Русија

 

Јучер је преминуо Виталиј Чуркин, искрени и осведочени пријатељ Србије. А већ сутрадан је дан Црвене армије и дан заштитника домовине у Русији. Дан армије која је 1944. учествовала у ослобођењу Београда. Поводом ових дешавања желим да поставим једну моју песму која је написана као одговор на вечите подругљиве тврдње (и питања) по нашим медијима и форумима (када су то и) како нам руси у ствари никада и нису помогли.

 

РУСИЈА

На Србију сваки до сад напад
извели су Турчин, Бугар, запад
Русија је увек мати била
заједно се с нама и борила
па уместо да постане турски
барјак нам је наопако руски

Са тугом се сећа српска раја
Романова, цара Николаја
што ономад у велики рат уђе
због Србије која неће туђе
и не хтеде злотвору да преда
ту Србију која своје не да

До Валоне прегазисмо пешке
уз губитке претрпљене тешке
тад Русија опет нам се нађе
нагна Франце да пошаљу лађе
да допреме лекове и храну
и избаве војску отписану

Србима је болно кад се сете
четреспрве све до четреспете
колико је зла све тада било
и колико крви се пролило
са Црвеном армијом смо били
Београдом победу славили

Па и сада док Србин се слама
једино је Русија са нама
робујемо западноме свету
што отима српску земљу свету
ал’ док мати право вета има
ЊЕТ у УН биће Шиптарима

 

 

Јанко Јанковић

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!