Никола Кобац: Поштована Предсједнице, и сам сам „изоловани случај“

И сам сам „изоловани случај.“ Или боље рећи, један од 500.000 српских „изолованих случајева“ у Хрватској. Кажете да је ово са А-ХСП (аутохтоном, изворном, усташком, фашистичком Странком права…) изолован случај и да томе не треба придавати значајну пажњу.

Хајде да Вам вјерујем, бити ћу непажљив. Нећу спомињати „шачицу модерних усташа.“ Да ли ће на граничним прелазима сутра умјесто „добро дошли“ писати „за дом спремни“ одлучити ће Хрватска позивајући се на „хрватски антифашизам.“

У једном од „изолованих случајева,“ 13. априла 1941. године шачица „старомодних усташа“ стиже у Хрватску. Прво у Карловац на конак, а затим у Загреб на пуно конака. Стиже „Поглавник и емигрантска пратња. Свега, замислите, два камиона усташа.

Први су им задаци: Очистити Хрватску од „накота“ и платити Мусолинију дугове. У оба случаја системом „трећина.“ Први случај прескачем. Зло је било велико. Фамилија ми је страдала. Други спомињем: Хрватска је 1941. „била присиљена“ одрећи се Далмације, Крка, Раба, Корчуле, Биограда, Шибеника, Сплита, Чиова, Шолте, Мљета и дијелова Конавла и Боке Которске у корист Италије.

Не, није Хрватска била присиљена Предсједнице на одрицање,већ је била доведена пред готов чин. На Кордуну се тако нешто звало „врати коко што си позобала.“

У то вријеме, вријеме „Хрватскога буђења“ ту, надомак Ваших „двори“ усташе су невиђеним мучењима подвргле сестре Баковић (Рајку и Зденку). Рајка је била повјерљиви курир покрета отпора.

Умрла је од посљедица мучења, а Зденка је видјевши да јој нема сестре извршила самоубиство скочивши кроз прозор. Хрватска је 1990. године у центру Загреба успјешно изоловала њихову малу уличицу  која је имала име: „Пролаз сестара Баковић.“

Данас ми  нешто говори да је са Павелићем дошло мање „црнокошуљаша“ него што их је ‘одало тог 26. вељаче 2017. у Загребу за Драженом Келминцем. Службени извори тврде да је Дражен „ухићен,“ а ја би волио да је ухапшен. Ухићени Хрвати се неријетко и одмах пуштају, а ухапшени Срби из Хрватске се задржавају, често дуже од суђења и живота.

Ко то крену 1941. године за „изолованом“ шачицом усташа „којој нико није придавао неку значајну пажњу?“ Мој ћаћа није.

Ко ли то поби толико Срба?

Ко се једном опече на хладно пири, Предсједнице.

Изоловали сте мој народ из устава 1990. године. И нека сте. Свеједно тамо свашта пише, па шта ћемо вам у тако важном акту и тренутку?

Онда сте нас „изоловали од рада.“ Подијелисте отказе српским кадровима у Хрватској.

Нека сте, било је Хрвата који нису радили.

Затим нас прозвасте „побуњеницима, и накотом који опет устаје. С тог наслова изоловасте нас, од Загреба, Сабора, Владе, новца…

Срби 1991. сами себе изоловаше правећи државу по Вашој мјери, а не по својој потреби. Ископасмо ровове на кривом мјесту…

Раду Кончара, послије Николе Тесле, тог другог великог бренда Хрватске, претходници „црно-кошуљаша“ изоловаше од живота. Успио је довикнути: „милости не тражим, нит би вам је дао.“ Николе Тесле споменик је Хрватска изоловала. Премјестила га је.

Нас госпођо Предсједнице Врховник Фрањо отјера у изолацију. Изоловасте нас у Србији по избјегличким камповима, радничким баракама, спортским дворанама…

Када сам се повеселио да је све готово Хрватска „изолова“ српску земљу у Хрватској. Даде јој умјетничко име: Простор посебне друштвене скрби. Нацрташте границе опћина, прописаште збрињавање (у договору са српским кадровима, на жалост) па нас ућераште (ружнија ријеч за изолацију) у малу кућицу крај велике – запаљене. Велику кућу сте изоловали.  Нека сте, шта су нам требале толике куће по Хрватској.

Изоловасте наше, српске станове на „Земљи посебне скрби“ и у градовима  у којима живјеше српска интелигенција као не заобилазни дио Хрватске науке, културе, стварања. Те станове удијелиште „хрватским ратницима.“ И нека сте, шта ће нам толико станови кад се рађало једно, највише двоје српске дјеце, а станови за петоро.

Онда изоловасте самозване вође Српског избјегличког народа, од народа, подстичући их да са народом разговарају преко интернета…

И на крају: посебно ми тешко пада Предсједнице, и то никако да преболим што сте спремни изоловати српска гробља, свједоке Хрватске повјести.

Нисмо ми мртве претке могли нигдје возити. Сахрањивали смо их више од 400 година по селима, по нашим прљугама. Нисмо Предсједнице, за разлику од кућа ништа ширу ни дубљу раку копали него исту наку у какву се сарањују Хрвати. Нисмо начињали Хрватску земљу – непотребно.

Зашто се бавите „лудизмом“ Предсједнице? Спомињете „минорне“ групе за коју је Рузвелт предлагао међународни протекторат. Не поклањате им ни тренутак  пажње, кад овај мој, један од пет стотина тисућа изолованих случајева не спомињете.

Изгледа Предсједнице да се ми не разумијемо? Да није Ваш дух са тим безначајним скупом, те свете недјеље марширао улицама Загреба?

Изоловани Никола Кобац                                   У Бања Луци, 27. сјечња у фебруару 2017.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!