Ђорђе Ивковић: Апотеоза аламуње – одговор Милану Миленковићу

Милан Миленковић

У једном од својих свежијих урадака „Трчи, Прле, Трчи…“, слободоумни Титовов пионир и мултимедијални новинар Милан Миленковић нам је кроз приказ једне урбане легенде указао шта он мисли, где је спас за Србију, тј. „како ћемо ми, мали и слаби, да изађемо на мегдан великима и јакима?“ Прле би ту требао бити мустра.

Историја је пуна примера како слабији може да победи јачега. Клише су Давид и Голијат. Наш пријатељ Данко Марин, посвећеник хаику-поезије, могао би да нам исприча јапанску легенду о тринаестогодишњем дечаку који је на мегдану обичном мочугом умлатио злог и крволочног самураја који је махао страшном катаном. И све то, ако су нам досадне истините приче из наше тешке историје. Али, не. ММ, самозвани 2М (а није материна маза или мултимедијални млатимудијалац), нуди нам образ специфичних јунака израслих на врелом асфалту социјалистичког Београда, познатих као Аламуње.
Елем, у урбаној легенди, Прлета је шамаром понизио много јачи и већи Риста (а није Кубура). Онда је Прле трчао и трчао док није стекао завидну кондицију. Затим се послужио триком. Кад се Риста не нада, Прле се пришуња, шутне Ристу у дупе и побегне пре него се Риста маши кубуре. То је радио све док Риста није излудео толико да је молио Прлета за опрост.
Марко Борак – Мали Маре

Таква прича дакако може гледе уверљивости и мудре поуке проћи код пуноглаваца, продужених адолесцената, „недоврша“. У реалном животу за пар дана Прле би оплављен висио преко гране у парку. Истините београдске урбане легенде отпора слабијих али чврстих момака (или дечака) много већима, старијима, јачима и моћнијима постоје. Таква је легенда о Малом Марету, „најлуђем револверашу“, о коме је писала „Србијаданас“ прошле године, да би исту причу пренео „Курир“ пре пар недеља. Сад сви Београџани лично знају тачно шта је било 1995. и ко су актери. 2010. Маре је био потпуно заборављен. У оба поменута текста поента је „Mali Mare je ostao buntovnik bez kompromisa. Zaboravljen? Nema veze, na to je i računao.“ … Оригинал те поенте гласи „Мали Маре је остао „ватра“, бунтовник без компромиса. Заборављен? Нема везе, с тим је и рачунао.”. То су последње реченице мог написа „МАЛИ МАРЕ, ЗАБОРАВЉЕНИ БУНТОВНИК“, који је објављен 2010. на сајту који више не постоји „Форум српских патриота“, али сам га сачувао на блогу „Нимбусов подрум“. Са тих страница су га плагирали наши велеградски новинарски лајави евнуси (Дигресија: Иначе, највећи плагијат је учинио Зоран Ћирјаковић, који је плагирао моју синтагму „аутошовинизам“, само да напоменем како је раширена појава). Но за ову прилику наравоученије је да отпор јачима има страшну цену. Нема, браћо и сестре, ништа лако, „на меке душеке“, на јефтине „зезове“. Нема много места за „трикове“. Оно што нам нуди двотомни М је фенси коњушарство, интерполација гејачке препредености у грађански животни стил. Нема то везе ни са каквим отпором било чему, већ бескарактерном конформистичком прилагодљивошћу.

У поучном напису ММ „Писма Прлета Харалампију“, сазнаћете и да је врло вешти Прле завршио факултет (Нап: ако не знате, у та доба нису постојали приватни факултети, већ „истурена одељења“ државних факултета. О осталом, питати родитеља). Тако је, (О гле чуда!) Прле постао ситни директор. ММ се диви Прлету који је „радничку класу“ придобијао тако што је раднике подводио курвама. Добар штос – ко се подведе, мора да ћути да жена не сазна, ко неће, прогласи га за педера, па опет мора да ћути. Но, коликогод вешт био, Прле је допао затвора.
ММ дума: „Можда и неумесно, поготову за покојника, али и ово је било: због некакве муке (у она времена се привредни преступ озбиљно схватао), Прле је заглавио и пар година затвора. И-одмах је почео да трчи, односно да се прилагођава околини. Недељу дана по доласку, већ је имао засебну собу и учио је управника затвора како да краде.“

