Остоја Симетић: На море у Бачку!

Одлазак на летњи одмор, нарочито на море, за житеље Србије, статистички скоро најсиромашније Европљане, најчешће није уживање већ тешка мука или пак, недостижан сан. Међутим, природно је да човек жели да се одмара, забавља и путује. То је нормална потреба свакога од нас. Нажалост, трошкови путовања превазилазе могућности великог броја људи, па многи остају код куће, мучећи своју муку, док се други задужују, па ропћу под теретом рата за седмодневни одмор, читаве наредне године.

Лети ништа не годи као плажа. Сунце, песак, вода. Опуштање, бег од свакодневице, уобичајених брига и проблема, досадних и напорних људи, навика, увек истог крајолика и животне рутине јесте суштина летњег одмора. Промена средине делује благотворно, готово терапијски па није чудо што људи све чине не би ли успели да се,. бар накратко, изместе из свакодневице. Многи, ипак, не могу да себи приуште ни најкраће и најскромније летовање у иностранству. А Србија нема море. Зар не? У правом смислу нема, али има нешто слично. Језера.

Прошлог лета, боравио сам, у неколико наврата, на језеру Провала, које се налази у селу Вајска, општина Бач, на неких 80 км од Новог Сада. Одмах сам помислио да би то била одлична прилика за летовање, оним људима који не могу себи да приуште море. Језеро је, у јулу и августу, веома топло, има прекрасну, чисту и уредну пешчану плажу којом доминира хотел са рестораном и кафићем „Бачки двор“, а нуди могућности за дечју игру и бављење спортовима на води и песку. На купалишту су постављени сунцобрани који се не наплаћају, а посетиоци могу да користе и тушеве, те кабине за пресвлачење и терен за одбојку на песку. У самој води су постављени ватерполо голови, и сплав са скакаоницом, док најмлађи имају на располагању тобоган којим се са плаже ускаче директно у плићак.

Плићак се завршава после четири, пет метара, а одатле је дубина воде преко два метра, што погодује онима који би да се озбиљно испливају. Вода је, у летњој сезони изузетно пријатна, па се у њој може остати и сатима, без смрзавања и прехладе. У преподневним часовима, нарочито радним данима, купача је мање, па онима који воле мир, то доба дана највише одговара. Поподне, а посебно викендом, на провалу се сјати много народа и призор ничим не одудара од морског.

Сам хотел, нуди одличан смештај, те изврсну кухињу и пиће, по ценама далеко приступачнијим него у Новом Саду или Београду. Располаже пространом терасом, која гледа на језеро, а места за паркинг има довољно. Објекат се наслања на листопадну шуму, која нуди предах у хладовини високог дрвећа, а једном годишње угошћава бајкере – кампере који ту одржавају вишедневни мото фест.

Но, квалитетан одмор подразумева више од лежања на сунцу и брчкања у води. Ваља нешто доживети, видети и сазнати понешто ново. Има ли таквих садржаја у Вајској и околини?

На моје изненађење, има их прегршт. Највредније што општина има, свакако јесте православни манастир Бођани. Подигнут је крајем петнаестог века, 1478.

Манастир је основа далматински трговац, по имену Богдан. По легенди, Богдан је оболевши изненада од очију, стао на месту извора код данашњег храма, умио се и помолио Богородици, заветовавши се да ће подићи храм посвећен Богородици ако му оздраве очи. Када му се здравље повратило он је преко кнеза Димитрија Јакшића затражио писмено одобрење од краља Матије Корвина који је одобрио градњу храма. Сазидао је манастирске келије и купио земљу. По свом ктитору Богдану манастир је добио име Бођани.

Са Турским освајањима 1526. године, страдао је и овај манастир. Манастирски живот је обновљен 1578. године са повратком бођанских монаха. Тада је подигнута црква од дрвета, која је страдала крајем 17. века у доба цара Леополда Првог. Недуго после разарања црква је обновљена 1698. али је она страдала у поплавама 1711. године.

Данашња црква је подигнута 1722. године, а подигао је током 17. века Михајло Темишварлија из Сегедина, о чему сведочи натпис изнад улазних врата на западном зиду. Та црква је била четврта која је изграђена на том месту. Конак и црква су изграђени у барокном стилу, док је живопис насликао Христофор Жефаровић. У конаку се налази музеј, који је богато опремљен и у коме се налазе разни гравири, уљане слике, црквене посуде и другим предмети. У овом манастиру се чувају и многи предмети донети из манастира Манасија.[1]

