М. Лукић: Награда „Миодраг Драганић“ књижару, новинару и преводиоцу из Швајцарске, Зденку Нинковићу

   Зденко Нинковић   

Награда за изузетан допринос на ширењу и очувању српског језика и културно-историјског наслијеђа у дијаспори уручена је Зденку Нинковићу 27 јанура 2017 године у мјесту Фарвајд код Цириха.

Награда која носи име једног од пионира српског издаваштва установљена 2013. године и додељује се књижевним ствараоцима и поклоницима књиге чија су дела оставила племенити и непролазни траг у култури српског народа.

Нинковић је рођен у Бановићима код Тузле, а након завршетка економских студија настанио се у Бадену, где је успео да марљивим и преданим радом створи, и до данас одржи, једину српску књижару у Швајцарској.

Дијаспору у матици ријетко помињу, осим наравно као могућег доносиоца свјежег новца као и у црној хроници, кад несрећни печалбари страдају на путу кући или буду опљачкани по доласку у завичај. Да постоје људи у дијаспори који се цијелим својим бићем боре за српску културу, очување традиције и идентитета, једва да се зна у матици. Ако се некад и помиње дијаспора у том смислу онда се углавном говори о фолклору који није безначајан, али ни тако значајан за очување писмености и српског језика јер већ одавно играчи фолклора међусобно комуницирају углавном на језику домаћина.

Правих бораца за очување, културе, писмености и језика никад није било превише, а данас их је све мање јер још увијек осјећамо поседице антисрпске пропаганде и многи од нас су одлучили да је боље живјети под маском космополизма него бити и остати Србин. Добар дио нас у дијаспори смо у стању аптије како због антисрпске пропаганде која је иза нас, иако је антисрпски курс још увијек актуелан, тако и због ужасне политичке ситуације у матици коју углавном не разумијемо, нити желимо да прихватимо да нас политичари продају из дана у дан, тако да и оно мало бораца за Српство су полако поклекли пред несавладивим препрекама које су једнако непролазне како у матици тако и у дијаспори.

Један од оних Срба који никад нису поклекли ни пред једном препреком је Зденко Нинковић који је већ двије и по деценије безкомпромисни борац за очување српске кулутре, прије свега српске књижевности и језика у Швајцарској. Заједно са супругом Ковиљком већ годинама ради како на очувању писане ријечи тако и на организовању Срба у Швајцарској. Био је давних деведесетих један од оснивача Српског књижевног клуба „Јован Дучић“ који је претеча постојећег Удружења српских писаца у Швајцарској. Редован је члан и члан управе Српског културног Савеза Швајцарске као и многих других културних удружења.

Енергија овог човјека, односно брачног пара Нинковић је непресушна, па се њихове заједничке активности протежу од борбе против медијских лажи у деведесетим годинама двадесетог вијека, до помоћи сиромашним у Србији и Републици Српској. Посебно су активни у оном због чега је Нинковић добио награду „Миодраг Драганић, у очувању и ширењу писане ријечи на српском језику. Већ четврт вијека посједују књижару и преводилачку канцеларију у Бадену и хиљаде књига као и десетине аутора прошли су кроз ову књижару.

Као секретар СПКД Просвјете из Цириха господин Нинковић је показвао своје организационе способности па је утемељење овог друштва у највећој мјери његова заслуга. Захваљујући баш њему су код Просвјете гостовали велики српски пјесници: Матија Бећковић и Рајко Петров Ного. Такође захваљујући њему је поводом стогодишњице Првог свјетског рата у организацији просвјете одиграна драма Велики рат, Миодрага Лукића. Играла је, глумица Српско-швајцарског позоришта Дуга, Гордана Ранђеловић.

Награда за изузетан допринос на ширењу и очувању српског језика и културно-историјског наслијеђа у дијаспори уручена је Зденку Нинковићу 27 јанура 2017 године у мјесту Фравајд код Цириха.

У оквиру Светосавска академије ,,Заједно на путу светосавља“, коју су заједно са Српском допунском школом, организовали брачни пар Нинковић испред своје књижаре СтаНи из Бадена, уз игру и пјесму КУД Абрашевић из Ветингена и стихове великог српског пјесника Матије Бећковића, Стефан Драганић, унук покојног Миодрага Драганића, је уручио Зденку Нинковићу награду која носи име његовог дједа Миодрага.

Миодраг Лукић

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!