коришћења мозга, верују својим јахачима. Првој групи је, изгледа, како године пролазе, јахање све слађе и слађе, док је другима, животарење без разума и, морам то рећи (са искреном надом да ћете ми опростити), анус политичког лидера све дражи.  ,,Наш партијски систем је брлог у коме се прасци ваљају. – рекао би чувени ,,издајник и сарадник окупатора“ Димитрије Љотић. Од тада је прошло осам деценија, да ли је дошло до било каквих промена?

А ми никако да дођемо себи и отрезнимо се. Све чешће ми се јавља питање зашто толико фанатично волимо самоуништење? Како другачије назвати чињеницу да након сваких избора добијамо све већа разочарења, а истовремено, из избора у изборе све више падамо у ватру и очекујемо да ће се десити нешто спасоносно по нас?

У целокупности смрада, који се, како се приближава 2. април, све више осећа, дођох до једног занимљивог питања: Да ли смо, уопште, спремни за ,,добру“ власт?  ,,Добро“ је релативна ствар, а ја мислим на добро за већински део народа. Нешто супротно овој власти, која је никад боља… за појединце. На ком је нивоу наша спремност за добру власт и да ли је она, заправо, наше огледало? Указао бих на једну, за мене, поражавајућу чињеницу. Омражени СНС ботови и ботови других партија, који подржавају велеиздаје својих газди и окупирају јавност, стварајући лажну слику и привид, су Срби. Људи који путем медијских редакција изговарају, пишу и у сваком другом облику емитују хвалоспеве на рачун петооктобарске клике, у коју спада и ова власт, такође су припадници нашег националног корпуса. Наравно, све то само на папиру, јер ,,Србин се не постаје чином рођења, већ на испиту врлина“, што би рекао неправедно оклеветани Драгош Калајић. Али, ни тај папир не треба занемарити, јер он пуно говори. Припадници групација које сам навео, колико год то тешко звучало, саучествују у издаји сопствене земље. Њихов број није наиван и има шест нула, а број који стоји испред је дискутабилан. Да, хипотетички, добијемо ,,добру“ власт, (У шта, као противник либералне(тоталитарне) демократије, не верујем, али укључићу машту у мери у којој је укључујем када читам браћу Грим.) колико би она ,,издржала“, имајући у виду огроман број људи, којима опште добро није ни у најзабаченијем делу мозга (уколико га имају)? Промене би, по мени, требало да почну одоздо, из народа. Повратак нашем изворном генетском коду је једино решење. Повратак из којег ће испливати та, дуго очекивана, добра власт. А тај повратак није нимало лак. ,,Испит врлина“ о коме говори покојни Драгош Калајић је један од најтежих испита. Питање је да ли су појединци спремни да сендвич замене за врлине, а страначког лидера за памет и здрав разум.

Драга браћо и сестре, желим нам што више психичког здравља у предстојећим данима кампање, јер ће ту бити свега. Осим психичког здравља. Нека нам је Бог у помоћи.

Ђорђе Н. Спасић

 

2 коментара


  1. Шта аутор предлаже? Да не идемо на изборе? Шта онда? Како склонити Вучићев режим?

     
    Одговори

    1. Предлажем да се, најпре, вратимо себи у сваком смислу те речи. У свом бивствовању, акценат стављам на тзв. пасивни отпор, који се, пре свега, заснива на духовном јачању. Да се, разумемо, то је термин који сам чуо од професора Мила Ломпара, није мој. Чињеница је да смо за време комунистичке окупације потпуно скренули са српског становишта, о којем говори Црњански и да само духовно у потпуности потонули. Управо се на то осврћем у свом тексту.. Свако треба да има слободну вољу, коју је добио од Господа, па је тако и у случају гласања. Што се конкретно излажења на изборе тиче, могу једино да дам своје лично виђење. Ја сам против либералне демократије и сматрам да немамо никакав избор, изашли или не изашли на ,,изборе“. Није овде највећи проблем Вучић (који је, свакако, један од највећих издајника у нашој историји), већ матрица која поставља њега и њему сличне људе. Ако направимо сажетак избора у Србији, вечито гласамо за мање зло и против некога. Тако је и сад. Дакле, главно је да све пође ,,одоздо“, из народа, као што сам написао у тексту и да се вратимо Богу и саборности, а циркузанти нека се смењују – док још могу.
      Хвала на коментару и поздрав.
      Ђорђе

       
      Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!