Дарко Дачковић: „Фашизам“ и аутофашизам

Повици данашњих лево-либерала против успона „фашизма“ у Европи подсећају на повик „држ’те лопова“.

Виктор Орбан

Ми Срби имамо ту (не)срећу да будемо сведоци чињенице да је наш северни сусед Мађарска, а не наша земља Србија, држава која је најодлучније и најозбиљније приступила проблему мигрантске кризе. Она, то јест њено политичко руководство оличено у премијеру Виктору Орбану, пришла је том проблему полазећи од премисе да је добробит сопствених грађана оно примарно. Полазећи од тога, она је одлучила да заштити сопствене грађане од прилива људи који желе да уђу на њену територију, а за које се не зна са сигурношћу ни ко су, ни шта су, ни које су им крајње намере. Због тога је одлучила да заштити државну границу и онемогући тим људима неконтролисани улазак у земљу. То је Мађарској и њеном премијеру Орбану узето као неопростиви, смртни грех. Мађарска је проглашена за државу отпадника од ЕУ, једну готово фашистичку државу, а Виктор Орбан за новог Миклоша Хортија. А у чему је, заправо, ствар?

Ствар је у томе што је данас апсолутно неприхватљиво залагати се за сувереност сопствене земље и интерес свога народа. Ко се дрзне и пође тим путем, путем суверености и националног интереса, одмах бива оцењен од стране увек будних мондијалиста као „фашиста“. Међутим, ту ни о каквом фашизму не може бити речи. Јер, једна држава по дефиницији има право да контролише ко може, а ко не може да пређе њену границу. Да није тако, и једна СФРЈ би се могла окарактерисати као фашистичка држава, будући да су граничари бивше ЈНА чували границу те бивше државе спремни да је, ако треба, бране и оружјем од оних који желе да је илегално пређу.

Још мање фашистичког има у депортовању оних који су границу илегално прешли, или им није дозвољено да остану у земљи, то јест да у њој илегално бораве. Да је то фашистичка пракса, онда би и амерички председник Двајт Ајзенхауер, командант савезничких снага у Другом светском рату, био прворазредни фашиста, будући да је у време свог председниковања, 1954. године, депортовао више од милион мексичких илегалаца из САД током операције Ветбек (енгл. wetback, дословно – мокра леђа, при чему се мисли на то што је велики број мексичких илегалаца ушао у САД препливавши реку Рио Гранде; прим. аут).

Према томе, оно што ради Виктор Орбан у Мађарској, и што планира да уради Доналд Трамп у САД, пре би се могло упоредити са оним што је радио Ајзенхауер, херој Другог светског рата, него са оним што је говорио и радио фашистички дуче Мусолини. Зато би, рецимо, нека нова одговорна власт у Немачкој мирне душе могла да депортује милион миграната, које је примила Ангела Меркел, позивајући се управо на пример Ајзенхауера.

Они којима се у акту заштите државне границе привиђа Мусолини немају добре намере. Повици данашњих лево-либерала против успона „фашизма“ у Европи подсећају на повик „држ’те лопова“. Како је познато, лопови су ти који вичу „држ’те лопова“, што значи да су лево-либерали „лопови“ у овој причи. У чему се састоји њихов „лоповлук“?

Као што је познато, лево-либерали сваког с ким се не слажу етикетирају као „фашисту“ итсл. Није ствар у томе да се лево-либерали просто не слажу са својим неистомишљеницима; не, они своје неистомишљенике дехуманизују, приказујући их као фобичне особе, особе које имају фобије од овога или онога, од странаца („ксенофобија“), од хомосексуалаца („хомофобија“), од транссексуалаца („трансфобија“) итд. То је због тога што они сматрају да су њихови ставови једини могући и једини исправни, а да ставове који су у супротности са њиховим могу имати само поремећени или зли људи, некакви мрзитељи. Дакле, онај ко не дели ставове лево-либерала, ко није „политички коректан“ итсл, с њим се уопште не може разговрати. То дехуманизовање неистомишљеника је само по себи један тоталитаран, неслободарски приступ. Лево-либерали своје неистомишљенике изопштавају из људске заједнице на начин на који су то хитлеровци радили Јеврејима или усташе Србима, с тим што они то углавном чине само вербално. Е, то је фашизам, и то је „лоповлук“ о коме смо говорили.

Фашизам лево-либерала је једна посебна врста фашизма, која се разликује од класичног италијанског, немачког, хрватског итд. фашизма двадесетих, тридесетих и четрдесетих година двадесетог века. По чему се фашизам лево-либерала разликује од класичног фашизма? Разликује се по томе што је класични фашизам своје непријатеље видео изван своје заједнице, што значи да је његова оштрица била усмерена споља, док фашизам лево-либерала непријатеље види унутар своје заједнице, што значи да је његова оштрица усмерена ка унутра. Према томе, фашизам лево-либерала јесте аутофашизам.