Бачка тврђава

Једна поподневна тура обиласка манастира је обавеза, ако се налазите у овом крају. Друга атракција, коју не смете заобићи, јесте обновљена Бачка тврђава из четрнаестог века. Тврђава је подигнута на мањем острву насталом од меандра реке Мостонге. Спада у такозване „Водене Градове“, јер је са свих страна била опасана реком, а прилазило јој се покретним мостовима. У периоду након Мохачке битке 1529. године град и тврђава бивају освојени од стране Турака. Из тог периода потичу и описи Бачке Тврђаве у путописима Евлије Челебије, када Бач постаје део сегединског санџака. Од времена Ракоцијеве буне (1702 – 1704) тврђава бива спаљена, разрушена и напуштена, након чега више није обнављана. Тврђава у Бачу је најбоље очувани средњевековни фортификациони комплекс у Војводини, који припада типу „воденог града“, осмишљеног да брани град у мочварним, равним теренима.[2] Средишња кула је обновљена, степеницама се може отићи и на горње спратове у којима се налази поставка археолошких предмета нађених на овом локалитету и других који дочаравају амбијент епохе. Унутар зидина, могуће је, у специјализованој продавници купити пригодне сувенире.

Градска капија „Шиљак“

У склопу трвђаве налази се и изоловани објекат, градска капија звана Шиљак. Сама кула/капија је у основи четвороугаона са опекама и лучно обликованим отвором за капију.Изнад пролаза/капије очувана једна етажа, уз основану претпоставку да је постојала још једна. Кула је покривена и она је жива комнуникација и данас ка савременом граду, преко савременог моста. Кула је са две бифоре готички обликоване.[3]

На локалитету су видљиви и остаци турског купатила – хамама. После Мохачке битке Турци су опустошили Бач и овај град у Бачкој постаје кадилук Сегединског санџака и седиште Бачке нахије која је бројала 70 села. Хамам, у центру Бача представља вредно и ретко сведочанство о времену османске доминације на простору Војводине. Највероватније је изграђен након 1578. Године а бележи га и Евлија Челебија приликом посете Бачу 1665. године. На основу археолошких налаза познато је да је у хамаму било шест просторија (шадрван-чекаоница и гардероба, халват-просторија за купање, хазна-резервоар за воду И ђулхан-ложионица). Хамам је делимично порушен, али је сачуван део кубета над централном просторијом.[4]

Фрањевачки самостан

Посетиоци могу да посете и стари фрањевачки самостан који се налази се у центру Бача, а комплекс чини самостански склоп, у облику квадрата, са унутрашњим двориштем и црква Узнесења Марије. Године 1169. у самом центру Бача, на темељима старе катедрале, крсташки ред Св. Гроба Јерусалимскога подиже свој самостан и цркву. По својим димензијама и стилу градње у самом врху романске архитектуре. Петеространа апсида, комбинација камена и цигле, стубови са главама животиња, на крову „gargouille“ (водориге), емајлиране оплате. Унутрашњост је била тип старохришћанске базилике – голи зидови без малтера. Све једнако као и у западној Европи, а исте грађевине налазимо у долини Рајне у Немачкој. Да је то стварно крстаска градња, потврђују и подземне „канџе“ које додатно дају стабилност грађевини. Такве избочене стопе нема ни једна друга средњевековна грађевина на овим просторима. Темељи су ширине преко два метра, изграђени од римске црвене цигле. Регуларни каноници Св. Гроба Јерусалимског имали су у Бачу своју препозитуру. „Canonici cruciferi“ било је њихово краће име.[5]

Осим културноисторијских знаменитости, гостима је доступан и угоститељски објекат, чарда „Ранч“ смештен на још једном, нешто мањем, језеру Берава. Ово је лепо изоловано место, удаљено од градске вреве, где се у хладовитом дворишту може ручати уз пој птица, док се деца играју у посебно ограђеном, уређеном и опремљеном простору.

Постоји и занимљива салетла над самим водама језерца, у којој је предах посебан угођај. Место нарочито воле ловци и риболовци. Уколико желите, овде можете одсести у чистим климатизованим собама, које нису луксузне, али задовољавају потребе мање размажених туриста. Од ранча до плаже на Провали, колима се лагано стиже за свега неколико минута.

У бачкој општини, постоје три ловишта, те небројене локације за пецање, од којих можда и најпријатније на језерима Провала и Берава.

Многи грађани Србије, па чак и Војводине, не знају за туристичку понуду описану у овим редовима, а уверен сам да би се пријатно изненадили. Пет до седам дана, у летњој сезони, проведених на Провали уз посете осталим занимљивим местима о којима сам писао, могу бити одлична замена за много скупља инострана одредишта. Тако и људи скромнијим материјалних могућности, оптерећени мизерним економским стањем, могу себи да приуште летње путовање, ништа мање вредно и занимљиво од посете селендрама по Халкидикију и тамошњим смештајима с распалим креветима, црвоточним намештајем, које употребу климу на +50 папрено наплаћују.

Сваког петка пише Остоја Симетић

[1] Према Википедији

[2] http://www.dvorci.info/dvorci/bac/info.php

[3] http://www.backidvor.rs/turizam-u-okolini/

[4] Исто

[5] Исто

 

3 коментара


  1. Био сам тамо једном давно, пре рата, овај хотел се није тако звао, а још мање изгледао.
    Купање је било супер.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!