Саша Недељковић: СОКОЛСКО ДРУШТВО БОРОВО

Соколско друштво Борово било је део Соколске жупе Осијек. Прва јавна вежба боровског сокола одржана је 1933. у Борову селу. (1) Старешина је 1934. био Томо Максимовић, заменик др. Милутин Тичак, II заменик Богдан Дејановић, просветар Фрањо Врана, начелник Звонко Хрибески, заменик начелника Зденко Здражил, II заменик начелника Берислав Јеричевић, секретар Милан Цвијановић, благајник Илија Секулић, референт за соколске чете Владо Хмеларж. (2)
Соколско друштво Борово приређивало је традиционалне Свесловенске балове. У соколском дому 4 марта 1939. Соколско друштво Борово приредило је Свесловенски бал. Бал је отворен поворком народних ношњи на челу са старешином Томом Максимовићем и његовом супругом. Посетиоци су се дивили народним ношњама. Певачко друштво „Радиша” певало је на балу песме. Наступили су чланови соколског друштва из Бачког Петровца у словачким народним ношњама и приказали публици „Чехословачку беседу”, зашто су побрали буру аплауза. Нараштајке из Борова извеле су Моравску народну игру, а чланови друштва „Истра-Трст-Горица” из Београда приказали су истарске народне плесове. Затим је изведен украјински плес, а чланови и чланице друштва у Борову у сликовитим народним ношњама изводили су народна кола. Најлепша тачка програма по мишљењу Срђана Шапића, извештача у „Соколском гласнику“, било извођење руског народног плеса, од стране члана сокола Пианова из Брчког и његове трупе, са најмлађом чланицом певачког друштва „Радише” Олгом Богуш. Награду за најлепшу народну ношњу добила је госпођа Кондић, супруга вође продајног оделења Кондића, која је имала босанску ношњу. Другу награду добила је соколица Мирјана Пражић, са славонском ношњом. Трећу награду добила је словачка народна ношња. Бал је трајао до зоре. (3) Соколско друштво Борово одржало је 17 марта 1940. годишњу скупштину . Због отсуства старешине друштва Томе Максимовића, скупштину је отворио инг. Грегорић, други заменик старешине, прочитавши писмо старешине, у којој обавештава да није у могућности да присуствује скупштини, али је позвао чланове и чланице да приону на соколски рад. У извештају о раду истакнуто је да је друштво учествовало на слету у Софији, на жупском слету у Осијеку и на приредбама околних јединица. Друштво је извршило смотру свог чланства , на којој су говорили Нико Бартуловић, Душан Круљ и пуковник Николић из Винковаца. На скупштини је прихваћен предлог жупе Осијек, да се жупски слет одржи у Борову. (4) Са главне годишње скупштине друштва упућено је Савезу Сокола уверавање да и даље са више воље устрају на раду за остварење соколских идеала. (5) За слет је био састављен одбор , на челу са старешином жупе Душаном Круљем, а подпредседници су били Тома Максимовић, Берислав Јеричевић и Рогулић из Вуковара. (6) Због нове наредбе о зборовима жупски слет жупе Осијек који требао да се одржи на Видовдан, био је одложен. (7) Соколско друштво Борово издавало је „Зидне новине”. Уређивао их је секретар друштва Павао Грањаш, уз помоћ Ј. Бранајса и нараштајца З. Шолца. Доносиле су поучне чланке, вести из света, земље и соколства, карикатуре, забавни материјал. Чланке су писале и сестре. (8)
Соколско друштво Борово приредило је 16 јуна 1940. излет лађом од Вуковара до Илока. Владо Ходовски био је вођа пута. У Илоку су посетили Виноградарску школу. (9)
Соколско друштво Борово приредило је 21. јула 1940. излет у Брчко. На излету је учествовало 50 чланова. На станици у Брчком излетнике су дочекали старешина др. Икић и начелник Ј. Хаџиомеровић. Повели су их до новоградње дома. Одатле су излетници пошли аутобусима у фабрику чарапа „Столин”, коју су детаљно разгледали. У дому друштва Брчко управник дома Аврамовић приредио им је доручак и ручак. Њему се захвалио Павао Грањаш. Излетници су разгледали некадашњи бегов конак, који је био претворен у интернат. Приређена је утакмица нараштаја у одбојци. После утакмице излетници су разгледали споменик палим добровољцима, и варош, која се излетницима свидела. Соколи и соколице из Борова вратили су својим кућама. (10)