Па наравно, ситна риба, аламуња, шта би друго него да учи управника затвора како се краде. Могао је исто тако да учи тату како се деца праве. За нас је битно да Милан Миленковић заиста мисли да се „ у она времена се привредни преступ озбиљно схватао“. Само ова полуреченица показује да је ММ ментално заостао у ТВ Дневнику. Да Прле није био ситна риба бљузгавица, не би допао поправног дома. Али, у очима полу-Београђана, архи-малограђана, тај гуланфер је био идол.

Буџовани

У та доба постојали су буџовани, (један од најколоритијих народних израза за унутрашње окупаторе) за које нису важили закони као за српске отроке. То беше нека врста титуле, као нпр. „племенити“. Не значи да им привредни и други преступи нису резани на рабош, већ су сви ти греси активирани кад буџован зглајза, што нема везе са законом, већ са титовим дворским кухињама.

Нека било ко покуша да београдске аламуње упореди са Фикретом Абдићем?! Та Фикрет је баратао милијардама непостојећих марака или долара. То је брат-брату хиљаду пута више него што је несретни Прле смувао тада раширеним „корисним малверзцијама“. И ни дана Фикрет није због тога робијао, јер су га штитили и Поздерци и Цвијетин Мијатовић и Алија Изетбеговић. На пример: „ Министар унутрашњих послова БиХ Душко Згоњанин 19. априла 1987. одбија наредбу надређеног Хамдије Поздерца да обустави истрагу о Агрокомерцу“. И зглајза. После зглајза и Хамдија. Но ту већ искочи Вук.
Фикрет Абдић Бабо

Фикрет је све био, „девојка за сваког момка“, али опет увек свој, тако да је сада, са 77 година, лабуриста. Није, поновићемо, ни због чега што је зло чинио и крао, робијао, већ зато што није хтео у рат са Србима. Е, због тога је задобио десет година робије. И ништа му се не важи што је чак дигао споменик Муји Хрњици.

Та прича о Муји Хрњици нас води изворишту. Хрњица је био крџалија, муслимански јунак који је отимао од богатих Срба и давао сиромашним агама и беговима. Тако веле потуричке јуначке десетерачке песме. Са олакшањем указујем да су потурички десетерци у односу на нашу, српску епику, као „макароне-вестерни“. Да извинете, обично ђубре. Но, за нас је битно што је у екипи Мује Хрњице био и Будалина Тале. Ко је сад па тај?
Највећи крајишки јунак: Будалина Тале, син Ибрахима, бошњачки је Дон Кихот
Тале Личанин. Тим именом се означава Тале јунак, онај који је храбар и мудар, чијим се подвизима диви и чија се ријеч поштује. “

Бранко Ћопић рекао о Будалини Тали: “Он је једини јунак који није у срми и кадифи, то је представник његовог величанства обичног народа; уједно он је једини ратник који је и народни шаљивџија. То је наш Дон Кихот, само што је овај живио у облацима, а наш Тале је вазда био на земљи…”

Бранко Ћопић

Бранко Ћопић тврди да је лик Николетине Бурсаћа истинит. Но Ћопић, очигледно писац скромне имагинације, само је потуричког крџалијију Будалину Тала пресвукао у партизанско рухо, што није било тешко. Преокрет настаје након „ослобођења“. Кроз лик Пепа БандићаЋопић уистину маестрално, мада несвесно или полусвесно, приказује транзицију Будалине Тала, који је поседовао и неке трагове витештва, у београдску аламуњу. Тај, у вечерњој школи урбанизовани крџалија, и даље носи све исконске атавизме и мржњу према „Каурима“, али се привиђа као градски шмекер. Можда би то било подношљиво, да је изузетак. Али, наша држава претворена у „аламуњистан“.

