Владимир Петровић: Критика шупљег ума

Пре пар недеља били смо сведоци јавног понижења, чувеног „борца за српску ствар и пријатеља Срба са Косова“, Мише Вацића у телевизијској емисији. https://youtu.be/g-jGgpiHkyY

Позван је да гостује у емисију која врло често подсећа на јутарњи програм онда кад су саговорници водитељке са леве стране политичког спектра. Будући да је телевизија Н1 у већинском власништву америчког CNN-а, након епизоде са слањем воза, несуђени саветник у Канцеларији за Косово и Метохију је могао да претпостави да неће бити дочекан са хлебом и соли. Другим речима, морао је да се припреми за гостовање у телевизијској емисији у којој је знао да ће му водитељка  поставити „шкакљива“ питања. Прво питање на које се наш јунак „саплео“ је питање сопственог положаја у Канцеларији за Косово и Метохију, односно питање постављења. Ко је тај који данас у Србији одређује да један Миша Вацић треба да буде радно ангажован по уговору о делу при Влади Републике Србије? Миша застаје, гледа у даљину, тражи чашу воде и избегава одговор до краја емисије.По начину функционисања који преовладава доласком Српске напредне странке на власт, можемо претпоставити да је предлог дошао из самог врха ове партије, те није згодно да се његово име спомене. Неприпремљени Вацић је имао огроман број одговора на располагању који би задовољили новинарку. Међутим, оно што одликује један шупљи ум је његова неспособност да се снађе у тренутку, кад се већ није унапред припремио, и ако је потребно заобиђе истину. Истина излазак пред камере и телевизијско снимање нису за свакога. Човек се под рефлекторима у студију на једној националној телевизији може осећати изразито непријатно. Та непријатност онда ствара осећај сушења грла и дешавају се сви симптоми треме. Гост се полако претвара у кип који чује питања, али није у стању на њих да одговори. Ово је све нормално, једноставно нису сви људи способни и спремни за гостовања пред камерама.

Зашто је ипак ово изазвало велики подсмех у, пре свега, патриотској јавности, јер будимо реални либерали би га свакако исмевали због његових ставова?

Сведоци смо да се разни шупљи умови у свим сферама друштва намећу и желе више него што могу и умеју. Период транзиције или тачније речено пропасти друштвене хијерархије је довео до појаве да разни Вацићи заузимају положаје за које нису образовани и способни. Народ је у његовом наступу у емисији препознао једног таквог, јер уистину за коју активност рада Владе Републике Србије је он заиста потребан. Дакле, оволики подсмех не би изазвао човек под тремом, колико друштвена појава ничим изазваног постављања шупљих кадрова.

Време је да после подсмеха пређемо на критику постојећег система, а са критике на промену која се неће десити брзо и лако.

Аутор је председник Градског одбора Омладине ДСС Нови Сад

 

7 коментара


  1. Да би се критиковао постојећи систем постоје много важније ствари од Вацића. Проблем је што се ДСС-овско и Дверјанско поимање „промене“ система своди на задржавање комплетног антисрпског и антитрадиционалног уставно-правног поретка са све сулудом људскоправашком идеологијом и довођењем на власт „поштених“ и „породичних“ људи. Све је то лепа забава, али то није промена система.

     
    Одговори

    1. Молим вас, уставноправни поредак настаје сагласношћу већине политичких партија различитих идеологија, осим у случају доминације једне странке кад она може да пише и наметне свој партијски устав. ДСС се изборио у Уставу за дефиницију Србије као државе српског народа, статус Косова као суштинске аутономије, основно писмо ћириличко, ограничену аутономију Војводине, грађанско-политичка и социјално економска права итд. Национални савети за мањине и разна људско-правашка решења су последица договора са Демократском странком као политичким представником „либерала“. Устав није савршен и да имам поверење у владајуће странке, да не раде у страном интересу, радо бих подржао измене у смеру смањења и укидања аутономија и смањења права нац. мањина.

       
      Одговори

      1. Знам ја како је настао Устав, али Устав је само одраз вредносног система. Борба против система коју помињете у тексту мора да садржи критику темељних вредности система, самог поретка владавине новца и партија који се, из неког разлога, и даље назива „демократијом“, као и одбацивање комплетне људскоправашке доктрине која подразумева законску дискриминацију Срба, циганизацију, арабизацију и педеризацију Србије, забрану права на самоодбрану, масовна чедоморства и тако даље и тако редом. Када ДСС и остала екипа из „умерене деснице“ почне о томе да прича и пише овај позив за промену система сматраћу искреним.

         
        Одговори

      2. Потребан је сасвим нов Устав.
        Промене, измене, дописивање, брисање ништа неће значити.
        То нико неће урадити јер окупатор не дозвољава, евентуално дораду која ће погоршати статус српског народа.

         
        Одговори

  2. А кад планирате да изнесете пред нас предлог тих нових, антисистемских решења, што је далеко битније од описа стања, чији је део и Вацић?

     
    Одговори

  3. Здрава памет говори да је од прворазредног националног интереса постојећи устав брани.
    Знамо да је „људскоправашима“ и њиховим менторима Устав кост у грлу, што депеше Викиликса доказују.
    Сви који данас нападају Устав оперативно су на истој страни фронта. То дакако нема ни најмање везе са „борбом против система“, али је тесно повезана са аутошовинизмом.

    Питање је шта ће људскоправашки трабанти који себе сврставају у антисистемску опозицију, радити ако/кад нам из Брисела октроишу нови „Устав“ у коме ће бити побрисане све одреднице од виталног значаја за опстанак српског народа? Па ништа, и даље ће тврдити да је њихова позиција принципијелно антисистемска, мада више неће бити никакве препреке да се уништи и оно мало државе што нам је остало. Антисистемски се може бити у свакој држави, и без сваког, па и свог народа. Коначно, увек се могу окривити творци Устава из 2006. да су они заправо криви за све.

     
    Одговори

  4. Изношење позива за промену система није ишло у смеру уставних промена. Бојим се да је подједнако погрешна вера да ће се систем променити искључиво уставним променама и неким деловањем институција као апстракта. У институцијама раде људи са свим својим манама, а нама је потребно да обезбедимо предуслове да се селектују најбољи за државне позиције и да јасно буду санкционисани сваки преступи. У разним сферама ми имамо сасвим коректне прописе, али је проблем што је злоупотребама власти урушен систем и та законска решења остају само мртво слово на папиру. Најбољи устав може остати само „љуштура“ ако влат не жели да га поштује као што претходне две власти крше постојећи по разним питањима почев од статуса Косово и Метохије до рушења Савамеле.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!