Просветни одбор друштва Борово приредио је 19 октобра 1940. просветно посело у соколској дворани. На програму су биле рецитације, шаљиви рапорт и приказивање соколских филмова. После програма био је плес. (11) Успех плеса у Борову почетком фебруара 1941. премашио је сва очекивања. Било је преко 400 учесника, чланова и чланица сокола, у народним ношњама из свих крајева Југославије и осталих словенских земаља. По чланку у „Соколском гласнику“ изазвали су незапамћен аплауз, када су дефиловали на почетку плеса двораном “Батиног дома”, на челу са старешином Томом Максимовићем. Обе сале су биле испуњене до последњег места угледним гостима из Борова и других крајева. Присуствовао је др. Д. Јанковић, апелациони судија и подпредседник Југословенско-бугарске лиге у Београду. Плес је отворио Тома Максимовић “Краљевим колом”. Уз домаће соколе, наступали су соколи из Љубљане, Бачког Петровца, Новог Сада, руски соколи, … . Велики успех доживела је фолклорна група Народног позоришта из Београда, под вођством Жуковског. Он је наступио са првакињом балета, Васиљевом, у “Игри у двоје”. Група је извела “Дрмеш”, “Јужносрбијанку” и “Тешката коло”. Опште признање добили су соколи из Словеније извођењем “Из Словеначких села” и “Регимент по цести гре”. Успех су постигли и соколи из Бачког Петровца, и домаћи соколи. Те године због општих прилика нису могли учествовати играчи и играчице из Бугарске. Код бирања три најлепше народне ношње награђена је Сафија Јазвин из Брчка за босанску ношњу, Викица Кедманец, за посавску народну ношњу и Ида Марвин, за народну ношњу из Горењског. Програм је завршен певањем “Ој Словени”, а забава је настављена у братском расположењу и манифестовању за словенско братство. За успех приредбе био је заслужан приређивачки одбор Соколског друштва, на челу са Томом Максимовићем.(12)

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије, сваке среде и суботе на СКК
Напомене :
1. „Кратке вести из нашег соколства”. „Соколски гласник“, Београд, 16 август 1940, бр. 33, стр. 2;
2. Анте Брозовић, „Соколски зборник” Година I, Београд 1934-35, стр. XCIII;
3. Срђан Шапић, „Соколски свесловенски бал у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 5;
4. Гш, „Годишње скупштине наших јединица”, „Соколски гласник“, Београд, 22 март 1940, бр. 12, стр. 3;
5. „Поздрави Савезу Сокола К.Ј. са годишњих скупштина друштвених јединица”, „Соколски Гласник”, Београд, 29 март 1940, бр. 13, стр. 5;
6. „Слет соколске жупе Осијек у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 17 мај 1940, бр. 20, стр. 6;
7. „Одгођен жупски слет у Борову”, „Соколски гласник“, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 7;
8. „Зидне новине Соколског друштва Борово”, „Соколски гласник“, Београд, 29 новембар 1940, бр. 48, стр. 11;
9. „Кратке вести из нашег соколства”. „Соколски гласник“, Београд, 12 јули 1940, бр. 28, стр. 2;
10. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 2 август 1940, бр. 31, стр. 4;
11. „Кратке вести из нашег соколства”. „Соколски гласник“, Београд, 18 октобар 1940, бр. 42, стр. 6;
12. Рад. Лазевић, „Лепа манифестација словенског братства у Борову”,

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!