„Аламуња“ је толико наш аутохтон производ, да га нема ни у „Лексикону страних речи и израза“  Милана Вујаклије, јер и није страни израз, али нема пандана ни у Латинском, старој основи свих научних промишљања. Можете написати pedibus = футов (?) или seductor, или, на енглеском, Scatterbrain. Али, све су то тек бледе сенке социјалистичке аламуње.
Наравно, када се човек спасава од крџалија којима се ММ сагиње као на подневном намазу, сналажљивост превазилази маштовитост Прлета. Не мора да се трчи како је у басни трчао Прле бежећи од Ристе. Може и да се весла. Једна група београдских ђака су били „четверац без кормилара“. Једног лета педесетих отишли су на Вис и, стационирани у „радничком одмаралишту“, тренирали за државно првенство. Једног преподнева, након што су у току ноћи криомице убацили завежљаје испод седишта, заокренули су на запад. Договор је био, ако наиђе гранична патрола да побацају све, и компас, у море и кажу да су залутали. Да, била је то најдужа и најдраматичнија регата њиховог живота. Јадран су хтели прећи у чамцу. Изненада, појавио се патролни чамац. Срећом, био је италијански. Већ су успели пребећи из Титовог казамата којим су суверено владали Пепе Бандићи и Прлети. Та прича забележена је у филму „Бал на води“ из 1986.
Не, није се увек успешно и весело завршавало. Главе су се губиле. Један мој рођак, који је био ужасно бунтован и социјално неприлагођен, побегао је у та прва времена из војске. Хтео је да бежи из државе крџалија коју није могао да поднесе. Дође једне ноћи код нас, тражи помоћ за даље. Сатима га је мој отац убеђивао да нема шансе, даће га убити. Утом стигоше ознаши. Рођак се склони на таван и са руским атоматом „буреташом“ заузме бусију иза џакова са житом. Да су комуњаре дошле горе да га траже, пресек’о би их 1/1. Убеди отац ознаше да бегунац није ту, а ако се појави да ће јавити. Затим некако убеди овога да се преда и каже да се ужелео куће, па је зато мало ескивирао. Тако и би, и рођак добије само месец дана војничког затвора. Али, неколико месеци касније нестане. „Поједе га мрак“. Када су се рођаци усудили да питају шта им је са сином за мало у затвор нису допали. Ужасна грижа савести гризла је мог оца. Дао је фаталан савет.
Седамнаест година касније стигло је писмо из Аустралије. Наш рођак је био жив! У писму његова слика са женом и троје деце. Уз то, исечак из аустралијских новина где се помиње његово име. Објаснио је – Ујаче, нисам хтео да се јавим док не докажем да сам ЧОВЕК. Шта је било… Када је изашао из војничког затвора вребао је прилику. Једном, риба ходник а мајор изашао из канцеларије. Он уђе, велика коверта, натрпа хартије унутра, воштани жиг, печати, пропусница, сам је потпише. Онда с тим опет побегне, па на воз. Пазите дрскости када је захтевао посебан купе „јер носи важну поруку“. Опет с „буреташом“ на готовс. Нико ништа, онако намргођеног, није смео да пита. Тада је Трст још „био наш“. Тамо када је дошао, остало је да у правом моменту све одбаци и претрчи до супротног пункта. То је била трка његовог живота, јер није могао знати ни са које стране метак може стићи. Остало је прича коју познајете од својих емиграната. Као уважени члан заједнице, изабран је у градски Парламент, о томе је новинска вест коју нам је послао, извештавала. Оно што ја знам је велико људско олакшање заливено сузама.
Тако су многи прави људи који су овај народ могли дићи на својим плећима као кривци морали бежати, да не буду заклани, а аламуње су дигнуте на постоље урбаних легенди.
 

