АЛЕКСА МИЈАИЛОВИЋ: ШТО МЕНЕ

ШТО МЕНЕ
(народни израз)

Живео у једном селу изнад Сопота млађи сељак који није волео баш много да ради. Видео је он на време да од пољопривреде нема вајде те ју је све више занемаривао а паре је све чешће почео да зарађује као хармоникаш. Имао је своју хармонику и умео је лепо да свира иако је био самоук.
Бивајући међ пијаним светом у кафанама, под шатрама на вашарима, свадбама и испраћајима убрзо је подлегао под утицај многобројних порока. Пошто је по природи био склон нераду и лагодном животу није се нарочито ни опирао. Како је опште познато да паре људе кваре тако ти и наш хармоникаш постаде поред осталог и страствени коцкар.
Такав какав је био, ни у музици није могао да досегне веће домете јер није волео напорно да вежба, те је остао локални музичар, и у том послу није често био ангажован па је вишак времена, не желећи да га троши на њиви, искористио да се нелегално бави трговином стоком. Узимао је од сељака телад, краве, бикове, на почек то јест обећавао им је да ће да им плати кад их препрода.
Ствари су се даље развијале својим током, слагале су се коцкице. Свако зло има свој процес стварања узрока, услова развоја, врхунца и разрешења.
Тако је и наш врли и блудни хармоникаш када би продао туђу стоку и дошао до пара, покушавао најпре да их умножи коцкањем, док је вероватније да је пре свега хтео да задовољи своју коцкарску страст, па тек онда да плати сељацима. Таква комбинација, коцкање туђим парама, одувек је била опасна и ризична работа те је ускоро многима дуговао новац.
Једне тамне, хладне, кишовите, јесење ноћи бануше хармоникашу у кућу незвани гости, неколицина гневних и наоружаних сељака који су тражили своје паре. Укућани још нису били полегали те се сви заједно, и они и гости, нађоше у великој загрејаној кухињи. „Гости“ најозбиљније припретише хармоникашу да уколико их не исплати до зоре да ће да му закољу најмлађег члана породице, дечачића од својих десетак година.
Слуша дечкић претње разгоропађених људи, не би му право и одједном се накостреши, храбро се испрси и љутито танким гласићем повика на њих:
„Што мене?! Шта сам вам ја скривио?!“
Затим им погледом показа на свога оца који је снуждено, постиђено, покајнички, седео погнуте главе и у себи размишљао код кога ноћас да иде да тражи паре на зајам, и настави истим тоном:
„Њега кољите!“

Прича је из књиге „Космајске и друге мање-више БЕЗОБРАЗНЕ ПРИЧЕ“, коју можете наручити на телефон 069/26-32-409 (СМС, Вибер) по сниженој цени од 500,00 динара.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!