Многи су се смејали када је о савременој Немачкој говорено као о Четвртом рајху. Људи просто нису могли да увиде континуитет фашистичке политике који повезује Хитлеров Трећ рајх и савремену Немачку. Међутим, савремена Немачка Ангеле Меркел јесте Четврти рајх, чија је идеологија аутофашизам. Наведимо неколико примера аутофашизма. Масовно силовање немачких жена у новогодишњој ноћи 2016. у Келну је последица немачког аутофашизма. Улетање камиона у овогодишњи божићни вашар у Берлину је последица немачког аутофашизма. Аутофашизам је ликовање немачких политичара над чињеницом да ће немачки народ бити демографски сведен на ниво националне мањине у сопственој земљи.

Али не брините, и ми Срби коња за трку имамо. Српски аутофашизам је позивање на насељавање десетина хиљада миграната у Србији, што је изазвало бурне реакције у српској јавности, и о чему је већ писано.

Аутофашизам угрожава и негира права Србима, Немцима, Мађарима итд. да чувају своју културу и свој начин живота. Када говоримо о култури, узмимо као пример Мађаре с којима смо и почели ову причу. Они су народ који је своју културу и свој језик сачувао и поред тога што су окружени другим народима: Источним Словенима (Украјинцима), Западним Словенима (Словацима), Јужним Словенима (Србима, Хрватима и Словенцима), Германима (Аустријанцима/Немцима), те Румунима. Они су кроз векове чували своју културу да би сада дигли руке од ње? И то због чега? Због некаквог мултикулти бућкуриша који им намећу Берлин и Брисел. Друго што смо поменули јесте очување начина живота. Начин живота је филозофски појам, који је општији од појма културе. У контексту ове наше приче, аутофашизам негира право белом хришћанском човеку да очува свој начин живота, присиљавајући га да свој начин живота прилоди људима који не припадају његовом друштву и његовој цивилизацији (хантингтоновски, верски, одређеној), како их не би увредио. Такав је случај са „муслиманима који беже од рата“, па из Сирије беже од рата у Немачку или Шведску, а не у прву земљу у којој није рат – у Турску.  Они зато и нису избеглице него економски мигранти, због чега европске земље имају право да их депортују у Турску, где би сачекали крај рата, а после чега би се вратили у своју земљу – Сирију.

 

4 коментара


  1. Прво и основно што свака земља треба да уради јесте да штити своју границу, а не да депортује хиљаде и милионе који су ушли. Граница се штити војском која нема овлашћење да пуца већ има наређење да пуца. Друга ствар коју треба урадити је укидање тзв. азила. Дакле, законски онемогућити остајање те руље у земљи.
    Приметимо да дежурни српски родољупци СРС, ДСС и Двери не смеју да траже заштиту границе и укидање азила већ причају бесмислене приче о зидовима или се баве кривицом Запада. Срби су потпуно незаштићени, а план власти да трајно промени демографску слику је јасан.
    Масовно насељавање странаца који се не могу асимиловати, а то значи странаца који нису исте расе и бар сличне вере као аутохтоно становништво, представља политику „меког“ геноцида, врхунски злочин који једна власт може да почини над сопственим народом. Запањујуће је да се то дешава и Србима после свог њиховог искуства са Шиптарима.

    https://svitanjeblog.wordpress.com/2017/01/27/azil-u-sluzbi-genocida/

    https://svitanjeblog.wordpress.com/2017/01/27/crtanje-nilskog-grgeca/

    https://svitanjeblog.wordpress.com/2017/01/28/ksenofobija/

     
    Одговори

  2. Извините, али кованица „аутофашизам“ нема смисла, то је contradictio in adjecto. Исто као кад би написали „ауто-анти-фашизам“, или „аутокапитализам“.

    Друго, не бих се ја у све паре кладио у не-фашизам Виктора Орбана. Довољан знак је што је фактички рехабилитовао Миклоша Хортија.

    Колико „своју земљу брани од најезде избеглица“, Миклош Орбан више признаје држављанство свима који докажу своје порекло у „мађарској држави“ пре 1918, нема везе које су нације, и троши грдне паре на то предузеће. Ако то није шуњајући иредентизам, шта јесте? Итд.

    Губи се из вида да је Мађарска пуноправни члан НАТО који је изазвао мигрантску кризу. Сад неко други треба да куса последице њихове агресије?

    Међутим, овде је битно друго – аутор у опште не узима у обзир да Мађарска НИЈЕ ЦИЉ миграната. Што би Мађарска дизала жилет-жицу према Србији, зарад људи које Мађарска у опште не интересује? Што их једноставно не пропусти, и баш их брига?

    БДВ, ФНРЈ није постављала жилет-жицу 1956., те је Орбанов поступак двоструко одвратан.

    Биће да имају миг за такво понашање од својих газда, као трећи ред одбране од најезде кроз Врата Народа (први је Турска, други Србија), што показује реалност у потуно другом светлу него што га аутор види.

     
    Одговори

    1. Поштовани,
      Појам „аутофашизам“ није самопротивречан. Значење тог појма је објашњено у чланку, и није противречно. Појам „аутофашизам“ не бих поредио са очигледно бесмисленим појмовним конструкцијама које сте Ви навели, „ауто-анти-фашизам“ и „аутокапитализам“, него са појмом као што је „аутошовинизам“, који свакако није противречан ни бесмислен.

       
      Одговори

      1. Па чим је неки режим фашистички, аутоматски је фашистички према свом народу, јер је фашизам и државни систем.
        Тако да мислим да је кованица Плеоназам.

         
        Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!