20 коментара


  1. Predlažem autoru da osnuje svoj sajt ili blog da bi mogao da se raspravlja sa onima koje on kao “autor“ ne zanima.
    Isto tako na taj način može da iživljava svoju frustraciju prema ljudima kojima nije ni do kolena. Ovako luta od portala do portala koji se smiluju da objave njegove umotvorine ili trućanje bez smisla.
    Možda da osnuje i radio pa da uživamo slušajući njegove “prepametne“ analize.

     
    Одговори

    1. Друже Јакиша, захваљујем на предлогу.
      Добродошли у клуб обожавалаца.

       
      Одговори

    2. А што не би ти основао свој сајт и тамо се клањао том сујетном дрипцу Милану Миленковићу?
      Ни ја га не миришем, као ни Ђорђе, али није то поента. Ти не полемишеш са текстом, већ се брецаш што твог идола неко критикује.

       
      Одговори

  2. Bitango fasisticka, okani se Tita i SFRJ. Nemas pojma o toj zemlji iako si u njoj ziveo. Kad su ti budzovani bili tako losi, sto su fabrike radile, a u vasoj demokratiji i nacionalizmu ne rade?

     
    Одговори

    1. О, па где си ми ти, пиуњер? Ја нетом показао да се ви фашисти, само гејачка варијанта, сад се ти нешто батргаш. Јесте, ви сте једини фашисти међу Србљима, нико други.
      О’ш рећи да СФРЈ није БАНКРОТИРАЛА 1982?
      О терору да не причамо.
      Кава је СФРЈ држава била, објаснио сам у анализи „Југоносталгичарски амок“ (оригинално) или „Приручник за југоносталгичаре“ како су на неким сајтовима уредници преуредили наслов. Ево, ја ти нудим линк у тој форми, јербо је тако напис дошао до Википедије, а и објављен је на порталу твојих камарата, па ће ти бити лакше за читати. (Иначе, изворно је објављен на СКК, па је одавде даље преузиман. Колико је прегледа имао стварно је немогуће знати, јер не објављују сви сајтови број прегледа; рецимо да је ред величине 100.000, па ти буди 100.001).
      https://prevrat.com/2013/09/02/%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5-%D0%B8%D0%B2%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B7%D0%B0-%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0/

      Пиуњер:
      „Kad su ti budzovani bili tako losi, sto su fabrike radile, a u vasoj demokratiji i nacionalizmu ne rade?“

      Какви националисти? Нађи једнога актуелног пропалицу на власти да од ваших не потиче.

       
      Одговори

  3. Хеј ПиЈонир … бачи поглед вамо http://nacionalnapartija.net/milan-milenkovic-najljigaviji-em-najperfirdniji-komunjarski-plagijator/

    искрено твој
    Фашиста

    е, а може и вамо http://nacionalnapartija.net/aj-lesu-komunjarski-milane-milenkovicu-obrisi-odavde/
    мада ценим да то већ знаш.

    Хеј, Јожика … исти домаћи важи и за тебе.
    Лепше са два фронта. Поњемајеш? Поњемајеш поњемајеш

    Е Бато, … удри брате не жали гранате

     
    Одговори

    1. Тебе још нису вратили у Топоницу?

       
      Одговори

  4. „Но Ћопић, очигледно писац скромне имагинације……“ – ау, братеееее.
    Извини, нисмо те препознали, о ПИШЧЕ !

     
    Одговори

  5. Autor teksta je duboko poremećen čovek. O nekonzistentnosti elemenata teksta i da se ne govori. Sve što se može zaključiti iz teksta je da čovek iz nepoznatih razloga organski mrzi pomenutog Milenkovića.

     
    Одговори

    1. О да, толико је поремећен човек да кад му се нечији коментар не допадне прети деформисањем комнтатора од батина.
      А не, то не ради Бата. Тако нешто ипак радим мноооого „нормални“ Комуњарски гуру Милан Миленковић.
      Тја, очигледно па постоје различита виђења и нормалности и поремећености.

       
      Одговори

      1. Gde je Milenković nekom komentatoru pretio batinama, molim te, šta pričaš to?

         
        Одговори

    2. Taj nije autor a tekst je trebao da štampa na toalet papiru da ne troši ovde bajtove uludo.
      Opsednuti egomanijak.

