Остоја Симетић: Гоци без Жаре, пример естрадно политичког бешчашћа

Екстремно популарни дует нове крајишке пјесме, Жаре и Гоци, познат и као „Крајишки Ролингстонси“, по некима се распао, због упуштања Гоција Ристића у сарадњу са политичким странкама, извесно на лукративним основама.

Да ли је то само по себи спорно? Мислим да јесте, уколико то чините за новац, нарочито, уколико не делите ставове партије коју својим арлаукањем промовишете.

Да ли је знаменити Крајишник Гоци плаћен за своје уратке? Истина, ја не знам, али држим да је оправдано претпоставити потврдан одговор. Тезгароши и музиканти ретко певају бесплатно.

Да ли је промовисао оне које не подржава? Ако дотични има икакву политичку преференцију, онда сасвим сигурно јесте, јер је својим роктањем подупирао сасвим противречне политичке идеје и међусобно, жестоко супротстављене актере, једном радикале, па онда напредњаке, чак и демократе.

У песми „Шешељ“ снимљеној за време трајања дуета, Гоци као да себе описује:

Гоци

„Боже мили, погледај нас мало,

Да л’ је нама до ичега стало?

Због проклетих новаца и власти,

Остадосмо поново без части!“

Видећемо, нешто касније, колико је господин Ристић био прозорљив кад представимо његове панегерике у стиху демократама и напредњацима.

Кад је 2011. ухапшен генерал Ратко Младић, Гоци је пожурио да по дијаспори сакупља шушке, ламентирајући над судбином главнокомандујућег војске Републике Српске. Како то изгледа, уверљиво показује овај снимак са једног бечког дернека.

Они који би желели да прецизније анализирају текст, бољи квалитет звука наћи ће на следећем снимку. Кључна реченица песме је „Мој Србине, ниђе нећеш стићи / Главну ријеч воде Бранковићи / Устај Гавро, пуцај иза угла / Не можемо живјети од ругла.“

Ко оно беше на власти у време Младићевог хапшења? Демократска странка? Онда су ваљда демократе ти Бранковићи на које Гоци позива Гаврила, ваљда да би их третирао као ономад Франца Фердинада. Ипак, искрени поштовалац Гоцијевог моћног вокала, саблазнио би се да чује како свега неколика месеца касније, за потребе изборне кампање кандидата Демократске странке за избор у Скуопштину АП Војводине, Србољуба Бубњевића званог Србо, принципијелни Гоци проповеда: „Демократе са Србом на челу, европску су разапели стријелу“. И не само то, већ Гоци подвлачи своје опредељење најјасније могуће: „Избори се ближе, сви опције нуде / Ми имамо своју партију и људе.“

Србо

Ко је, надасве угледни, Србо? Врло питорескна личност. Професор социологије (по образовању), некадашњи активиста СПО-а, посопственом прознању и хвали, искрени поштовалац идеологије Драгише Васића и Стевана Мољевића. Способан организатор, кафански ветеран и човек склон „договору“. био је директор ЈКП „Лисје“ у Новом Саду. За време тог мандата, изазвао је, у пијаном стању, саобраћајну незгоду. Два пута је биран, на већинским изборима, за посланика у војвођанској скупштини, са листе Демократске странке, а гласао је, иако рођен у Герзову, за сепаратистички Статут АП Војводине, касније, на иницијативу ДСС-а, оборен на Уставном суду Србије.

За потребе реизбора на место посланика, настале су и две Гоцијеве песме о Срби. Друга је можда још бљутавија од прве, јер Србу представља као патријарха, очинску фигуру, која води рачуна о нама, иако, како песник каже: „Он би хтио повући се / И господин човјек бити / Али има један проблем / Коме ово оставити?!“, па зато, како си благостање изазвано Србином влашћу наставило, те да нас не би НАТО бомбардовао, а Запад увео санкције, Гоци поручује: „Немој више да те други лаже / гласаћемо како Србо каже!“ Да ли вас овоподсећа на неког актуелног месију? И мене. Лично, никада нисам имао добро мишљење о жутима, али држим да је ово само дно њихове маркетиншке историје.

