Владимир Петровић: Критика шупљег ума

Пре пар недеља били смо сведоци јавног понижења, чувеног „борца за српску ствар и пријатеља Срба са Косова“, Мише Вацића у телевизијској емисији. https://youtu.be/g-jGgpiHkyY

Позван је да гостује у емисију која врло често подсећа на јутарњи програм онда кад су саговорници водитељке са леве стране политичког спектра. Будући да је телевизија Н1 у већинском власништву америчког CNN-а, након епизоде са слањем воза, несуђени саветник у Канцеларији за Косово и Метохију је могао да претпостави да неће бити дочекан са хлебом и соли. Другим речима, морао је да се припреми за гостовање у телевизијској емисији у којој је знао да ће му водитељка  поставити „шкакљива“ питања. Прво питање на које се наш јунак „саплео“ је питање сопственог положаја у Канцеларији за Косово и Метохију, односно питање постављења. Ко је тај који данас у Србији одређује да један Миша Вацић треба да буде радно ангажован по уговору о делу при Влади Републике Србије? Миша застаје, гледа у даљину, тражи чашу воде и избегава одговор до краја емисије.По начину функционисања који преовладава доласком Српске напредне странке на власт, можемо претпоставити да је предлог дошао из самог врха ове партије, те није згодно да се његово име спомене. Неприпремљени Вацић је имао огроман број одговора на располагању који би задовољили новинарку. Међутим, оно што одликује један шупљи ум је његова неспособност да се снађе у тренутку, кад се већ није унапред припремио, и ако је потребно заобиђе истину. Истина излазак пред камере и телевизијско снимање нису за свакога. Човек се под рефлекторима у студију на једној националној телевизији може осећати изразито непријатно. Та непријатност онда ствара осећај сушења грла и дешавају се сви симптоми треме. Гост се полако претвара у кип који чује питања, али није у стању на њих да одговори. Ово је све нормално, једноставно нису сви људи способни и спремни за гостовања пред камерама.

Зашто је ипак ово изазвало велики подсмех у, пре свега, патриотској јавности, јер будимо реални либерали би га свакако исмевали због његових ставова?

Сведоци смо да се разни шупљи умови у свим сферама друштва намећу и желе више него што могу и умеју. Период транзиције или тачније речено пропасти друштвене хијерархије је довео до појаве да разни Вацићи заузимају положаје за које нису образовани и способни. Народ је у његовом наступу у емисији препознао једног таквог, јер уистину за коју активност рада Владе Републике Србије је он заиста потребан. Дакле, оволики подсмех не би изазвао човек под тремом, колико друштвена појава ничим изазваног постављања шупљих кадрова.

Време је да после подсмеха пређемо на критику постојећег система, а са критике на промену која се неће десити брзо и лако.

Аутор је председник Градског одбора Омладине ДСС Нови Сад