       
      Одговори

  6. ма ето лажем те, досадно ми па ето мало да те лажем у часовима доколице.
    Па на свом фејсбук зиду.
    Написао ретард неку писанију и Бати било досадно и напише омањи опуштен комент. И егоманијачка будалетина од Миленковића прсне ко петарда и почне као и сваки исфрустрирани егоманијак да прети. Ево ти цитат;. „Bata je anoniman, jer da nije, već bi bio deformisani Bata“
    У крајњој линији поставио сам ти горе линк (други линк) па читај. Имаш ту прекопирану читаву преписку. Ил барем онај део док није ограничио приступ својим објавама на фејсу.
    Не брини, оригинал преписке је благовремено спуштен на конп. Јер знамо са какавим „моралним громадама“ имамо посла.

     
    Одговори

    1. Ti si ko kerče, MM pucne prstima a ti odmah šeniš i bališ za njim. Šta bi ti dao da te taj pomazi a i tvoj Batu. Ovako možete samo da jurite svoje repove iskeženi, zapenjeni. Dosta kevtanja…čibe bre..

       
      Одговори

      1. Види, Јакиша, ситуација је драстично обрнута. Ја ти звизнем, а ти дотрчиш.

        Што се мог написа тиче, не требају мени јачи докази од вас. Ето, одмах изнад „Социјалистичко робовласништво“, ваша комуњара аутор. Приказан тачно прототип комунистичког крџалије о којима сам и ја писао. Тако, можеш да лајеш колико хоћеш, џабе ти је.

        Што се Милана Миленковића тиче, он лаже. Ја читко пишем, дакле, Милан Миленковић лаже.

        Ја сам само коменратисао неко његово комуњарско бљузгање о „српским будалама“ у вези два стереотипа увезених са „Пешчаника“ (и сл).

        а) Стереотип о „Србима неписменим-ћириличарима“, који „пишу ћирилицом за инат Хрватима“. Питао сам, да ли би ти неписмени Срби били мање неписмени ако би писали латиницом? Или, да ли неписмени латиничари терају инат Србима? Зашто се нико не гади неписмених Срба који пишу латиницом и којих је много више? Зашто се Срби који пишу латиницом сматрају за „национално неоптерећене“, људе „широких схватања“, док су они који пишу ћирилицом „ретроградне задрибалде“?

        б) Стереотип о „поповима-лоповима“ и „поповима кољачима“. По ММ, све конфесије су исте, и „за собом само лешеве остављају“. Ја прокоментарисах да неће бити да је баш тако, да су по питању убијања „све конфесије исте“. Но, ни ту нисам ширио причу, већ сам ММ поставио јасно питање како је могао да прескочи као плитак поток да су безбожници неупоредиво гори кољачи и убице?

        На то је ММ одговорио радио-емисијом, у којој режи оно што ти и сличне фуњаре зарежујете за њим…
        https://www.youtube.com/watch?v=JKa0pS8HwRY

        Е, ту је изјавио што је изјавио, па после транскрипт бацио на хартију. У целој емисији није се бавио оним што сам га питао, већ комуњарским етикетирањем, прозивањем и претњом. Чак је кокетирао са својом болешћу. Онда, рекао да сам анониман, јер да зна… Па се онда сетио који сам и да сам му „слао мејлове и текстове“. ЛАЖЕ. Никад му ни један мејл или текст нисам послао. Онда се сетио да ме је већ једном позивао на мегдан јуначки. Али је заборавио да сам у одговорио да су таква „позивања“ глупости, да то раде тинејџери, да сере, а ако му је баш до батина, нека дође он код мене и да сам му тада дао адресу. Наравно, није дошао.
        Но, после је на својој ФБ страници написао поново да не зна ко сам ја, те се читав чопор његових мајмуна бацило у потрагу да утврди ко сам. Онда се ја јавим, ево ја са тај. ОК?
        Затим сам банован на „Српској акцији“, где је било јако цоол да се пише да ја ММ „могу да попушим 100јка“, али је грозно и за лудницу, кад сам ја написао да ми могу изволети учинити исто х2.