Данас је честити Србо, члан Социјалистичке партије Србије.

Међутим, не ваља сва јаја држати у једној корпи, па је виспрени Ристић Г. набацао неколике стихове и у славу надолазеће напредњачке плиме, у песми пророчког наслова: „Стижу напредњаци“ која нам поручује да не бринемо, јер ће се вратити стара слава, заслужена надалеко чувеном златном виљушком (док су они прљавим рукама и маснијех брадурина прождирали недопечену дивљач), само док зајашу Тома и Алек.

Да ли су стихови једног шатораша разлог за писање чланка и широку расправу? Не би били, да су изолован случај, али је пример Гоција Ристића врло парадигматичан. Демократска странка је у време његових ода Србољубу Бубњевићу започела процес интересног интегрисања гласача, као начина за одржавање власти. То је најочитије баш на примеру помињаног Србе. Он је победио радикалске противкандидате у изборној јединици коју је и Шешешљ посећивао, раних деведесетих, зачуђен огромним бројем освојених гласова. Није тај народ напрасно заволео Гордану Чомић и Драгољуба Мићуновића, већ је Србо, по речима једне моје комшинице „…запослио наше Босанце, јебо га ти, ко би њима други дао посао, какви су?!“ Овај метод је само преписан и усавршен од стране актуелног режима, што је довело до апсолутне деидеологизације и, парадокслано, потпуне деполитизациоје политике у Србији. Политичке партије су постале обичне фирме, а активисти се изметнуше у аквизитере гласова. Делују једнако као и пирамидални ланци продаје којечега.

Недавно ми један познаник рече да тешко живи, јер сам ради, бедно плаћен, за неког приватника, док му жена, дипломирани економиста, с вишегодишњим банкарским искуством никако не може до посла. Зато су се учланили у странку, па ће ваљда нешто бити, другог избора, каже, немају. Прошлог викенда сам присуствовао разговору између продавачице у локалној мекари и њене саговорнице која је куповала бурек, из ког сам сазнао да је муштерија већ ушла у СНС, док се пекарк ауправо спрема, јер већ има позив, а онда ће до посла лакше.

Као што, муком притиснути, торбари утрапљују Кирби и Цептер посуђе по кућама, тако и ови невољници, понеки и с билбордима на хрбату, уваљују странку, очекиваног послодавца, од прага до прага, надајући се ЈКП ухлебљењу ако напабирче довољно дугачак списак, који би им омогућио да се уграде у поделу плена својих партијских руководилаца.

Сваког петка за Вас пише Остоја Симетић

 

4 коментара


  1. Добар текст… ДСС ће наравно, све друкчије, само ако им неко да власт. Прво има да буду отпуштени сви Босанци које је Србо позапошљавао, а онда да се распишу конкурси па ко буде имао више бодова…
    П(ј)ево би Гоци и вама, само ви навикли џаба или да га запослите у ЈП. Али он је болан ум(ј)етник, има своје достојанство и сам зарађује свој ‘љеб. Чини ми се поштеније него многи „угледни“ земљаци.

     
    Одговори

    1. Ја не бих никог отпустио, ко уме и хоће да ради свој посао, а има регуларну диплому. Иначе, мислим да су од државног посла много већи проблем јавне набавке, концесије и др.проневере.

      Остојa

       
      Одговори

      1. Sve su diplome regularne… A to što „akademska zajednica“ nije ni kmeknula kada su garažnim „univerzitetima“ deljene akreditacije, na kojima ti isti akademci predaju, ispituju i (pro)daju diplome je posebna priča. Znaš, mora se od nečega živeti.
        A mućke o kojima govoriš rade isti oni koji prodaju diplome, ovo je samo viši nivo korupcije. Zapravo – čašćavanja uglednih pojedinaca, kod nas je korupcija pravilo ponašanja („zna se kakav je red“).

         
        Одговори

  2. Познате су ми све те сподобе из текста. Нисам знао за ове песме Срби.
    Нек се јави Гоцију Вук Јеремић, и ту, да уштине неки крајишки глас.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!