Томислав Крсмановић: ИЗГОН МЛАДИХ ИЗ СРБИЈЕ СЕ УБРЗАВА

Мој син Милан (35): „Желим најхитније да одем из Србије и да се никад више не вратим“

Мој син Милан (35), је млад и здрав, атлета, QI-120, добро зна енглески, од детињства има лични рачунар, завршио је средњу грађевинску школу, вичан је и вредан, врло је мотивисан. Живи са тешко оболелом мајком (71). А  нигде не може да пронађе иоле адекватније стабилно запослење. Њих двоје се злопате и живе у беди.

Без довољних средстава за живот, у окружењу које доживљава као дубоко непријатељско, где свуда наилази на затворена врата и саплитања, доста му је свега у њему је све пукло,. Дубоко потрешен и разочаран је одлучио: „Желим најхитније да одем из Србије и да се никад више не вратим“.

Многи његови другови су ван земље, оно што је преостало се спрема да се иселе, у Србији се осећају као непотребни, као сувишни, где им отворено, али нарочито из потаје , укривени моћници стављају до знања да су овде непожељни, да кидају  главом без обзира.

Нико у Србији данас поуздано не може да каже колико је младих и талентованих кадрова напустило нашу земљу у последње две деценије, а то траје и од раније, нити држава предузима планске и организоване кораке не би ли спречила таленте да спакују диплому и крену „трбухом за крухом”.  Председник САНУ Владимир Костић упозорио је да је удео високообразованих људи који одлазе из земље 11 пута већи него седамдесетих година. Он је истакао „Изгубили смо пола милиона људи,  „Србија извози сопствену будућност“. Србија је на другом месту у свету по „одливу мозгова“, односно одласку стручњака на рад у друге земље, гора од Србије је само западноафричка држва Гвинеја Бисао.

Млади одлазе јер не могу да нађу запослење, корупција је основни проблем, до посла се долази преко везе, партијске припадности и митом. У Србији постоји дубоко уврежен страх од „паметнијих“ од „ривала“, од „свеже крви“, од „виталних“, који су носиоци „отпора STATUSU QUO“, њих треба уклонити по сваку цену.

Србија није свесна шта се дешава. Млади, способни, витални, надарени, су мета специјалног прикривеног рата, без увида јавности, у њиховим микро срединама су изложени подмуклим сметњама, онемогућавањима запошљавања, изливима нетолеранције и мржње. Опака завера се устремила на њих младе и неискусне, све се чини да им се родна земља огади, и да из ње беже главом без обзира.

Син Милан је био жртва  политичке дискриминације у основној и  средњој школи, на регрутацији 1998. године, је пред свима прозван као издајник (због оца борца за људска права, и мајке која је по оцу Јеврејка), на њега су подстицане силеџије, оборен је у нејасним околностима на улици од аутомобила, возач није уопште процесуиран, отиман  му је мобилни, имао је мукотрпно детињство у породици бивајући очевидац упада насилничке полиције, уз његову и мајчину вриску. Данас не може нигде да нађе запослење, иако је млад и здрав.

Зашто сам се борио цео живот, и жртвовао најбоље године да се изборим за живот без дискриминације и неправди?  Зато, да би они који су, раније мене лично, мога сина и његову мајку, обесправљивали као „стране плаћенике и издајнике“, „пријатеље Запада и Америке“, сада настављају да нас тлаче и уништавају наше животе. Себе су прогласили за „Савезнике Америке“, нас злостављају исти ти, као и  раније, сада они  као „пријатеље Америке“. А сада су постали транзициони богаташи.

У чије име, зашто?

Отворимо очи Србији!

Србију, неформални центри моћи, пљачкаши и разбојници удружени са појединцима из званичне власти, из потаје намерно економски руинирају и подмукло јој слабе виталност, јер им такав клонуо и обеспомоћен народ одлично одговара, јер им се не може супротставити. ДА МОГУ БЕЗ ОТПОРА приватизовати ЗА багателу, ДА ПЉАЧКАЈУ НЕМОЋНЕ ГРАЂАНЕ, ДА СПРЕЧЕ ОНЕ КОЈИ ИХ МОГУ ТУЖИТИ ЗА НЕДЕЛА, да онемогуће РЕСТИТУЦИЈУ, повратак имовине, РЕХАБИЛИТАЦИЈУ, лустрацију, ДА СПРЕЧЕ СНАЖАН ОТПОР. *

ДА САЧУВАЈУ ЗАУВЕК НЕТАКНУТ СТАТУС КУО.

Њима се у данашњој остарелој и снемоћалој Србији, њиховом сатанистичком и некрофилном пројекту једино могу супротставии млади и надарени. Већина грађана је на граници обеспомоћености и мирења са судбином.

Такве грађане може свака шуша преводити жедне преко воде. То је био за тајкуне  њихов сан , који је  постао јава, рај за свакојаке деликвенте и лопуже.

Суштина опстанка, или нестанка једне нације је у људским ресурсима. Ако су они успешни у њиховим задацима, све ће бити добро. И обратно.

Зато тајкуни изгоне младе из Србије, зато они копне Србију.

Где мачака нема мишеви коло воде.

Томислав Крсмановић

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!