        Тако смо се вратили на Далматинца „чувеног митраљесца из пратеће чете“, комунисту, који је, онако блентав, Србе третирао као црне робове. Усташе би можда више обзира имале.
        Од тих „чувених митраљезаца“ само сте ви гори олош.
        Против таквих се вреди борити.

        ЖИВЕЛА СРБИЈА!!!

         
        Одговори

        1. Генеза твојих будалаштина ме уопште не занима. Сада ја пуцкетам прстима а ти шееениш. Па још булазниш ничим изазван, скичиш као и онај други. Па си, још, баш патриЈотски одкевтао на крају.
          Бацих ти коскицу а ти одмах преко Рубикона 🙂

           
          Одговори

          1. А ти си си узео на себе да цениш људе? Знаш и шта је генеза? Ти, производу са маренде?
            Цитирам:

            „Анте Далматинац чувени пушкомитраљезац Пратећег вода Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије после рата међу првима је проглашен за народног хероја. Било је и за очекивати да ће као првоборац и народни херој бити постављен на високу и одговорну функцију у Београду. Тако и би те Анте постаде Директор великог државног предузећа.
            Међутим, и поред високих друштвених признања којима је био обасипан Анте је као човек остао исти онакав какав је одувек и био, то јест једна сирова, груба, проста, искључива, нетолерантна и напрасита особа. Са њим је сарађивао само онај ко је морао а избегавао га је свако ко год је то могао. Смењивост његових блиских сарадника и потчињених била је веома изражена.“

            И, сад замислите, кад Анти-Јакиши неко каже истину – да су фукара и несоји.
            ЈБГ, боли, разумем, али тако је.
            Сложићемо се да је овде крај. Бар се ја уљудно нећу настављати са далматинцима.

             

          2. Види Јожика, ово је само мали извод „аргумената“а који су иза себе оставили ментални очајници укључујући и комњарског гуруа им Миланчета;

            Zoran Djordjević Sanduče: Bata Budala ,baš mu priliči kao nadimak.Samo još jedno u moru GMG-genetski modifikovanih govana,a ne ljudi.Prepuna ih je Srbija,mnogo smo grdan narod.
            —————
            Bilja Bojan Zeljkovic: S obzirom na kimatske uslove Bata moze malo senga da mi polopata.
            —————
            Milan Milenkovic: je l znaš? Nemam pojma, neki kržlja sigurno, mamin internet heroj
            —————
            Zoran Svetozarevic: Kad si već u bolnici neka ti pregledaju i 100jka, verovatno te i on boli posle pisanija ovog Bate
            —————
            Milan Milenkovic: hahaha
            —————-
            Didi Markovic: Pa ko je Bata? Objavite mu sliku.
            —————
            Milan Milenkovic: Bata je anoniman, jer da nije, već bi bio deformisani Bata
            ——————-
            ——————-
            Јел уочаваш неку сличност са твојм „аргументацијом“ кад одговараш Бати;
            „Генеза твојих будалаштина ме уопште не занима. Сада ја пуцкетам прстима а ти шееениш. “
            Не уочаваш наравно. Нема везе.

            Ал видиш Јожика, не пишемо ово Бата и ја због тебе, него због оних који уочавају.

            Знаш Јожика, Срби можда нису најсавршенији народ на свету. Ал упркост томе има и међу Србима оваквих … како рече, будала … које цене слободу говора и не сматрају да је фино било коме претити деформисањем од батина ако ти се нечији комент не допада.

            Знам знам, за тебе су то будалаштине, нема потребе да се понављаш. Ал кажем ти, ми то због ових других … што нису ка ти и Гуру ти Миленковић.

             

    1. *Ђорђе Ивковић

      Опет си угазио у себе и оклизнуо се.
      Помириши се не би ли открио себи шта си, мада си и такав мени драг али на пристојној даљини.

       
      Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!